Trampov vojni savetnik, general: Zapad se suočava sa najvećom pretnjom od 1945.

Pretnja direktnog sukoba sa Rusijom zbog rata u Ukrajini eskalirala je poslednjih dana posle odluke da se Kijevu dozvoli da ispaljuje rakete dugog dometa duboko u Rusiju što je izazvalo oštro upozorenje Moskve o nuklearnoj odmazdi, tumači taj list ;koji važi za naklonjenog Trampu.

General Džek Kin, bivši zamenik načelnika Generalštava američke vojske, rekao je za londonski „Tajms“ – prenosi „Dejli mejl“ – da će rat u Ukrajini ostati glavni prioritet i nove administracije SAD uprkos strahovanjima da bi Tramp mogao da povuče vitalnu američku podršku ukrajinskim ratnim naporima.

Kin je odluku Severne Koreje da pojača ruske linije svojim trupama nazvao „najvećom eskalacijom u tom ratu“, upozorivši da sve jači savez Rusije, Severne Koreje, Irana i Kine predstavlja „najozbiljniji i najopasniji izazov“ Zapadu za skoro 100 godina.

„Putin ubrzava stvari. Ja sam za pregovore s njim kada je to u najboljem interesu Ukrajine. Ali mislim da on ne želi da pregovara o dogovoru. Radije bi zauzeo tu celu zemlju“, smatra general.

Napwtost je još više porasla pošto je Rusija 21. novembra upotrebila eksperimentalnu balističku raketu srednjeg dometa na Dnjepru.

Raketa nazvana „Orešnik“ nosi više bojevih glava, smatra se da može da nosi i nuklearno oružje i putuje brzinom i putanjom koja otežava presretanje.

Analitičari su upozorili da taj projektil treba da „poruči Zapadu da odstupi“ u vreme kada su SAD konačno priznale Ukrajini pravo da koristi američke rakete ATACMS za gađanje duboko u Rusiju, dok Ukrajina želi da uspori zamah napredovanja ruskih trupa, piše „Dejli mejl“.

Ukrajina i dalje drži svoje položaje u ruskoj oblasti Kursk, ali Putinove snage su poslednjih nedelja postigle napredak uz podršku od oko 10.000 severnokorejskih vojnika koji su, kako se izveštava, raspoređeni da pomognu potiskivanje vojske Ukrajine.

General Kin je upozorio da, dok se Rusija muči da ostvari obećane „velike dobitke“ i trpi 30.000 žrtava svakog meseca, Moskva efikasno sarađuje sa svojim saveznicima.

Putin je u petak rekao da će Rusija nastaviti da testira svoju novu hipersoničnu raketu „Orešnik“ „uključujući i borbene uslove“ u zavisnosti od „situacije i prirode bezbednosnih pretnji Rusiji“.

Hipersonična raketa „Orešnik“, prvi put korišćena u četvrtak, po ruskim vojnim izvorima može da leti brzinom 10 puta većom od brzine zvuka – oko 12.200 kilometara na sat ili 3,4 kilometra u sekundi, s dometom od 5.000 kilometara.

Usred sve veće zabrinutosti zbog mogućnosti direktnog sukoba s Rusijom, šef NATO-a Mark Rute je u petak na Floridi razgovarao s novoizabranim predsednikom Trampom o „globalnim bezbednosnim pitanjima sa kojima se suočava Alijansa“.

U svom prvom mandatu Tramp je agresivno gurao Evropu da poveća troškove odbrane i doveo u pitanje pravednost raspodele doprinosa transatlantskoj alijansi NATO-a.

Rute, bivši holandski premijer, rekao je ranije da želi da s TRampom razgovara i o pretnji od sve toplijih odnosa Severne Koreje i Rusije.

Trampova pobeda za povratak na mesto predsednika SAD je izazvala nervozu u Evropi da bi on mogao da prekine ključnu vojnu pomoć Vašingtona Ukrajini.

Saveznici u NATO-u kažu da je zadržavanje Kijeva u borbi protiv Moskve ključno za evropsku i američku bezbednost, prenosi „Dejli mejl“.

„Sve više vidimo da Severna Koreja, Iran, Kina i naravno Rusija rade zajedno protiv Ukrajine“, rekao je Rute nedavno na sastanku evropskih lidera u Budimpešti.

„Rusija mora da plati za to, a jedna od stvari koju oni rade je isporuka tehnologije Severnoj Koreji“, za koju je upozorio da preti „kopnenom delu SAD (i) Evrope“.

Američki izolacionizam bi mogao da egzistencijalno ugrozi Evropu ako njeni lideri ne budu u stanju da se izbore sa izazovom Rusije uz povećane izdatke za bezbednost i odbranu.

Evropski vojni zvaničnici su upozorili da Zapadu preti zaostajanje ček i za siromašnijim zemljama u razvoju nove tehnologije naoružanja posle decenija stagnacije i smanjenja potrošnje na to.

General Alfons Mais, šef nemačke vojske, tražio je znatno više novca za odbranu da bi zemlje Zapad mogle da se zaštite od napada supesoničnom balističkom raketom, kakav je bio ruski na Dnjepar.

Govoreći na Berlinskoj bezbednosnoj konferenciji, Mais je rekao: „Naš zadatak je da prenesemo poruku da je pretnja stvarna. Naš način života je u opasnosti“.

„Da bi održala koheziju alijanse, Evropa mora to i da postigne. Ne možemo da prepustimo našu bezbednost drugima“, dodao je nemački general.

Mais je rekao da se nemačka vojska utrkuje da uhvati korak s novim vrstama ratovanja, kao što je upotreba dronova koji su se brzo razvili tokom rata Rusije protiv Ukrajine.

Na toj konferenciji je šef britanskih oružanih snaga, ser Toni Radakin, upozorio da njegova država jednostavno nema „neke od civilnih aspekata ili aspekata planiranja“ koje imaju neki drugi saveznici u NATO-u „kao deo svoje tradicije“ da bi se pozabavili ratom.

Nordijske države preduzimaju preventivne korake da zaštite stanovništvo od mogućnosti rata, gomilaju zalihe i spremaju građane za skloništa, prvu pomoć i potencijalno učestvuju u odbrani.

Ali, napori Velike Britanije u civilnoj odbrani su veoma ;slabi, na snazi su pripreme iz doba Hladnog rata, poput davanja uputstava, obezbeđivanja skloništa i zaliha, a sve te mere su bile ukinute prethodnih decenija.

Ako bi se projektil „Orešnik“ ponovo lansirao iz Kapustin Jara u Astrahanu, mogao bi da pogodi bilo koju metu u Evropi, uništavajući ciljeve na primer u Londonu za manje od 20 minuta posle lansiranja. Berlin bi imao manje od 15 minuta da se pripremi pre udara.

Rusija je, kako se izveštava, danas zatvorila vazdušni prostor oko svog poligona za testiranje raketa Kapustin Jar, iako nije odmah bilo jasno da li to znači da će izvesti nov napad ili nastaviti neborbeno testiranje.

„To bi moglo da ukaže na moguću borbenu upotrebu balističke rakete srednjeg dometa. Nemojte ignorisati upozorenja“, poručila je Moskva, zaključuje „Dejli mejl“.