Zapadni mislioci i filozofi o ratu i krizi: Na Zapadu, posebno u Evropi, gubi se vera u budućnost

„Mudra starina“, kako su Morena predstavili u raspravi o stanju sveta i Evrope na Francuskom institutu za medjunarodne odnose(IFRI), je vispreno predočio da su ukrajinski rat, kriza i sukobi svud po svetu, „kao i posledice pandemije koja je uzdrmala poverenje u sposobnost nauke… uvrežili strah“.

„Sad preovladava neverica, gubitak vere u budućnost i napredak koji sam po sebi donosi boljitak“, kazao je Moren.

Nemački filozof Jirgen Habermas i Edgar Moren su u zajedničkom tekstu u nekim medijima u EU predočili i da je za svest gradjana Evrope u ovako dramatičnim trenucima izuzetno važno i to šta će znati o istinskom razvoju događaja kad je „istina prva žrtva rata“ ili u panici oko pandemije, energije, finansijske krize.

Habermas i Moren su osudili rusku intervenciju u Ukrajini, ali su kritikovali i „pristrasno i jako uprošćeno izveštavanje“ novinara koji ne pokušavaju da provere šta im se kaže ili doznaju.

Nikako, ističu dvojica evropskih filozofa, se medijsko izveštavanje ne sme poistovetiti s propagandom „jer je štampa osnovni temelj svake istinske demokratije“.

Habermas i Moren upozoravaju da su Evropa, pa i svet, pred ozbiljnim pretnjama i smatraju da se u ukrajinskom ratu „mora težiti nagodbi, dijalogu, jer je inače sve više izvesno da će se rat proširiti i na druga evropska područja“.

U evropskoj javnosti je stidljivo, ali ipak vidljivo našlo prostora i novo upozorenje jednog od najiskusnijih američkih diplomata i državnika, 99-godišnjeg Henrija Kisindžera, da je došlo do opasnog poremećaja u svetskim odnosima. Posebno, kad je u pitanju rat bez jasnog cilja u Ukrajini, ukazuje Kisindžer i, kako kaže, „krizu smo delom izazvali i mi Amerikanci i sad je čas da se smanje zategnutosti, jer razdvojiti Moskvu i Peking neće biti nimalo lako“.

I francuski predsednik Emanuel Makron je upravo pozvao na uzbunu „zbog rata koji grmi na našim granicama“, a Evropu teško pogadjaju i „razorne klimatske kataklizme“, inflacija, ogroman skok cena energije, dolazi hladna zima. U žiži uzbudjenja političara, medija i gradjana EU je sad i strah od moguće još od černobilske opasnije nuklearna katastrofe zbog bombardovanja ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožje.

Malo smirujuće je delovala vest da su se Makron i ruski predsednik Vladimir Putin dogovorili da komisija Medjunarodne agencije za nuklearnu energiju neometano, preko ukrajinske teritorije dođe i proveri koliko je i dalje bezbedna ta najveća nuklearka u Evropi.

Ruske trupe su zauzele taj deo Ukrajine i centralu Zaporožje, pa je zato Putin bio od ključne važnosti za to. U medijima EU se samo kaže da je ona „bombardovana i da preti nuklearna katastrofa“, ali se ne objašnjava ko gađa raketama tu nuklearku u kojoj su ruski vojnici, ali su osoblje i dalje Ukrajinci.

Na, i dalje veliku, svetsku opasnost od nuklearnog rata i uništenja planete je ukazao i Vilijem MekAskil, profesor filozofije na Oksfordskom univerzitetu, koji pravi poređenje s raspadom ranijih civilizacija i imperija i kaže da je „najdublje svojstvo čovečanstva da uništi samo sebe“.

Poznati britanski i evropski filozof upozorava da „počev od pogubnih klimatskih poremećaja, pretnje nuklearnog rata, veštački izazvanih pandemija, nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije, treba očekivati i druge razorne tehnologije, tako da zabrinjavajući broj opasnosti kuje zaveru i preti da uništi čovečanstvo“.

Pobeda nad nacizmom i fašizmom u Drugom svetskom ratu, kraj hladnog rata su mnogima ličili na kraj velikih ideoloških raspri i da će se „nezaustavljivo širiti kapitalizam i demokratija“, navodi ovaj filozof.

On, međutim, primećuje da se „veliki napredak u izradi oružja, razvoj biologije i računarstva takodje može izroditi i iskliznuti ka namernoj zloupotrebi ili slučajnoj katastrofi širokih razmera“.

Američki mislilac Frensis Fukujama je proricao da će „kraj istorije biti tužan“, a MekAskil naprotiv predočava da zbog sveopšte krize za ljudsku vrstu sad sledi ponovo dramatičan „početak istorije“.

On podvlači da su ekonomski, društveni i politički praeobražaji svakako mogući i, štaviše, nužni i tad će „unuci naših unuka moći da gledaju u nas sa zahvalnošću i ponosom… ali ako sve upropastimo, oni možda nikad neće videti svetlo dana“.

Upozorenjima mislilaca, filozofa i ponekih državnika je za pravo dao američki Nacionalni obaveštajni savet (NIC) koji je ustanovio, pobrojao veštačku inteligenciju, veštački izazvane pandemije, nanotehnološko oružje uz nuklearni rat kao „pretnje koje mogu uništiti živote u svetskim razmerama“.

A te pretnje, dodaje glavna američka obaveštajna ustanova, „su izazov našoj sposobnosti da zamislimo i razumemo kolika je njihova moć i domet“.

Britanski filozof MekAskil skreće pažnju da to da je pandemija korona virusa pokazala da kad se većina stanovništva sveta zarazi takvom pošasti, „onda je teško duha vratiti u bocu“.