„Zapad se mora suočiti sa realnošću u Ukrajini“: Nina Hruščova iznosi tri moguća scenarija okončanja rata

Da bi „stvorile i održale strategiju za suočavanje sa kineskim izazovom“, insistira Alison, Sjedinjene Države „moraju da razumeju Kinu kakva jeste“ — ni „10 stopa visoka“ ni „na ivici kolapsa“.

Postsovjetska Rusija nikada nije dobila takvo razmatranje, ocenjuje Nina Hrušova, profesorka međunarodnih odnosa u Njujorku i praunuka nekadašnjeg vođe Sovjetskog Saveza Nikite Hruščova u tekstu za Project Syndicate koji prenosi Novaya Gazeta Europa.

Naprotiv, SAD su provele decenije karikirajući Rusiju i kao suštinskog zlikovca i kao krhko biće. Nakon ruske aneksije Krima 2014. tadašnji predsednik Barak Obama ju je odbacio kao „regionalnu silu“ koja pokazuje sopstvenu slabost.

A nakon pune invazije na Ukrajinu prošle godine, očigledna pretpostavka je bila da će se Rusija i režim Vladimira Putina brzo raspasti pod teretom zapadnih sankcija.

Putinova odluka da izvrši invaziju na Ukrajinu bila je podstaknuta zabludom. Ali to ne znači da je zapadna procena situacije bila razumna.

Naprotiv, činilo se da većina zapadnih posmatrača može da zamisli samo dva scenarija: ili Putin zauzme Kijev za nekoliko dana, pretvarajući Ukrajinu u marionetu Kremlja, ili je Rusija brzo poražena, primoravajući Putina da povuče svoje trupe i prizna teritorijalno integritet.

Ovo pomaže da se objasni zašto je, kada je početna ofanziva Rusije zastala, tadašnji britanski premijer Boris Džonson, koji je bio u poseti Kijevu, navodno preporučio da Ukrajina treba „samo da se bori“, a ne da pregovara o mirovnom sporazumu.

Bolje je pustiti da Rusija izgubi – slabljenjem ekonomije zemlje, iscrpljivanjem njene vojske i oštećenjem Putinove pozicije, verovatno nepopravljivo – nego je nagraditi za njenu invaziju.

I Rusija bi izgubila, glasio je narativ. Dok je Ukrajina imala punu podršku Zapada – sa odgovarajućim prilivima oružja i pomoći – Rusija nije imala dovoljno opreme, a ono što je imala bilo je zastarelo kao i njena taktika.

Izvan bojnog polja, sankcije Zapada bez presedana bile su predodređene da izazovu oštru reakciju na Putina; Rusi bi mogli čak i da upadnu u Kremlj kako bi povratili pristup evropskim kesama i američkoj brzoj hrani.

Činilo se da niko nije zamišljao da bi demonizacija i odbacivanje većine ruskih stvari mogla da podstakne Ruse protiv Zapada, ili da će Rusija biti u stanju da izdrži dug rat.

Ipak, upravo se to dogodilo.

Rusija je nastavila da koristi svoju brojčanu prednost, dok je ažurirala svoju strategiju na bojnom polju i podsticala proizvodnju vojnog hardvera.

Kod kuće je minimizirala troškove sankcija, ne samo tako što ih je zaobilazila, već i osiguravajući da lokalni akteri – uključujući rusku državu – steknu vlasništvo nad ruskim operacijama zapadnih firmi koje odlaze po najnižim cenama.

Putin će baciti sve što ima na ovaj rat

U međuvremenu je izgradila svoju ratnu ekonomiju.

Za obične Ruse stvari uopšte nisu loše. Police prodavnica su dobro snabdevene, a restorani vrve. Penzije i plate su porasle – ne toliko koliko inflacija, ali dovoljno da podrži narativ koji podržava Kremlj da je Rusija jaka, uprkos najboljim naporima Zapada da je uništi.

Daleko od toga da prepoznaju koliko je ovaj narativ opasan, zapadni lideri nastavljaju da ga pojačavaju, a poljski predsednik Andžej Duda je, na primer, rekao u junu, na početku neuspele kontraofanzive Ukrajine da „Rusi treba da osete gorak ukus poraza“.

Ukupno 56 odsto Rusa koje je u oktobru anketirao Levada centar izrazilo je podršku prelasku na mirovne pregovore.

Istovremeno, samo 34 odsto ispitanika izjavilo je da bi podržalo povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine i vraćanje ukrajinske teritorije pod ruskom kontrolom.

U međuvremenu, Putinov rejting je i dalje iznad 80 odsto. Nazovite to Staljingradskim efektom.

Dok se Rusi okupljaju oko Putina, čini se da zapadni pristalice Ukrajine gube odlučnost. Prošlog meseca lideri Evropske unije nisu uspeli da proguraju paket finansijske pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra, iako su pristali da počnu pregovore o pridruživanju EU.

Ovaj neuspeh je usledio pošto je američki Kongres odustao od usvajanja novog paketa vojne pomoći Ukrajini ove godine.

Sada američki predsednik Džo Bajden obećava da će SAD stajati uz Ukrajinu ne „koliko god bude potrebno“, kako je govorio, već „dok god budemo mogli“.

On i dalje tvrdi da Rusiji nedostaju „resursi i kapaciteti“ da izdrži dugi rat u Ukrajini, a istina je da će sankcije na kraju imati danak po rusku ekonomiju.

Ali Putin će baciti sve što ima na ovaj rat i verovatno će zadržati značajnu podršku naroda na tom putu.

Smanjenje strane pomoći već slabi poziciju Ukrajine na bojnom polju, nakon godinu dana nekoliko opipljivih dobitaka ukrajinskih snaga.

U međuvremenu, izgleda da raste razdor između Zelenskog i glavnokomandujućeg ukrajinske vojske, generala Valerija Zalužnjeg.

Tri scenarija

Postoje tri verovatna scenarija.

Prvo, Zapad se ponovo obavezuje da će podržati Ukrajinu. Ali političke prepreke republikanska opozicija u SAD i mađarski (a sada slovački) veto u EU su velike. Čak i ako budu očišćeni, Ukrajina će se boriti da regrutuje dovoljno novih vojnika.

U drugom scenariju, NATO stavlja čizme na zemlju u Ukrajini. Iako Putin nikada nije imao nameru da izvrši invaziju na zemlju članicu NATO-a, narativ da bi ruska pobeda u Ukrajini dovela do još ruskih invazija mogao bi se iskoristiti za opravdanje angažovanja zapadnih trupa.

Rizik je da bi Staljingradski efekat bio turbopunjen, Rusi bi ustali da brane otadžbinu, a nestabilnost bi zahvatila Evropu.

U trećem scenariju, Zapad pronalazi načine da komunicira sa Kremljom. Rusija je daleko od neranjive, ali nije na ivici kolapsa, a Putinu je verovatno nekoliko godina ispred na mestu predsednika.

Čak i kada bi on bio uklonjen sa vlasti, duboko nepoverenje Rusa prema Zapadu bi i dalje ostalo.

Imajući u vidu ovo — i oštru realnost da je malo verovatno da će Ukrajina povratiti svu svoju teritoriju — Zapad bi trebalo da se usredsredi na jačanje odbrane Ukrajine, istovremeno se pripremajući da iskoristi svaku priliku da se uključi u realne razgovore sa Kremljom.