Foto: EPA-EFE/ROMAN PILIPEY Jasno je da ukrajinski narod piše svoju istoriju, Zapad im mora pomoći kako bi bili sigurni da će biti izbegnute greške počinjene u Bosni tokom 1990.tih, ukazuje u članku za cepa.org Borja Lašeras, saradnik Centra za analizu evropske politike.
Neki upoređuju Ukrajinu sa ratom u Bosni a Putina sa Miloševićem sa nuklearnim oružjem.
Praktičari spoljne politike koje je oblikovala Bosna dolaze do sličnih zaključaka, s obzirom na rusku kampanju uništenja, ili čak prepostavljaju da bi ona mogla biti gora od Miloševićeve i njegovih zastupnika, navodi Lašeras, koji je radio u misiji OEBS u Bosni i Albaniji.
Ako ništa drugo Zapad bi trebalo da zapamti tri naučene lekcije iz Bosne tokom rata 1990.tih dok ulazimo u novu i neizvesnu fazu ruskog rata protiv Ukrajine.
Prvo, ako diplomatija nije utemeljena na pozicijama sile ili podržana kredibilnom pretnjom eskalacije nema šanse da uspe. Što je još gore, može doprineti u negativnom smislu podržavanju teških kršenja međunarodnog prava i podsticanju dalje kriminalne eskalacije.
Ovo je nasleđe nekoliko mrtvorođenih primirija o kojima su pregovarali ratni zločinci bosanskih Srba tokom rata kada su oni izvukli odgovarajuće zaključke i stoga nastavili da uzimaju mirovne trupe UN kao taoce, silovali žene, ubijali skoro sve neborbene ljude Srebrenice.
Neprihvatljivo je stvarati na brzinu zakrpljene mirovne aranžmane koji nagrađuju agresora i zauvek bacaju senku podele na porušenu zemlju
Jasna poruka SAD i njenih saveznika protiv dalje ruske eskalacije pretnji „lažnim zastavama“ i nuklearnog zastrašivanja je pozitivna – ali samo ako bude praćena novim sankcijama i većom isporukom oružja Ukrajini (uključujući moderne tenkove i rakete dugog dometa) zajedno sa jačim delovanjem u okviru međunarodnih institucija (na primer Međunarodna agencija za atomsku energiju ili Organizacija za zabranu hemijskog oružja).
Oni koji iz naivnosti ili koristoljublja periodično pozivaju na brzopleto primirje kako bi došli do „brzog kraja rata“ često bez obzira na postupke Rusije ne samo da osuđuju ukrajinske civile na pakao u okupiranim područjima a ukrajinsku decu na deportaciju: oni pozivaju na dalje ratne i međunarodne zločine.
Svojim lažnim apelima na pregovore Vladimir Putin, čije odluke pokazuju da namerava da se bori dugo vremena, jednostavno želi da regeneriše snage koje bi mogle da nastave uništavanje Ukrajine (procenjuje su da su Rusi do sada uništili 30 odsto ukrajinskih elektrana).
Drugo, ako želimo da opstane poredak zasnovan na pravilima da iz ovog rata izađe mirnija međunarodna zajednica mora postojati odgovornost za ruske zločine – agresiju, ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i potencoijalno genocid čak iako je pravno breme dokaza ovde visoko (kao što pokazuje i bosanska sudska praksa).
Trebalo bi ispitati mogućnost da Specijalni sud sudi ruskom političko-vojnom rukovodstvu i njegovim propagandistima genocida. Uloga Rusije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN takođe mora biti dovedena u pitanje- ovo je nasleđe kraja SSSR vremena kada je suprotno nekim percepcijama obaveza Rusije bila norma.
Treće, izbegavati bilo kakvo iskušenje „dejtonizacije“ Ukrajine. Drugim rečima, neprihvatljivo je stvarati na brzinu zakrpljene mirovne aranžmane koji nagrađuju agresora i zauvek bacaju senku podele na porušenu zemlju.
Sporazumiu iz Minska II koje je Rusija potpisala bili su okvir za ublažavanje sukoba u najgorem slučaju placebo za evropsku diplomatiju koji je rezultirao ponižavanjem Francuske i Nemačke od strane Kremlja.
Prazni predlozi za takozvani sporazum Minsk III nemaju nikave šanse da dobiju ukrajinsku podršku. Oni takođe ne bi uspeli da donesu mir: Putin ne vidi ishod u kome Ukrajina nastavlja da postoji kao istinski suverena država.
Oni koji iz naivnosti ili koristoljublja periodično pozivaju na brzopleto primirje kako bi došli do „brzog kraja rata“ često bez obzira na postupke Rusije ne samo da osuđuju ukrajinske civile na pakao u okupiranim područjima a ukrajinsku decu na deportaciju: oni pozivaju na dalje ratne i međunarodne zločine
Postoji jedan jedini siguran put do mira – razbijanje ruske vojske u Ukrajini, blistava pobeda predsednika Zelenskog i njegovog naroda, obnova linija razdvajanja od pre 24.februara i previranja koje bi ovo izazvalo kod ruskog režima. To bi trebalo da bude povezano sa jačim aranžmanom za podršku ukrajinskoj odbrani na duge staze koliko god je potrebno.
Pokojni Ričard Holbruk, vodeći autor Dejtona, kasnije je zažalio zbog očuvanja Republike srpske u sporazumima iz 1995 – pseudo države isklesane etničkim čišćenjem koja nastavlja skoro 30 godina kasnije da ugrožava održivost Bosne.
Zapadna diplomatija treba da se seti njegovih upozorenja i kada dođe vreme za pravu mirovnu diplomatiju izbegne iste štetne zamke 1990.tih, zaključuje Lašeras.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
