Zapad tvrdi da je ugrožen princip „jedna zemlja, dva sistema“

Policija je suzavcem rasterivala demonstrante u trgovinskom centru grada, a hongkonška vlast koja podržava predlog Pekinga se nada da protesti neće biti toliko masovni kao prošle godine kada su Hongkong danima potresali nemiri.

Veruje se da su ti protesti i bili glavni razlog da Peking predloži ovaj zakon.

U spornom predlogu se ističe da Hong Kong mora da poboljša bezbednost i da će, ako zatreba, u borbi protiv separatizma, terorizma i subverzivnih dela, „relevantni nacionalni organi bezbednosti centralne narodne vlade osnovaće agencije u Hong Kongu kako bi ispunili odgovarajuće dužnosti za zaštitu nacionalne bezbednosti u skladu sa zakonom.“

U obraćanju kongresu, kineski premijer Li Kećiang je najavio da će biti uspostavljen čvrst pravni sistem i mehanizam za zaštitu nacionalne bezbednosti u dve posebne administrativne regije, Hong Kongu i Makau.

Predsednica hongkonške autonomne teritorije Keri Lam, za koju se smatra da je deo propekinškog političkog establišmenta, rekla je da će zakon pomoći vlastima u suzbijanju „ilegalnih aktivnosti“ u gradu.

Mnogi se u Hong Kongu ne slažu sa njenim stavom i u ovom zakonskom predlogu vide nov pokušaj Pekinga da suzi autonomiju ove oblasti i nametne jednopartijski, komunistički sistem.

Prošlog proleća, masovni protesti zbog predloga da građani Hong Konga mogu da budu izručeni centralnoj Kini, paralisali su ovaj bogat grad, a na lokalnim izborima u septembru su pobedile stranke koje se protive većem uticaju Kine.

Protiv ovog predloga su se izjasnili i pojedini zapadni zvaničnici. Američki predsednik Donald Tramp, koji, što zbog korone što zbog trgovinskog deficita svoje zemlje, kineskim zvaničnicima često upućuje oštre kritike, upozorio je Peking da pazi šta radi. Američki državni sekretar Majk Pompeo je pre neki dan izjavio da SAD „snažno pozivaju Peking da preispita katastrofalni predlog, pridržava se svojih međunarodnih obaveza i poštuje visoki stepen autonomije, demokratskih institucija i građanskih sloboda Hong Konga“.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji upozorio je da su dve sile, SAD i Kina „na ivici hladnog rata“. „Pored pustošenja izazvanog novim korona virusom politički virus se širi u SAD. Taj politički virus koristi svaku priliku da napadne i okleveta Kinu“, rekao je novinarima šef kineske diplomatije.

I EU je pozvala Kinu da „poštuje autonomiju Hong Konga“.

„EU pridaje veliki značaj očuvanju visokog nivoa autonomije Hong Konga, u skladu sa temeljnim zakonom i međunarodnim obavezama, kao i poštovanju tog principa“, rekao je šef evropske diplomatije Žozep Borel, prenosi agencija Frans pres.

Deklaraciju EU potpisalo je svih 27 članica tog bloka.

Kris Paten, poslednji guverner ove nekadašnje britanske kolonije, rekao je da je Kina izdala narod Hong Konga i da bi Zapad trebalo da prestane da se ulaguje Kini zbog „iluzornog velikog ćupa sa zlatom“. Britanska vlast u Hong Kongu završena je 1997. kada je ovaj grad vraćen pod upravu Kine, uz dogovor Londona i Pekinga o visokom stepenu autonomije, koji je nazvan „jedna zemlja, dva sistema“.

Paten smatra da Peking novim predlogom krši potpisan sporazum.

On je u intervjuu za Tajms rekao da Britanija ima „moralnu, ekonomsku i pravnu“ dužnost da se založi za Hong Kong.

Prema njegovom mišljenju, Britanija bi trebalo dobro da razmisli o učešću kineskog proizvođača telekomunikacione opreme Huavej u izgradnji mreže 5G. List Dejli telegraf je objavio da premijer Boris Džonson planira da smanji učešće Huaveja u britanskoj mreži 5G nakon krize oko koronavirusa.

Ministri spoljnih poslova Velike Britanije, Australije i Kanade objavili su zajedničku izjavu kojom su izrazili „duboku zabrinutost“ zbog kineskog predloga.

„Donošenje takvog zakona u ime Hong Konga bez direktnog učešća njegovih ljudi, zakonodavne vlasti ili pravosuđa jasno bi potkopalo princip“ jedna zemlja, dva sistema „, pod kojima se Hong Kongu garantuje visok stepen autonomije“, smatraju šefovi diplomatije Velike Britanije, Australije i Kanade.

Ne očekuje se da stavovi Zapada na Kinu značajnije utiču. Peking ovakve sugestije po pravilu odbija, nazivajući ih nedopustivim mešanjem u unutrašnje stvari.

Nije zaboravljen ni Tajvan

Svekineski narodni kongres odlagan je više puta zbog pandemije korone. Borba protiv zaraze i ekonomske posledice su glavne teme godišnjeg sastanka kineskih komunista kojima su se obratili predsednik i premijer Si Điping i Li Kećijan. Pomalo iznenađujuće, ovaj zakonski predlog o Hong Kongu je u prvi plan stavio teritorijalna pitanja. Ove odredbe zakona o nacionalnoj bezbednosti bi trebalo da se odnose pre svega na nemiran Hong Kong i daleko mirniji Makao, ali kineski zvaničnici nisu zaboravili ni Tajvan.

„Kina će podsticati Tajvance da im se pridruže u protivljenju nezavisnosti Tajvana te da promovišu ujedinjenje s Kinom“, kazao je kineski premijer Li Kećijang na Kineskom nacionalnom kongresu. Tajvanska predsednica Tsai Ing-Ven je nedavno u inauguracionom govoru poručila da Tajvan nikada neće prihvatiti formulu „jedna zemlja, dva sistema“ po kojoj bi, poput Hong Konga, postao dio Kine uz autonomiju.