EPA-EFE/MIKHAEL KLIMENTYEV Potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk upozorila je građane koji su pobegli iz zemlje nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu da se ne vraćaju kući ove zime, podseća na početku svog teksta za CNN Džon Lok, stručni saradnik Čatam Hausa, britanskog centra za spoljnopolitičku analizu, na programu „Rusija i Ukrajina“.
Ona je to izjavila jer u Ukrajini nestaje struje zboh ruskih udara na elektroenergetsku mrežu.
“Moramo da preživimo ovu zimu“, rekla je Vereščuk, ukazujući da ukoliko bi se ljudi vratili svojim kučama, elektroenergetska mreža bi mogla da padne.
Racionalno trošenje električne energije postalo je nova sumorna realnost rata, pošto Rusija pokušava da uništi ekonomske kapacitete Ukrajine i primora njene lidere za pregovarački sto.
Prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Rusija je poslednjih nedelja gađala ključnu infrastrukturu Ukrajine nizom raketnih napada i bespilotnih letelica, pa je čak 30 odsto elektrana u zemlji uništeno.
Slab učinak ruske vojske na bojnom polju, posebno poslednjih meseci, naterao je predsednika Vladimira Putina i njegove generale da promene taktiku.
Dok ukrajinske snage nastavljaju napredovanje kako bi ponovo zauzele strateški važan grad Herson, ruska vojna strategija okrenula se ka lišavanju civila struje i toplote.
Ukrajinci prave zalihe sveća i drveta za ogrev, pripremajući se za nestanke struje tokom zime i na temperaturama koje često padaju i do 20 stepeni ispod nule.
Zapadni lideri moraju da razmotre šta mogu da urade kako bi sprečili Putina da cilja ukrajinske civile i dovede do humanitarne katastrofe.
Za evropske zemlje postoji realna zabrinutost da bi uništavanje ukrajinske energetske infrastrukture moglo da ekonomiju te zemlje “baci na kolena” i drastično poveća broj ukrajinskih izbeglica koje idu na zapad.
Prema podacima sa sajta Šengen viza indo (Schengen Visa Info), procenjuje se da je oko osam miliona Ukrajinaca pobeglo u zemlje EU.
Putin sve više mora da koristi neka druga sredstva u ratu, s obzirom na to da ruskoj armiji ide mnogo gore nego što se to očekivalo, pa postoje rizici da izgubi na bojnom polju ako bude dodatno demoralizovana.
Povlačenje ruskih snaga na severoistoku Ukrajine u septembru bilo je pokazatelj ranjivosti ruske vojske.
Nasuprot tome, ukrajinska vojska nastavlja da pokazuje veću otpornost nego što je Kremlj očekivao.
Zapadne zemlje su obezbedile dovoljno opreme i obuku za ozbiljnu kontraofanzivu Ukrajine, koja preti da povrati svu teritoriju koju su Rusi zauzeli od početka invazije u februaru.
Nedavna ruska mobilizacija oko 300.000 vojnika odrađena je traljavo, a izveštaji pokazuju da su neki vojnici poslati na front bez odgovarajuće opreme i obuke.
Ukoliko ne budu motivisani da se bore, ova pojačanja će brzo postati smetanja a ne prednost.
Za rusko stanovništvo, mobilizacija znači da sukob u Ukrajini, koji vide na televiziji u obliku „specijalne vojne operacije“ kako to Putin i dalje naziva, više nije apstraktan.
Umesto toga, to je rat u kome se očekuje da prosečni Rusi ginu zbog razloga koji im nisu ni jasni ni ubedljivi.
Prelazak Moskve na ciljanje ukrajinskih elektrana jasno je kršenje međunarodnog humanitarnog prava, a poenta je da nanese patnju civilima i ubedi Ukrajince da je cena nastavka borbe previsoka.
U prvim mesecima rata, ruski raketni udari uništili su najveću ukrajinsku rafineriju nafte i mnoga njena skladišta goriva.
Cilj je bio da zaustavi ukrajinsku vojsku da transportuje/raspoređuje svoja vozila.
Da bi se suprotstavile poslednjoj Putinovoj eskalaciji, evropske vlade moraju biti spremne da prihvate više izbeglica u bliskoj budućnosti.
U isto vreme, zemlje NATO pakta trebalo bi da isporuče više oružja Ukrajini da bi ojačala protivvazdušnu odbranu, kao i da obezbede resurse za pomoć ukrajinskim inženjerima da poprave štetu na elektranama.
Putin je u očajničkoj trci sa vremenom. Što duže rat traje, veći je rizik da će ekonomski i ljudski gubici Rusije oslabiti njegovu moć.
Podrška ratu jenjava, a sankcije Zapada bez presedana sve više uzimaju svoj danak.
Kina i Indija, najvažniji saveznici Rusije, takođe su izrazile zabrinutost zbog Putinovih postupaka.
Predstoji pravi test posvećenosti Zapada Ukrajini. Da bi Ukrajina pobedila u ovom ratu, zapadne vlade će morati da daju sve od sebe da obezbede zemlji vojne i finansijske resurse koji su joj potrebni za nastavak borbi.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
