Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, SAD i Evropska unija su ubrzale svoj zaokret ka Srbiji a njihova politika imala je dva cilja – prvo, da uvede Srbiju u zapadno okrilje i udalji je od Rusije i drugo, dozvoli svojim administracijama da se potpunije fokusiraju na podršku Ukrajini. Ali, 18 meseci kasnije, neki posmatrači kažu da je trenutni pristup bio samo šargarepa, a ne štap, i kao rezultat toga ne uspeva da postigne oba cilja, stoji u analizi CNN.
Upućuje se da je Beograd, kao tradicionalni saveznik Moskve u Evropi, dugo pokušavao da gazi liniju između svojih istorijskih veza sa Rusijom i potencijalne budućnosti bliže evropske integracije.
Zapadne diplomate su nastojale da odvuku predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz orbite njegovog ruskog kolege, predsednika Vladimira Putina, obećavajući brži put ka članstvu u EU, a istovremeno da će u suprotnom doći do izolacije.
Srbija je odbila da učestvuje u svim rundama sankcija EU protiv Rusije. Takođe je nastavila da ostvaruje sopstvene interese u regionu sa sve manjom odgovornošću, raspirujući sukobe u okruženju da bi odvratila pažnju od nezadovoljstva kod kuće, uverena da joj na Zapadu neće zameriti.
Posledice ovoga su se najoštrije osetile na Kosovu, ukazuje CNN, podsećajući da je Kosovo steklo nezavisno od Srbije 2008. Ali Beograd – i mnogi etnički Srbi na severu Kosova – i dalje odbijaju da priznaju njegov suverenitet, što zaoštrava odnose među susedima.
Ruski „trojanski konj“
Zapadne vlade su Srbiju dugo tretirale kao neizostavni balkanski glas, ponekad na račun perifernijih igrača, kažu neki posmatrači.
„Njihovo uverenje je da je Srbija balkanska država, kako je vide. Srbija je ta kojoj će, ako možete da ih stavite na stranu – šta god to značilo – sve biti lakše“, rekao je za CNN Jasmin Mujanović, politikolog specijalizovan za Zapadni Balkan.
Mujanović smatra da SAD nisu postigle svoje ciljeve.
„Izgleda da SAD veruju da približavaju Srbiju EU i NATO-u i zapadnom razmišljanju i udaljavaju od Rusije“, navodi Ališa Kerns, predsednica spoljnopolitičkog Komiteta britanskog parlamenta dodajući da to ne odražava stanje na terenu.
Vučić je dugo održavao prijatan odnos sa svojim ruskim kolegom Putinom. Govoreći posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost u februaru, Vučić je obrazložio odluku da ne sankcioniše Rusiju jer je bila „jedina zemlja koja nije uvela sankcije protiv nas devedesetih godina prošlog veka“.
„Podržali su naš teritorijalni integritet u Ujedinjenim nacijama“, kazao je tada Vučić upućujući na odbijanje Rusije da prizna nezavisnost Kosova. Srbija je izgubila kontrolu nad Kosovom nakon NATO bombardovanja 1999. čime je okončan masakr srpskih snaga nad etničkim Albancima – koji čine više od 90 odsto stanovništva Kosova.
Uprkos naporima koje EU podržava u pravcu energetske tranzicije, Srbija ostaje u velikoj meri zavisna od Rusije, pošto je prodala većinski udeo u svojoj naftnoj kompaniji ruskom državnom gigantu Gaspromu.
Rezultat toga je da je, uprkos nadanjima Srbije da će se pridružiti EU, Vučić nastavio da hoda po žici između Moskve i zapadnih sila. Iako se pridružio rezolucijama UN kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, srpski lider je pokazao malo volje da se pridruži zapadnim sankcijama.
Vlada Srbije je u aprilu demantovala izveštaje da je prodavala oružje i municiju Ukrajini, nakon što se pojavio dokument Pentagona u kojem se tvrdi suprotno. Srbija je tada rekla da ostaje pri politici neutralnosti, iako su neki zapadni zvaničnici te izveštaje shvatili kao dokaz da njihova politika funkcioniše.
„Kada Vučić reizabran 2020. svima nam je rečeno, samo sačekajte posle izbora, odjednom ćete videti da postaje veoma zapadno i evropski orijentisan“, rekla je Kerns. „To se nije dogodilo“.
„Rečeno nam je da će se Vučić pridružiti sankcijama i pokazati da je iskreno na našoj strani. Ni to se nije desilo. Rečeno nam je da će se udaljiti od Rusije. Sa Putinom je u septembru potpisao bezbednosni sporazum. S vremena na vreme on se smeje Zapadu u lice. A kada pitam zapadne zvaničnike, ’zašto ste toliko odlučni da dozvolite Vučiću da vas vara?‘, oni kažu da je on najbolja opcija“, ukazuje Kerns.
S obzirom na takvo ponašanje, neki postavljaju pitanje da li je ceo projekat integracije Srbije održiv, pod njenom sadašnjom vlašću.
„Pod pretpostavkom da nekako nekim čudom uvedemo Srbiju u EU, sa ovakvim režimom, vi praktično dovodite još jednog ruskog trojanskog konja u EU, kao što imate mađarskog premijera Viktora Orbana“, kaže za CNN Majda Ruge, ekspertkinja za Balkan pri Evropskom savetu za spoljne odnose.
U izjavi za CNN, ambasador Srbije u Sjedinjenim Državama negirao je da zapadna podrška Beogradu podstiče tenzije na Balkanu.
„Podrška SAD i Evrope Srbiji zasniva se na činjenici da ove diplomate prepoznaju da Srbija danas igra važnu ulogu u promovisanju stabilnosti na Balkanu“, rekao je Marko Đurić.
„Srbija je duboko posvećena članstvu u Evropskoj uniji i glasala je za rezoluciju Ujedinjenih nacija kojom se osuđuju ruske akcije u Ukrajini i podržala je njen teritorijalni integritet i suverenitet i više puta je slala različite vrste pomoći“.
Kosovo i vladavina prava
Efekti umilnog pristupa Zapada prema Beogradu najžešće se osećaju na Kosovu, koje je zavisilo od podrške Zapada od proglašenja nezavisnosti. Dok više od 100 zemalja priznaje suverenitet Kosova, Srbija ga ne priznaje, već posmatra Kosovo kao otcepljenu državu. Pokušaji normalizacije odnosa između dve zemlje – koje nadgledaju SAD i EU – bili su naporni i povremeno nasilni.
Najžešća kriza se dogodila nakon izbora za gradonačelnike četiri severne kosovske opštine u maju. Ovi izbori često prolaze bez pompe: oko 90 odsto stanovništva u ovom regionu su etnički Srbi, pa u uobičajenim okolnostima za gradonačelnike se biraju Srbe.
U novembru su gradonačelnici iz stranke Srpska lista koju podržava Beograd, a koja dominira u četiri opštine, istovremeno podneli ostavke. Pratili su ih policajci etnički Srbi, administrativno osoblje i sudije u regionu.
Srpska lista saopštila je da neće učestvovati na izborima, nakon što su ih Srbi u regionu bojkotovali, uz punu Vučićevu podršku. Ali, s obzirom na tenzije, Kosovo je pristalo da odloži izbore do aprila – odluku koju su pohvalile zemlje Kvinte, neformalna grupa koju čine SAD, Britanija, Francuska, Nemačka i Italija.
Pošto kosovski Srbi nisu učestvovali, kandidati etnički Albanci su se kandidovali i osvojili izbore. Izborni zvaničnici su rekli da je samo oko 1.500 ljudi glasalo u četiri opštine – odziv od samo 3,5 odsto. Neki gradonačelnici su izabrani sa jedva više od 100 glasova.
Ali, iako izbori ni u kom slučaju nisu bili reprezentativni, za kosovskog premijera Albina Kurtija, ovo pitanje nije predstavljalo ništa manje od same vladavine prava.
„Imamo četiri gradonačelnika čiji je legitimitet nizak. Ali, ipak, nema legitimnijeg od njih. Moramo imati vladavinu prava. Mi smo demokratska republika“, rekao je Kurti za CNN u maju.
Međutim, premijerov stav je kritikovan kao čvrst i beskompromisan i od strane njegovih zapadnih saveznika.
„SAD su rekle Kurtiju da ne postavlja gradonačelnike u opštinske zgrade. I tu je Kurti ignorisao konkretan pravac“, rekao je Edvard Džozef, predavač spoljne politike na Univerzitetu Džons Hopkins koji je desetak godina služio na Balkanu, uključujući i NATO.
Zvaničnik prištinske vlade rekao je za CNN da ne žele da „predaju“ zvanične vladine zgrade demonstrantima. „Gradonačelnici su ušli u svoje kancelarije… Srbija je pozvala Srbe da bojkotuju izbore. Sada su hteli da niko ne ulazi u te zgrade. Ali onda se postavlja pitanje: ako gradonačelnici ne bi trebalo da uđu u zgradu, ko bi trebao?
Najgore nasilje nije došlo na dan kada su gradonačelnici ušli u njihove kancelarije, već tri dana kasnije, u gradu Zvečan – kada gradonačelnika nije ni bilo u zgradi.
Nasilje je bilo ekstremno. Desetine mirovnih snaga NATO-a povređene su nakon što su ih napali etnički Srbi. Neke povrede su bile teške: pucano je na tri mađarska vojnika, jednom je amputirana noga.
Kurti je za CNN rekao da to nisu „mirni demonstranti“, već „fašistička milicija“ za koju se zna da deluje na severu Kosova, „koje plaća i kojima rukovodi Beograd“.
Kernsova kaže da su britanske trupe stacionirane na Kosovu kao deo KFOR-a, NATO snaga za Kosovo, „čule za granate ispred praga ljudi ako odbiju da podrže srpsku miliciju“. Kernsova je rekla da su joj britanski vojnici takođe rekli da su pronašli „skladište oružja koje je srpska milicija sakrila u crkvama i ambulantnim vozilima na severu Kosova“, iako je Kfor u julu saopštio da nije našao dokaze za ovu tvrdnju.
Uprkos tome, veliki deo diplomatskog odgovora bio je fokusiran na Kurtijeve akcije, za koje je Kosovo platilo visoku cenu – Kosovo je isključeno iz zajedničkih vojnih vežbi sa SAD, isključeno iz evropskih infrastrukturnih projekata i podvrgnuto sankcijama za koje Kosovska poslovna alijansa kaže da bi do kraja ovog perioda mogla da košta njenu privredu 500 miliona evra (550 miliona dolara).
Kernsova je kritikovao „neuravnotežen“ odgovor Zapada, rekavši da je ignorisao pravi uzrok problema.
„Početak krize je bilo strano mešanje srpske vlade u unutrašnje kosovske poslove, gde su kosovskim Srbima rekli da ne glasaju na lokalnim izborima. To je strano mešanje“, rekla je ona.
„Zelenski Balkana“
S obzirom na oslanjanje Kosova na podršku Zapada, neki strahuju da Kurtijeva nepopustljivost frustrira njegove saveznike i slabi njegovu zemlju.
„On pokušava da bude Zelenski Balkana“, rekao je za CNN Šćiprim Arifi, gradonačelnik južne srpske oblasti Preševo. „On retorički i na populistički način koristi argumentaciju vladavine prava. On želi da bude Zelenski Albanaca“.
Srpska Preševska dolina predstavlja naličje severa Kosova. Dok je sever Kosova naseljen većinom etničkim Srbima u zemlji sa većinskim albanskim stanovništvom, Preševska dolina je uglavnom naseljena etničkim Albancima.
Najbolji način da se situacija popravi, rekao je Arifi, jeste da Kurti uradi ono što zapadni saveznici traže: radi na stvaranju „Zajednice srpskih opština“ (ZSO) na severu Kosova.
Ali postoje sumnje da li će ovo rešenje – koje sada snažno forsiraju SAD i EU – ublažiti tenzije.
„Verujte mi, to neće biti najbolje rešenje“, rekao je za CNN Dušan, Srbin iz opštine Leposavić. „Možda će u prvih nekoliko meseci to biti olakšanje. Možda, u smislu ‘O vidi, konačno smo dobili nešto'“.
„Sa ekonomskog aspekta, naši životi neće biti poboljšani već gori“, rekao je pojašanjavajući da će građani morati da počnu da plaćaju usluge i poreze koje trenutno pokriva Vlada Kosova.
CNN skriva Dušanovo pravo ime, jer se plašio da bi njegovi komentari mogli da utiču na njegovu egzistenciju.
Takođe postoji zabrinutost da bi ZSO mogao da izazove još geopolitičkih tenzija.
„Mislim da niko ne želi drugu Republiku Srpsku“, kaže Kerns.
„Ljudi u Prištini i Kurtiju su vrlo, vrlo jasno stavili do znanja da u autonomnim opštinama vide novu Republiku Srpsku. I u tom modelu ne vide rešenje za Kosovo. Oni vide novu verziju, novu generaciju krize za Kosovo, a na kraju i regiona u celini“, kaže Mujanović.
Izaslanik Srbije u Vašingtonu, Marko Đurić, insistirao je u izjavi za CNN da je Beograd posvećen mirnom odnosu sa Kosovom. „Srbija takođe aktivno radi na deeskalaciji tenzija sa Kosovom često u saradnji sa SAD i EU i posvećena je da obezbedi da jugoistočna Evropa ostane mirna“, rekao je on.
Pogrešan konj?
Tokom poslednjih meseci tenzija, SAD i EU su stalno ponavljale svoju posvećenost da Vučića okrenu na pravu stranu. Ali Srbija je delovala sa sve većom odustajanjem, predstavljajući ono što je Kerns nazvala „neuspeh diplomatije odvraćanja“.
Jedna štetna epizoda dogodila se u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, u martu, kada su, posle meseci pregovora uz posredovanje SAD i EU, Srbija i Kosovo konačno prihvatili bilateralni sporazum u cilju normalizacije odnosa između dve zemlje.
Iako je ovo najavljivano kao iskorak, Vučić je napustio pregovore bez potpisivanja dokumenta, tvrdeći u TV obraćanju da to nije u stanju da učini: „Imam strašne bolove u desnoj ruci… očekuje se da će bol trajati još četiri godine“.
Drugi je usledio kada su srpske vlasti uhapsile trojicu kosovskih policajaca, za koje su tvrdili da su „duboko unutar teritorije centralne Srbije“ i da se spremaju da počine „teroristički čin“. Ali Kosovo je insistiralo da su oficiri oteti unutar granica Kosova i da je Srbija izvršila „akt agresije“.
Džozef je za CNN rekao da je teško poverovati u srpski izveštaj o događajima – i da formulacija američkog saopštenja sugeriše da ni njihovi zvaničnici to verovatno ne prihvataju.
Pa ipak Srbija ni zbog toga nije kažnjena. Oslobađanje policajaca usledilo je dve nedelje kasnije – ne od strane zapadnih saveznika, već uz posredovanje mađarskog premijera Orbana.
„Ovde se postavlja pitanje: ko u Bajdenovoj administraciji još veruje da je Vučić taj partner? rekao je Džozef, ukazujući na nedavno sankcionisanje Aleksandra Vulina, direktora obaveštajne službe Srbije, kao dokaz da Bajdenova administracija „više nije zarobljena strahom i iluzijama o Vučiću”.
U međuvremenu, Vučić je podigao ulog. Kao odgovor na sankcije Vulinu, Vučić je zabranio izvoz oružja iz Srbije na 30 dana, uz tvrdnju da se „sve mora pripremiti u slučaju agresije na Republiku Srbiju“.
„On u suštini kaže ’ući ćemo u sukob, moramo odmah da zaustavimo sav izvoz oružja, jer nam je potrebno za našu nacionalnu bezbednost.‘ On bukvalno preti ratom. Nikada ga ranije nisam video tako eksplicitnog“, rekla je Ruge iz ECFR-a.
A predsednikovu poruku su prihvatili i neki građani Srbije.
Na fudbalskoj utakmici Crvene zvezde prošlog meseca, srpski nacionalistički navijači podigli su transparent sa natpisom „Kad se vojska vrati na Kosovo“. Vučić je prisustvovao utakmici, prenose lokalni mediji.
„Situacija je jasna ko je i dalje nasilnik na Balkanu“, rekla je za CNN Meliza Haradinaj, bivša ministarka spoljnih poslova Kosova. „Vreme će pokazati da će ova ‘investicija’ umirenja Srbije biti uzaludna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.