Zapad ujedinio Vučića i Đukanovića

Ovo je njegov veliki povratak na funkciju šefa države koju je već obavljao od 1998. do 2002. Najnovijom, ubedljivom pobedom obezbedio je sebi novih pet godina vladavine, nakon gotovo tri decenije na vlasti ako se izuzme to što se u nekoliko navrata povlačio sa funkcija i ostajao samo lider stranke, koja je neprestano na vlasti od 1990.

Sagovornik Danasa Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku smatra da nije toliko razjedinjena opozicija doprinela pobedi Đukanovića već različiti tonovi koji su dopirali iz krugova opozicije. Pre svega oni koji se tiču nekih ključnih odluka vlade Crne Gore poput članstva zemlje u NATO. Politički analitičar Dragomir Anđelković pak tvrdi da je pobeda Đukanovića „plod sveopštih pritisaka u zemlji gde sistem poznaje svakog“. „Izbori u Crnoj Gori, čiji je rezultat potpuno očekivan, nalik su onima koje bi organizovao Čaušesku da je opstao“, navodi Anđelković za Danas.

Na naše pitanje da li smatra da će doći do nekih promena u odnosima Srbije i Crne Gore nakon pobede Đukanovića, Anđelković ukazuje da bi odnosi dveju zemalja bili bitno drugačiji „da Srbija nije pod pritiskom zapadnih mentora koji podržavaju Đukanovića“. „Srbija bi morala mnogo više da učini u pogledu zaštite srpskog naroda koji je u Crnoj Gori ugrožen. Stoga bi sledeći korak trebalo biti zaštita predstavnika srpskog naroda u Crnoj Gori koji su tamo ugroženi, evo vidimo da je protiv nekih pokrenut i proces.“

Dragan Đukanović smatra da se ništa bitnije neće promeniti u odnosima dva suseda te da očekuje „kontinuitet dobrih međupersonalnih odnosa“. Takođe, kako navodi, ostaje nekoliko bitnih pitanja na kojima treba poraditi, između ostalih i pitanje međudržavnih razgraničenja, dvojnog državljanstva kao i statusa manjina, pre svega položaja Srba u Crnoj Gori.

Najveći Đukanovićev rival na izborima, Mladen Bojanić prema podacima Centra za demokratsku tranziciju osvojio je 33,5 odsto glasova. Draginja Vuksanović (SDP) – 8,3, Marko Milačić – 2,7, Hazbija Kalač – 0,8, Vasilije Miličković – 0,4 i Dobrilo Dedeić – 0,4 odsto glasova, preneo je portal CdM.me. Đukanović je, kako se navodi, na ovim izborima osvojio 2,6 odsto više glasova od Filipa Vujanovića 2013, koga je tada podržalo 161.940 građana.

Svetske agencije ocenjuju da je pobedio kandidat čija je stranka „odbila“ Rusiju i uvela zemlju u NATO. U komentarima agencije AP navodi se još da su ovo prvi izbori prvi od kako se Crna Gora prošle godine pridružila zapadnoj vojnoj Alijansi i da su smatrani testom za Đukanovića, koji favorizuje evropske integracije naspram bliskih veza sa tradicionalnim saveznikom Rusijom. Rojters piše da je na predsedničkim izborima u Crnoj Gori pobedio veteran, proevropski političar čija je stranka uvela državu u NATO i vodi je ka članstvu u EU. Agencija podseća da je funkcija predsednika uglavnom ceremonijalna, ali da se očekuje da će Đukanović, koji ima znatnu moć, preko DPS-a uticati na politiku.

Ruska agencija Tas prenosi vest o pobedi Đukanovića uz konstataciju da je obećao da će omogućiti toj državi članstvo u EU do kraja svog petogodišnjeg mandata. Ruski medij navodi i da je on na vlasti u Crnoj Gori 27 godina od 1991. a da bi do kraja mandata mogao da provede 32 godine. Tas ga, po dužini vladavine, poredi sa liderom Zimbabvea Robertom Mugabeom, koji je na vlasti bio 40 godina.

Milo bolji i u Podgorici

Geografski presek rezultata na predsedničkim izborima u Crnoj Gori, na kojima je pobedu odneo Milo Đukanović, pokazuje podelu pre svega na primorju, prenosi Mondo.me. Južni deo primorja koji je bliži Albaniji „pripada“ Đukanoviću – većinu glasova osvojio je u Ulcinju i Baru, dok je opozicija bila bolja u Budvi, Kotoru i Herceg Novom. Ukoliko se gleda unutrašnjost, Đukanović je bio bolji u Podgorici, Bijelom Polju, Nikšiću, Cetinju, Pljevljima i Danilovgradu. Opozicija je pobedu odnela u Beranama, Kolašinu i Plužinama. Đukanović je, prema podacima DIK, većinu dobio i u spuškom zatvoru, gde je od 508 pritvorenika i zatvorenika, osvojio 316 glasova.