Zašto se zapadna demokratija suočava sa najgorom onlajn noćnom morom?

Sledeće godine će, po prvi put ikada, SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Evropska unija iste kalendarske godine imati velike izbore. Očekuje se da će desetine drugih zemalja, uključujući Indiju i potencijalno Ukrajinu, imati nacionalne izbore.

Ova lavina izbornih ciklusa iz temelja će promeniti vođstvo zapadnog sveta, prenosi zagrebački N1 tekst Politika (Politico).

Nikada dosada integritet demokratije nije bio u tolikoj opasnosti, i to zbog ogromne promene načina vođenja političkih kampanja do koje je došlo proteklih godina: one su se pretvorile u rat koji se uvelike vodi na internetu.

Društvene mreže po svojoj prirodi su platforma koja polarizuje debatu. Vladimir Putin je po svojoj prirodi vrsta agresora koji želi uticati na izbore širenjem laži na Zapadu.

Zapadni političari, opet po svojoj prirodi, ne mogu odoleti iskorišćavanju osobnih podataka kako bi se obraćali glasačima u ključnim državama i okruzima.

Facebook, YouTube i TikTok nisu stvorili stranačke podele koje su svakodnevno prisutne na našim pametnim telefonima. Ipak, ovi divovi društvenih medija postali su kotao iz kojeg se može preliti društveni nemir. To se i dogodilo u Vašingtonu 6. januara 2021. godine, kao i u Braziliji ove godine.

U delovima Evrope poput Poljske, ruske kampanje mešanja u izbore već sada žele uticati na proces, a posledice su potencijalno dalekosežne.

U zrelim demokratijama poput one britanske, tradicionalne mejnstrim stranke davno su prihvatile sumnjive digitalne taktike kako bi se obraćale malenim skupinama neodlučnih glasača preko Facebooka, a sve u želji da se domognu moći.

Neke od karakteristika digitalnih politika predstavljaju direktnu pretnju izbornom procesu. Druge bi mogle raširiti cinizam oko same demokratije.

Usred ekonomske stagnacije i raširene inflacije, razočarani glasači već se okreću političarima koji demokratiju gledaju s prezirom.

U Evropi raste popularnost ekstremne desnice. U SAD-u, usprkos planini tužbi, Donald Tramp je daleki favorit za protivkandidata Džou Bajdenu na predsedničkim izborima.

“Iliberalni populizam širi se po celom svetu,” kaže Ali Fank, direktorka istraživanja za tehnologiju i demokratiju u neprofitnoj organizaciji za promociju demokratskih vrednosti Freedom House. “Iznimno sam zabrinuta zbog izbora.”

SAD: Ekstremne suprotnosti

Pet dana nakon što je Trump službeno optužen 1. avgusta sa svojom navodnom ulogom u neredima na Kapitolu 2021, Alan Pajper na Facebooku je objavio video za Courier Newsroom, medij povezan s donatorima Demokratske stranke. U videu se naglašava što sve ljudi trebaju znati o gresima bivšeg predsednika.

U samo nekoliko sati, video je prikupio stotine hiljada pregleda u gotovo isključivo levičarskim grupama na Facebooku, pokazuju podaci CrowdTanglea, alata za analitiku čiji je vlasnik Meta.

Istog dana je Breitbart News, konzervativni medij povezan s donatorima Republikanske stranke, odlučio u potpunosti ignorisati dizanje optužnice protiv Trampa i umesto toga se fokusirati na kritikovanje američke fudbalerke Megan Rapino, koju američka desnica mrzi jer progovara protiv Trampa i kleči dok svira nacionalna himna.

Toga dana američka ženska fudballska reprezentacija izgubila je od Švedske na Svetskom prvenstvu.

Objave Breitbarta podeljene su hiljadama puta u desničarskim grupama na Facebooku.

Ovako ekstremno podeljene objave – jedna koju gotovo isključivo konzumira levica, a drugu desnica, simptomi su getoizovanih debata koje dominiraju iskustvima korisnika na društvenim mrežama.

Demokrati i Republikanci u SAD-u više nemaju zajedničko shvatanje sveta temeljem kojeg mogu donositi političke odluke.

“Društvene mreže nisu glavni izvor polarizacije, no one je povećavaju,” kaže Dženifer Mekkoj, profesorica na Univerzitetu Džordžija stejt. Ona je osmislila pojam “pogubna polarizacija” koji opisuje kako je ljudsko shvatanje sveta neodvojivo povezano s plemenskim političkim vrednostima. Mekkoj po ukorenjenosti tih podela SAD smešta uz bok zemljama poput Indije i Brazila.

U tim izoliranim digitalnim raspravama, istomišljenici potvrđuju vlastite pozicije, a demoniziraju svoje protivnike – koji nisu prisutni u raspravi.

Ekstremna polarizacija stvara “percepciju egzistencijalne pretnje na obe strane političkog spektra,” kaže Mekkoj. “Izbori sada imaju ogromne uloge. Postali su događaji od životne važnosti.”

Profesor na Univerzijetu Nortistern, David Lazer, analizirao je političku polarizaciju na Facebooku. Otkrio je da se liberalnim i konzervativnim korisnicima na Facebooku prikazuju dijametralno suprotne vesti s izuzetno malo ili nimalo preklapanja.

Toliko različita iskustva s društvenih mreža stvorila su dve različite stvarnosti, zavisno o tome gde se ljudi nalaze na političkom spektru.

Na primer, glasači desnice dobijali su pristup čitavom nizu lažnih izveštaja da su se glasački listići za Trampa masovno bacali u smeće tokom prethodnih predsedničkih izbora.

Ta “vest”, koju je objavio konzervativni medij PJ Media, pregledana je na Facebooku više od 113 miliona puta – više od bilo koje vesti iz tradicionalnih medija.

“Ne očekujem da će se to promeniti uoči sledeće godine,” kaže Lazer.

Evropska unija: Ruske laži

Vojček Kononcuk, koji vodi poljski Centar za istočne studije, na Twitteru je naišao na izjavu Mihaila Podoljaka, saradnika ukrajinskog predsednika Zelenskog, u kojoj stoji da će Ukrajina uskoro postati suparnik Poljskoj.

Hiljade korisnika društvenih medija u Poljskoj, uključujući i neke poznate političare s krajnje desnice, optužili su Kijev za nezahvalnost. Poljska je primila više od milion ukrajinskih izbeglica, a parlamentarni izbori u oktobru napetosti su dovele do vrhunca. Nedavna prepirka oko žita prerasla je veliku svađu između Varšave i Kijeva.

Ipak, Podoljakova dramatična izjava na Twitteru bila je – laž.

Kononcuk je pronašao njegove originalne reči na ukrajinskom. Ruski državni mediji promenili su ih i izvukli iz konteksta kako bi raspirili nepoverenje između Ukrajine i njenog suseda.

“Jedan od ključnih ruskih ciljeva u ovom delu Evrope je uneti razdor između Poljske i Ukrajine,” rekao je Kononcuk, koji je otkrio da su poljski korisnici društvenih medija poverovali u laži Kremlja.

Izbori u Poljskoj ključan su tekst otpornosti evropske demokratije dok se EU bori s agresijom Rusije na njenim granicama.

Kremlj pokušava destabilizovati demokratije u zemljama Evropske unije, a sama EU će održati izbore za Evropski parlament u junu sledeće godine. To će biti trenutak izuzetne ranjivosti za evropsku demokratiju, ali i prilika da Moskva izazove haos.

Decenije sovjetske vladavine, kao i nasleđe užasa iz Drugog svetskog rata, u Poljskoj su ojačali sentimenti protiv Rusije. Nedavne evropske sankcije uvedene medijima koje podržava Moskva takođe su ograničile Putinovu sposobnost da Poljsku preplavi dezinformacijama.

Ipak, laži Kremlja uspevaju se probiti.

Pretnja koje predstavljaju ruske dezinformacije takođe se za političke ciljeve iskorišćava u Varšavi. Predsednik Andžej Duda želi progurati novi zakon za istraživanje ruskog uticaja, a kritičari tvrde da je to tek pokušaj da utiša vođu opozicije Donalda Taska.

Pavel Terpilovski izvršni urednik grupe za proveru činjenica Demagog, prati promene iz očite ruske propagande u suptilne verzije uticaja koji vrši Kremlj. Gotovo sav sadržaj nemoguće je direktno povezati s Putinovim režimom.

Ove taktike oslanjaju se na to da će poljski korisnici društvenih mreža sami polarizovati debatu. Poruke se fokusiraju na dolazak ukrajinskih izbeglica i tvrdnje kako je socijalno-liberalna Evropska unija previše “budna” za konzervativnu Poljsku.

“Proruski influenseri su stvarni ljudi,” kaže Terpilovski. “I oni su poljski građani.”

Krajem aprila, njegov tim otkrio je Facebook video od Mariuša Maksa Kolonka, bivšeg poljskog novinara koji sada živi u SAD-u. On je izneo netačnu tvrdnju da će ukrajinski izbeglice moći glasati na poljskim izborima. Njegova laž podeljena je šest hiljada puta pre nego je Meta uklonila objavu. Slične dezinformacije pojavile su se i na TikToku.

Te lažne tvrdnje ne mogu se direktno povezati s Kremljem, no laži protiv Ukrajine pomažu Putinu stvoriti jaz između Kijeva i Varšave, ali i omogućuju desničarskim političarima poput Gžegoža Brauna koji bi mogao igrati ključnu ulogu u predstojećim izborima, da iskorišćava strahove ljudi po pitanju ukrajinskih izbeglica.

“Političari sa ili proruskim ili antiukrajinskim stavovima promovišu ove narative kako bi ostvarili vlastite političke ciljeve,” upozorava Terpilovski.

Megaciklus

Koktel polarizacije, ruskog mešanja u demokratske procese i agresivnog targetiranja glasača igraće ključnu ulogu u izborima na Zapadu u sledećih godinu dana. Ove karakteristike digitalne politike mogle bi biti još opasnije za demokratije izvan Evrope i severne Amerike.

U sledećih 12 meseci na izbore će izići i glasači Venecuele i Šri Lanke. Zanemarivanje od strane divova društvenih mreža, ograničeni nadzor i mutne taktike onlajn kampanja mogle bi naneti još goru štetu ovim krhkim demokratijama nego na ipak nešto otpornijem Zapadu.

Stvari pogoršava i činjenica da giganti društvenih mreža režu svoje globalne timove za nadzor izbora kako bi uštedeli. Politika se sve više premešta u virtualni svet, a na kocki je integritet uređenja sveta.

“Ulazimo u krizu,” kaže Aleksandra Pardal, direktorka kampanja u neprofitnoj organizaciji Digital Action koja sarađuje s civilnim društvom u Brazilu i Indiji. “Imate ovaj izborni megaciklus u zemljama po celom svetu. Nitko na to nije spreman”, prenosi N1.