Zapadni mediji: Putinovi potezi kao preduslov za rat u Ukrajini

Putinova naredba ruskim trupama da uđu u dva otcepljena ukrajinska regiona nakon što je priznao njihovu nezavisnost preti prekidom pregovora sa Zapadom o bezbednosti u istočnoj Evropi, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Ruski predsednik je prethodno, u ponedeljak, 21. februara, optužio Ukrajinu za neprijateljski stav prema oblastima Donbasa pod kontrolom separatista i rekao da vlada u Kijevu nije voljna da primeni sporazum o prekidu vatre iz Minska.

Ukrajina, kako navodi list, odbacuje rusko tumačenje sporazuma ti regioni imaju pravo veta na pokušaj približavanja Ukrajine Zapadu.

Iako je Rusija pomagala i naoružavala samoproglašene republike Donjeck i Lugansk od izbijanja sukoba u Donbasu 2014, ona je dugo insistirala da njene oružane snage nisu direktno uključene u borbe u kojima je ubijeno oko 14.000 ljudi, premda takve tvrdnje ismevaju i Kijev i Zapad.

Oko 700.000 stanovnika Donbasa ima ruske pasoše i oko milion je podnelo zahtev za pasoše poslednjih dana, rekli su ruski zvaničnici.

Putin već dugo stavlja odbranu ruskih gradjana i onih koji govore ruski u središte svoje „asertivne politike“ prema bivšim sovjetskim republikama. Kada je Rusija izvršila invaziju na Gruziju 2008. godine, ukazuje Volstrit žurnal, tvrdila je da brani svoje gradjane od gruzijske vojske.

Ako se Moskva otvoreno uključi u borbe u Donbasu, dodaje američki list, ogromna prednost u avijaciji i artiljeriji mogla bi da omogući njenim snagama da probiju ukrajinsku odbranu i potencijalno opkole neke od najboljih borbenih jedinica ukrajinske vojske.

Putin je svojim potezom prekrajanja granica izazvao medjunarodnu osudu i omeo izglede za diplomatsko rešenje krize, dok je svoju zemlju uveo u ratno stanje, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Dekreti o nezavisnosti Donjecka i Luganska, kao i naredba vojsci da uđe u ukrajinsko pogranično područje Donbasa izazvali su međunarodnu osudu pošto su SAD i evropski saveznici obećali da će odgovoriti sankcijama.

Izgleda da će ruske trupe ostati u regionu Donbasa na neodredjeno vreme, ukazuje britanski list na nacrte dokumenata koje je objavio Kremlj, a prema kojima će Rusija braniti granice separatističkih republika. Moskva je rasporedila trupe u Donbas 2014-2015, ali je negirala da bila strana u tamošnjem sukobu, uprkos ogromnim dokazima koji govore suprotno.

Zapadne sile su, kako navodi Fajnenšel tajms, zabrinute da bi ruske trupe mogle pomoći da se stvori izgovor Moskvi da napadne ukrajinske snage. Putin je ponovio tvrdnje da je Ukrajina pojačala artiljerijsku i „terorističku“ kampanju protiv separatista, za koju Kijev i njegovi zapadni saveznici kažu da postavlja temelje za operaciju „pod lažnom zastavom“.

Bela kuća je saopštila da će predstaviti dodatne mere kao odgovor na „očigledno kršenje međunarodnih obaveza Rusije“, dok je američki zvaničnik istakao da Vašington prati kretanje ruskih trupa i da će reagovati u skladu sa tim, ne iznoseći nikakve detalje.

Portparol Olafa Šolca (Scholz) rekao je da je nemački kancelar „osudio“ priznanje Donjecka i Luganska kao nezavisnih država, dodajući da je taj potez „potpuno u suprotnosti sa sporazumom iz Minska o mirnom rešenju sukoba na istoku Ukrajine“.

Putinova odluka izazvala je intenzivnu rundu diplomatije u kojoj su učestvovali Bajden, Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron).

„Ovaj korak neće ostati bez odgovora“, rekao je Šolcov portparol.

Francuski zvaničnik je rekao da će se u Briselu razgovarati o „proporcionalnim, ciljanim sankcijama“ i da „Rusija mora da plati cenu svojih odluka“. Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus (Truss) rekla je da će Velika Britanija takođe u utorak objaviti sankcije.

Putin je u govoru u ponedeljak, 21. februara, napao i delegitimisao ne samo nezavisnu Ukrajinu i njenu vladu, već i sve aspekte bezbednosne arhitekture u Evropi, tvrdeći da su to tvorevine korumpiranog Zapada koji predvode SAD, ističe Vašington post (The Washington Post) u uredničkom komentaru.

Putin u govoru ne samo što je izrazio nameru da poremeti institucije koje su održavale mir u Evropi posle 1945, već je takodje postavio ideološku osnovu za pokretanje rata, mada ga nije objavio, ocenjuje američki list.

Dok je ključno priznavanje separatističkih regiona i odbacivanje bilo kakvog pretvaranja o poštovanju teritorijalnog integriteta susedne zemlje, još zlokobniji je Putinov zahtev da „oni koji su uzeli vlast u Kijevu“ prekinu neprijateljstva ili će „sva odgovornost za mogući nastavak krvoprolića biti u potpunosti na savesti režima koji vlada na teritoriji Ukrajine“, ukazuje Vašington post. List ističe da je pod pretnjom ratom to upozorenje onima koji su pomogli u obaranju režim u Kijevu 2014. koji je podržavao Kremlj.

Pobijanje Putinovih argumenata o razlozima za priznanje Luganska i Donjecka gotovo je van svrhe, budući da je pitanje da li i on da veruje u svoje razuzdane optužbe o Ukrajini kao budućoj platformi za agresiju NATO-a, navodi Vašington post. List ocenjuje da Putinov pravi razlog za napad na Ukrajinu nije ruska nacionalna bezbednost, već očuvanje sopstvene vlasti u Moskvi, koja bi bila ugrožena uspešnim demokratskim eksperimentom u bivšoj sovjetskoj republici s veličinom i kulturnim značajem kakve ima Ukrajina.

Posle dogadjaja u ponedeljak jasno je da Putin nije zaustavljen, da je rat verovatan i da više nema razloga da se čeka s uvođenjem sankcija, pa i da se prošire kaznene mere koje je Bela kuća isprva usmerila na otcepljene regione. To bi, prema oceni Vašington posta, bio prvi korak u odlučnom odgovoru na ovu geopolitičku krizu, ali teško da može biti poslednji.

Putinov dvostruki akt priznavanja nezavisnosti otcepljenih regiona i slanje trupa verovatno će ostati upisan u istoriju kao jedna od glavnih prekretnica u njegovoj vladavini Rusijom koja traje više od 20 godina, ocenjuje Gardijan (The Guardian).

Odluka o priznavanja dva ukrajinska regiona kao nezavisnih entiteta ostavlja otvorenim neka pitanja, ukazuje britanski list, dodajući da postoji šansa da Putin jednostavno prizna dve republike „onakve kakve jesu“, što bi, posle meseci apokaliptičnih scenarija, u Ukrajini i na Zapadu verovatno bilo privatno prihvaćeno kao dobar ishod.

Međutim, naglašava Gardijan, izgleda da Putin ima na umu mnogo više od toga da jednostavno preuzme formalnu odgovornost za teritorije koje je već de fakto kontrolisao.

Putinove poslednje reči, da će Kijev, ako ne zaustavi nasilje, snositi odgovornost za „nastavak krvoprolića“, bile su krajnje zloslutne i, ističe britanski list, zvučale su kao objava rata.

Odluka Rusije da pošalje trupe u Ukrajinu stavila je SAD i Evropu pred izazov da odluče koliko brzo da krenu u uvođenju strogih sankcija Moskvi, u nastojanju da balansiraju kaznu, odvraćanje od dalje eskalacija i održavanje jedinstva među saveznicima, piše Njujork tajms (The New York Times).

Prvobitna reakcija predsednika Bajdena bila je oprezna i ograničena na objavu sankcija usko usmerenih na dva regiona koje je Putin priznao kao nezavisne, ukazuje list i dodaje da se činilo se da je ciljana priroda tih mera da omogući SAD i evropskim saveznicima da drže u rezervi najagresivnije sankcije kojima su pretili Moskvi u slučaju da Putin krene u potpuni napad da sruši demokratski izabranu vladu Ukrajine.

Zvaničnici Bele kuće kažu da se da će dalji odgovor Zapada biti objavljen u utorak, do kada bi, prema nekoliko Bajdenovih saradnika, trebalo očekivati da ruske snage uđu u Ukrajinu, prelazeći liniju koju je Bajden postavio za uvođenje „brzih i strogih“ sankcija Moskvi, ukazuje Njujork tajms i objašnjava da najstrože od sankcija koje su najavljene uključuju isključivanje najvećih ruskih banaka iz globalnog ekonomskog sistema, kao i sprečavanje da ruske industrija dobija poluprovodnike i druge napredne tehnologije.

Međutim, nije jasno da li su Bajden ili neki saveznici, a posebno Nemačka i Italija koje zavise od uvoza ruskog gasa, spremni da pokrenu takav paket sankcija. Čini se da je Putinov pristup pojačavanja pritiska na Ukrajinu imao za cilj da iskoristi sve pukotine u prilično jedinstvenom stavu NATO-a i Evropske unije. Neke države, kako piše list, možda neće biti voljne da posegnu za najtežim sankcijama ako Putinove snage ostanu na ruskom govornom području na istoku Ukrajine.

Ipak, ograničeni geografski domet početnih Putinovih akcija u Ukrajini u oštroj je suprotnosti s implikacijama njegovog govora u ponedeljak da je cela ta zemlja deo Rusije, ističe Njujork tajms. Ruski predsednik je jasno stavio do znanja da je njegova šira ambicija da vrati Ukrajinu i nastavi obnovu carstva koje je propalo raspadom Sovjetskog Saveza pre tri decenije. U jednom trenutku je to otvoreno rekao: „Savremenu Ukrajinu je u potpunosti i u celini stvorila Rusija — tačnije boljševička, komunistička Rusija“.