„Zapadni Balkan je strateški važan, iste argumente sam koristio za Bugarsku pre 17 godina“: Van Orden o EU integracijama

Van Orden je rekao da je ključno pitanje da li je pristupanje Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije „u zapadni klub“ od vitalnog značaja, i da pri tome ima u vidu „evro-atlantski klub, NATO i Evropsku uniju“.

„Moje je mišljlenje da samo treba da pogledate geografsku kartu i videćete strane uticaje u tom regionu. Rusija ponovo postaje aktivnija, Kina postaje aktivna, pa čak i Iran je aktivan u tom regionu. Šta treba uraditi da se promene stavovi kako bi te zemlje osećale da su nepovratno na putu demokratije i evro-atlantskih integracija? Smatram da treba da budu sigurne da su ‘deo kluba'“, rekao je Van Orden.

Van Orden, koji je svojevremeno bio izvestilac Evropskog parlamenta za Bugarsku, rekao je da je to isti isti argument koji je pre 17 godina koristio u prilog Bugarske.

On je rekao da je čuo neke koji kažu da sve strukture moraju da budu dobre i svi elementi demokratije savršeni.

„Pa, taj problem imaju sve zemlje. Na taj način ne bi bilo saveza. Zato mislim da moramo biti hrabri kada je reč o Zapadnom Balkanu u smislu da shvatimo da je on od strateškog značaja“, rekao je Van Orden, koji je bio šef poslaničke grupe britanskih konzervativaca u evropskom parlamentu i pre Bregzita savetnik Evropske komisije.

Van Orden je podsetio da pitanje da li sve zemlje Zapadnog Balkana treba da uđu u EU istovremeno ili na osnovu sopstvenih zasluga, liči na raspravu koja je vođena 2003. godine, kada je odlučeno da če neke zemlje postati deo EU, a Bugarska i Rumunija su odbijene.

„I štaviše, postojala je rasprava da li Bugarsku i Rumuniju treba posmatrati zajedno. To je neka vrsta semantičke rasprave. Naravno, neke zemlje, mislim neke zemlje su već deo NATO. Neke nisu. I postoji to komplikovano pitanje Kosova i priznavaja ili nepriznavanja Kosova, štagod bila budućnost tog mesta“, rekao je Van Orden.

On je rekao i da je jasno da su neke zapadnobalkanske zemlje veće i imaju jaču privredu, a neke su podložnije pritisku Rusije i uticajima, i da i to treba uzeti u obzir, ali da je odluka o prijemu, na kraju dana, politička odluka.

„Videli smo to 2007. godine kada su Bugarska i Rumunija ušle u EU. Nijedna od te dve zemlje u tom trenutku nije bila 100% spremna, ali je doneta politička odluka, koja je, uzgred, doneta 2004. godine kad je već postojalo to veliko novo članstvo u EU“, rekao je Van Orden, koji je inače sam bio veliki zagovornik Bregzita.

Govoreći o prognozama predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da će EU biti spremna za prijem zemalja Zapadnog Blkana do 2030. godine, Van Orden je rekao da je takve prognoze teško davati i praviti i da se kalkulacije o ekonomskom i demokratskom napretku neće ostvariti ako je ugrožena bezbednost.

„Zato moramo biti jedinstveni, pošto postoje vrlo, vrlo snažne spoljnje pretnja na tom putu“, rekao je Van Orden, dodajući da upravo iskustvo Bugarske posle ulaska u EU može da posluži kao primer za Zapadni Balkan.

„Bugarska je 17 godina članica EU. I vidim veliki napredak, veliki ekonomski napredak. To se vidi kada, na primer, dođete u Sofiju. Dakle mnogo toga se promenilo na bolje, ali ostaje i mnogo toga da se uradi. Neki od starih problema u Bugarskoj i dalje postoje. Organizovani kriminal, neke stvari u pravosuđu, neka pitanja i dalje postoje. Mislim da iskustvo Bugarske sugeriše da možemo da pokušamo da te teškoće prevaziđemo unutar EU. I možda je to poruka koju treba preneti i drugim zemljama“, rekao je Van Orden.

Van Orden je 30 godina služio u britanskoj vojsci, koju je 1994. napustio u činu brigadnog generala da bi se kandidovao za Evropski parlament. Bio je član vojnog obaveštajnog korpusa a poslednja dužnost mu je bila u sedištu NATO u Briselu na čelu sekretarijata za međunarodne vojne kadrove.