Foto: Beta/APPošto su odavno marginalizovani niskobudžetnim vazdušnim vezama, brzi i elegantni noćni vozovi se vraćaju u Zapadnu Evropu što je paradoks u vremenu kada pandemija traži da se s nepoznatima ne boravi u zatvorenom prostoru.
Austrijska kompanija OBB postala je poslednjih godina šampion noćnih vozova, čak je radi izgradnje svoje mreže u Srednjoj Evropiotkupljivala aktivnosti kojih je nemački „Dojče ban“ želeo da se oslobodi.
Upravo je kupila 20 novih vozova za 500 miliona evra, a cilj je da kupi još do kraja 2024. godine. „Tada ću moći da ostvarim svoj san o putovanju do Pariza“, rekao je nedavno šef OBB Andreas Mata za „Frankfurter algemajne cajtung“.
„U narednim godinama želimo da se usredsredimo na izgradnju mreže noćnih vozova“, rekla je austrijska ministarka zaštite životne sredine Leonore Gevesler listu „Klajn cajtung“.
„Želimo da ojačamo tu pionirsku ulogu“, dodala je ponosno napominjući da u Beč dolazi više noćnih vozova nego u bilo koji drugi grad u Evropi.
Drugi model za noćne vozove je Švedska, kraljevstvo „fligskama“ – osećanja krivice zbog štetnih posledica avionskog saobraćaja na životnu sredinu. Tamošnja vlada je upravo dala 400 miliona kruna (39 miliona evra) kako bi do leta 2022. ponovo pokrenula svakodnevne železničke veze Stokholm-Hamburg i Malme-Brisel.
Stokholm želi da bude „na čelu“, nadajući se da će njegova investicija „biti lekcija“ drugima u Evropi.
U Francuskoj, predsednik Emanuel Makron objavio je 14. jula da namerava da uvede „masovan ponovni razvoj“ noćnih vozova, kao i teretnogželezničkogsaobraćaja i obnavljanje malih, zanemarenih železničkih linija.
Njegov ministar saobraćaja Žan-Baptist Djebari već je najavio ponovno formiranje dve linije do 2022. godine: Pariz-Nica i Pariz-Tarb, na krajnjem jugu, u Pirinejima.
Noćni vozovi su ukidani jedan za drugim poslednjih godina u Francuskoj, kao žrtve razvoja mreže super-brzih vozova TGV, nedostatka ulaganja, štrajkova, kašnjenja, nedovoljne udobnosti i nesavladive konkurencije jeftinog vazdušnog prevoza.
Jedan zvaničan francuski izveštaj ih je 2015. godine doveo pred potpun nestanak tvrdnjom da svaki putnik železnice košta poreskog obveznika više od 100 evra.
Međutim, dve linije su preživele kao „bitne zbog nepostojanja adekvatne alternativne ponude“: od Pariza do Briansona (Visoki Alpi) i od Pariza do Rodea i Serbera (u Pirinejima).
One koštaju državu 20 miliona evra godišnje, a tome treba dodati budžet od 30 miliona za obnovu vozova.
Ali širom Evrope ton se promenio potragom za ekološkim alternativama avionu, zbog problema izazvanih promenom klime.
Često optuživano da je sabotiralo noćne vozove, francusko javno železničko preduzeće SNCF – čije se rukovodstvo odnedavno menja, takođe je osetilo nov duh vremena.
„Stvarno očekujem promenu“, rekao je za AFP izvršni direktor putničke firme „SNCF Vojažer“ Kristof Faniše, navodeći posebno „mlade koji obraćaju pažnju na zagađenje ugljenikom“ i žele duža putovanja.
On je rekao da se ne može jednostavno reći „želimo noćne vozove, moramo ponovo napraviti tržište za njih“, već da su potrebni novi tipovi vozova. „Ne možemo ponovo da radimo s noćnim vozovima kakvi su nekad bili“, dodao je.
„Udobnost nekadašnjih noćnih vozova ne odgovara sadašnjim potrebama“, izjavio je za AFP prošle godine tadašnji šef SNCF-a Gijom Pepi. „Kupei kola za spavanje sa po šestoro medjusobno nepoznatih ljudi više nisu standard“.
OBB takođe napominje da je, zbog korona virusa, ovog leta velika potražnja za pojedinačnim, „privatnim kupeima“, posebno na linijama Beč-Cirih, Beč-Hamburg i Minhen-Rim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
