„Zapad je u ratu sa Rusijom“: Litvanski diplomata predlaže 10 ciljeva za borbu protiv hibridnih pretnji Moskve

Izuzetno je teško pripisati krivicu i efikasno odgovoriti, bez eskalacije sukoba i Kremlj to zna, piše u analizi za Centar za evropske analize Ejtvidas Bajarunas, litvanski diplomata, bivši ambasador u Velikoj Britaniji, Rusiji i Švedskoj, generalni konzul u ruskom Sankt Peterburgu i zamenik ambasadora u Misiji Litvanije pri NATO-u u Briselu.

Tokom poslednje decenije, zemlje članice EU razvile su jasno razumevanje da je hibridni rat Kremlja značajan bezbednosni izazov koji zahteva koordinisane protivmere i stalnu budnost, navodi Bajarunas.

On navodi najnovije navode o napadu kineskog trgovačkog broda na kritičnu infrastrukturu NATO-a od 17. do 18. novembra u Baltičkom moru.

Ovo je bio jedan od osam političkih prioriteta postavljenih za novu Evropsku komisiju u izveštaju CEPA objavljenom u oktobru, usred dokaza da Rusija sve više koristi takve tehnike da utiče na donošenje odluka Zapada i javno mnjenje, uključujući i Ukrajinu.

Taktika Kremlja kombinuje „klasične“ hibridne (ili siva zona) pretnje sa kinetičkom akcijom ili aktima sabotaže. Operacije uticaja su takođe u porastu u susedstvu EU.

Od 2016. EU je razvila ambiciozne predloge kroz Zajednički okvir za suzbijanje hibridnih pretnji i usaglašavanjem jedinstvenog stava o povećanju otpornosti i jačanju sposobnosti, a oba su temeljna dokumenta za odgovor bloka.

Oni su kasnije potkrepljeni uspostavljanjem hibridnog paketa alata EU, sveobuhvatne kolekcije metoda za suzbijanje pretnji između različitih domena.

Reagujući na sve veće dezinformacije, blok je predložio širok koncept manipulacije stranim informacijama i mešanja (FIMI), dok su hibridne pretnje takođe široko obrađene u Strategiji bezbednosne unije EU.

U svetlu takve pripreme, zašto je Zapad bio toliko neefikasan u sprečavanju ruske taktike sive zone i kako EU može da poboljša svoj odgovor?

Ohrabruje činjenica da su četiri kandidata za evropska komesara dobila zadatak da se bave hibridnim pretnjama, dezinformacijama i otpornošću.

Potpredsednica Hena Virkunen će se fokusirati na digitalnu sigurnost i dezinformacije, dok će visoka predstavnica Kaja Kallas nadgledati odgovore na hibridne prijetnje u vanjskoj politici, uključujući saradnju EU-NATO.

Majkl Mekgrat će se koncentrisati na unutrašnju otpornost i demokratske procese zajedno sa Hadžom Lahbibom, koji će preuzeti odgovornost za otpornost i upravljanje krizama.

Oktobarski izveštaj bivšeg finskog predsednika Saulija Niinistea, koji je zatražila nova Komisija, preporučuje jačanje zajedničkih kapaciteta EU, poboljšanje prekogranične koordinacije i usklađivanje vojne i civilne spremnosti kako bi se obezbedio snažan i integrisan evropski odgovor.

Ali oslanjanje na komesare i izradu izveštaja – koliko god oni bili pametni – neće odvratiti Putina. Politička volja na najvišem nivou i odlučna akcija je ono što će zaista napraviti razliku.

Dogovorene su strategije i uspostavljeni temeljni mehanizmi, ali i dalje nagon EU da se suprotstavi hibridnim pretnjama nije zajedan. Rusija je oslobođena.

Za efikasnu politiku EU o hibridnim pretnjama Ejtvidas Bajarunas predlaže sledećih 10 ključnih ciljeva i inicijativa:

– Učiniti borbu protiv hibridnih pretnji glavnim prioritetom na dnevnom redu EU. Zapad je u hibridnom ratu sa Rusijom i izjave nisu dovoljne;

– Uvesti odvraćanje kažnjavanjem kao ključni element strategije. Ovo mora uključivati kaznene mere kao što su sankcije pojedincima i entitetima, zaplena imovine i pravne radnje;

– Uspostaviti listu ranjivosti Rusije i onih koji su uključeni u zlonamerne aktivnosti, istovremeno identifikujući ključne ranjivosti i najverovatnije mete ruskih hibridnih napada;

– Podržati nezavisne medije na ruskom jeziku u borbi protiv dezinformacija. Koristeći platforme od poverenja, EU može da dostavi verodostojne informacije kako bi se suprotstavila propagandi Kremlja;

– Ubrzati primenu predloga izveštaja finskog predsednika Sauli Ninista.

Zatim dalje, nalaže da se nastavi sa jačanjem tehničkih i intelektualnih sistema za praćenje hibridnih pretnji, uključujući jedinice EU Hibrid Fusion Cell i Stratcom.

– Uspostaviti sveobuhvatnu doktrinu za odvraćanje sive zone na nivou EU, postaviti protokole za odgovor na hibridne pretnje i ojačati propise EU za zaštitu strateških sektora od stranog uplitanja i tajnog vlasništva kako bi se isključile neprijateljske države;

– Sprovesti zajedničke vežbe i obuku EU kako bi se poboljšala spremnost, fokusirajući se na zemlje koje su često na meti neprijateljske agresije;

– Uspostaviti jasne i snažne mere za zaštitu izbora od neprijateljske propagande i stranog mešanja;

– Koristiti regulatorne mehanizme EU kako bi se podstakle onlajn platforme da se bore sa dezinformacijama u skladu sa Kodeksom prakse o dezinformacijama;

– Povećati otpornost društva uključivanjem građanskog društva, medija i IT sektora u nacionalne napore za suprotstavljanje hibridnim pretnjama. Koristiti kreativne nacionalne odgovore, kao što je litvanski Debunk.eu.