Zapad ne može dozvoliti Putinu da otvori drugi front u Evropi: Dodik gurnuo BiH na ivicu rata

Ohrabreni nedavnim napretkom u Ukrajini, direktna opasnost za članice NATO-a kao što su Poljska i baltičke države i dalje je velika. Ipak, nisu sami. Balkan, koji je često zanemaren, takođe je zrela perspektiva za ruske aspiracije i postaje sve grozničaviji i opasniji. Britanija i njeni saveznici zanemarili su Balkan, po svoju opasnost, pre više od jednog veka. Ne možemo sebi dozvoliti da ponovimo istu grešku, pišu za Telegraf Ivana Stradner i Mark Montgomeri.

Američki ambasador u NATO-u preduzeo je neobičan korak upozoravajući ove nedelje da Rusija koristi dezinformacije, sajber napade i druge podle taktike da „destabilizuje“ Zapadni Balkan. Bosna i Hercegovina je pravi primer. Tri decenije nakon što je rat poharao tu zemlju, Srbija – uz podršku svojih prijatelja u Moskvi – ponovo rasplamsava etničke tenzije, ugrožavajući evropsku bezbednost. Evropa i SAD moraju da ‘ugase vatru’ pre nego što zahvati region.

Bosna i Hercegovina se sastoji od dva autonomna entiteta – Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Prvi je uglavnom naseljen Bošnjacima Muslimanima i Hrvatima, dok Srbi dominiraju u Republici Srpskoj, koja je prijateljski nastrojena sa obližnjom Srbijom. Ove etničke podele dovele su do krvavog rata 1992-1995 u kome je poginulo više od 100.000 ljudi, a milioni su postali beskućnici. Sukob je okončan tek nakon intervencije NATO-a koja je dovela do mirovnog sporazuma uz posredovanje SAD, čiju implementaciju nadgleda Visoki predstavnik imenovan od strane međunarodnog saveta. Mirovne snage EU, EUFOR, osiguravaju red u okviru operacije ALTHEA.

Danas je zemlja duboko podeljena. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, saveznik Rusije i Srbije, gurnuo ju je na ivicu rata pretnjom da će se otcepiti. Dodik je u septembru zabranio Visokom predstavniku Kristijanu Šmitu da prisustvuje zvaničnim sastancima u predsedničkom štabu. Moskva i namerno Beograd potpiruju ove podele.

Kao takva, 5. marta, američka kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe upozorila je na povećan rizik od međuetničkog nasilja na Zapadnom Balkanu. U upozorenju su istaknuli Dodikove „provokativne korake da neutrališe međunarodni nadzor u Bosni i obezbedi de fakto secesiju za svoju Republiku Srpsku“. Ovo bi „moglo navesti vođe bošnjačkog (bosansko-muslimanskog) stanovništva da ojačaju sopstvene kapacitete da zaštite svoje interese i moguće da dovedu do nasilnih sukoba koji bi mogli da preplave mirovne snage“.

Situacija se pogoršala prošlog meseca nakon što je Šmit nametnuo niz izmena izbornog zakona u zemlji kako bi garantovao slobodne i poštene izbore. Dodik je odmah odbacio Šmitov „paket integriteta“ i ponovo zapretio otcepljenjem. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se pridružio i postavio zagonetnu poruku na Instagramu u kojoj je naveo da su „teški dani pred Srbijom” zbog „direktnih pretnji vitalnim interesima i Srbije i Republike Srpske”. On je dodao: „Bitka će biti teška, najteža ikada. borićemo se. Srbija će pobediti.

U januaru, što je za naše potrebe najviše zabrinjavajuće, Dodik se sastao sa Vladimirom Putinom i potvrdio odbijanje tog entiteta da se pridruži zapadnim sankcijama Moskvi zbog njene invazije na Ukrajinu u punom obimu. Dodik je u martu rekao da će srpski narod uvek biti na strani Rusa.

Da li je stoga čudo što Rusija raspiruje vatru, koristeći informativne operacije da progura “RSEXIT” (nagoveštavajući otcepljenje Republike Srpske)? U decembru je Putin čak sugerisao da bi bilo moguće početi sa emitovanjem ruskog državnog medija RT u Bosni.

Sejući haos na Balkanu, Putin ima za cilj da ojača regionalni uticaj Moskve, odvrati Evropu od podrške Ukrajini i da Putinu da uticaj na zapadne sile koje ne žele da nasilje eskalira. Za Vučića, mešanje u Bosnu i Hercegovinu, koje nudi, pomaže da ojača svoju vlast u Srbiji. On takođe ima pristup Dodiku kao moneta za pregovaranje sa Zapadom tako što se pozicionira kao mirotvorac.

Zapadne sile treba da se pozabave ovim pretnjama sada pre nego što bude prekasno. Prvo, Vašington treba da promeni način na koji se odnosi prema Vučiću. Do danas su SAD pokušavale da umire srpskog lidera iz straha od eskalacije. Umirivanje neće raditi. Umesto toga, američki ambasador u Srbiji trebalo bi da zauzme čvrst stav, upozoravajući Vučića da će odgovarati za svaku eskalaciju nasilja. Evropska unija bi, u međuvremenu, trebalo da se pridruži sankcijama SAD i Velike Britanije protiv Dodika i drugih aktera koji destabilizuju zapadne banke.

Štaviše, Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo treba da igraju aktivniju ulogu u obezbeđivanju mira. Sigurnost Bosne i Hercegovine su poverili Evropskoj uniji, oslanjajući se na misiju ALTHEA da održi mir i sigurnost u zemlji. Međutim, proces donošenja odluka u EU je nefunkcionalan i sporo deluje, a često su taoci zemalja poput Mađarske koje nastoje da izvuku ustupke od Brisela. U stvari, mađarski general trenutno vodi ALTHEA. Stoga bi SAD i Velika Britanija trebalo da predvode koaliciju voljnih sa ključnim državama članicama EU kao što su Nemačka, Francuska i Holandija, signalizirajući njihovu spremnost da odgovore na bezbednosne pretnje iz Beograda i Moskve.

Dok Rusija želi da preokrene svoj rat u Ukrajini, Kremlj bi bez sumnje voleo da skrene pažnju Zapadu otvaranjem drugog fronta na Balkanu. Putin želi da pokaže da je njegova volja da izazove Zapad veća od volje Zapada da se odupre. Vreme je da mu dokažemo da nije u pravu.