„Od parodije do hvala ti, Džo“: Kako ruski i zapadni mediji pišu o predsedničkim izborima u Rusiji i pobedi Putina?

Pošto je već na čelo Rusije 24 godine, produžiće svoju vlast na još šest godina, nakon trodnevnih izbora na kojima su birači imali samo jedan izbor.

Razgovor o „Putinovoj popularnosti“ na Zapadu je gori od besmislenog: daje legitimitet ciničnoj šaradi koja ismejava demokratiju. Ustav, koji dozvoljava samo dva uzastopna predsednička mandata, već je izmenjen kako bi se Putinu omogućilo da ostane na vlasti do 2036. godine.

Digitalno glasanje, uvedeno po prvi put, olakšalo je lažiranje rezultata i otežalo posmatračima da otkriju prevaru. Radnici u javnom sektoru i zaposleni u velikim korporacijama, na primer, pozivani su da glasaju putem interneta, ali će ti glasovi biti pažljivo praćeni. Obično Putin koristi tehnologiju da tajno glasanje pošalje na smetlište istorije.

Zahvaljujući onlajn glasanju i drugim taktikama, Putin je osvojio najmanje 80 odsto glasova. U 2018. je dobio 77,5 odsto.

Ono što se krije iza Putinovih zagonetnih lutanja je nostalgija za imperijom koja još uvek odjekuje u ruskoj nacionalnoj svesti. On žudi da obnovi carstva koje su izgradili Petar i Katarina Velika u 18. veku, koje je prošireno širom Azije u 19, a ponovo oživljeno pod Staljinom u 20. veku.

To je, na kraju, razlog zašto on polaže pravo na Kijev, kao prvobitno sedište Kijevske (ili Kijevske) Rusije, države iz devetog veka koju su i Rusi i Ukrajinci videli kao svoju pradomovinu.

U Staljinovom omiljenom filmu, kinematografskom remek-delu Sergeja Ajzenštajna Ivan Grozni, nakon što je prvi autokrata Rusije krunisan, on obaveštava okupljene bojare da će povratiti „nekadašnje zemlje” koje su nekada pripadale njegovim precima. Ovo je referenca na Kijevsku Rus.

Putin je usvojio ovaj imperijalni narativ, sa katastrofalnim rezultatima.

Za Putina su istorijske činjenice nezgodne i stoga se negiraju. Obnova Ruske imperije zahteva sveobuhvatno uništavanje ukrajinskog identiteta, ma koliko krvoprolića i surovosti to koštalo.

Putin se uvek divio Staljinu i pod njegovom vlašću statue tiranina su se ponovo pojavljivale sve brže. Sada ih ima više od stotinu širom Rusije.

Istina je da se Rusija nikada nije u potpunosti oporavila od traume staljinizma. Putin, bivši oficir KGB-a, živeo je oličenje te traume. Njegova misija je, priznao on to ili ne, da vrati Ruse i njihove susede nedovršenim poslovima Staljinove ere.

Putin, koji sada ima 71 godinu, izgleda da će nadživeti Staljina, a njegovo nasleđe bi moglo biti barem jednako dugotrajno. Ipak, Vladimir Vladimirovič ne može da pobegne od utiska da je on samo loša imitacija originala.

Bivši britanski diplomata u Rusiji Endrju Vud za Skaj njuz je ocenio „uvredljivim za Staljina“ poređenja između Staljina i Putina:

„Staljin je upravljao podlim i krvoločnim režimom, ali to je bio režim sa organizacijom. Način na koji Rusijom sada upravlja Putin nije pravi režim u smislu da nije organizovan ni na koji način osim što morate da radite ono što vam Putin kaže“, rekao je on.

Upitan o tome kako sada gleda na Rusiju, Endrju je odgovorio: „Sa sažaljenjem“.

„Mislim da je, grubo rečeno, Putin izdajnik svoje zemlje. On je stvorio nešto što sada zanima prvenstveno nasilje i krv. To je vođenje rata, to je ono što njime vlada. Kada govori o jedinstvu ruskog naroda oko sebe i svojoj zahvalnosti za to, on priča gluposti“, naveo je.

Politico piše da su ovi izbori bili istorijski najniži za postsovjetsku Rusiju.

„Tokom godina, predsednička administracija je stvarala sve povoljnije uslove za sebe“, rekao je za Politico Dejvid Kankija, iz nezavisne organizacije Golos. „Ali ovog puta je dostigao vrhunac bez presedana.“

Čak i bez uzimanja u obzir gušenja opozicije, glasanje je bilo najmanje konkurentno u modernoj istoriji Rusije: samo su tri kandidata Kremlja odvojila Putina od glasačkog listića u stilu Staljina sa jednim imenom.

Takođe je bilo i najmanje transparentno: nikada ranije nije bilo tako malo nezavisnih posmatrača sa tako malo pristupa.

Glasanje se odvijalo i elektronski, što su nezavisni posmatrači opisali kao metod „crne kutije“ koji je osmišljen da olakša manipulacije glasovima.

Ali možda najflagrantnije kršenje u „ovom pejzažu ilegalnosti“, kaže Ekaterina Šulman, ruska politička analitičarka u Karnegi ruskom Evroazijskom centru u Berlinu, jeste glasanje armije „mrtvih duša“.

Paradoksalno, redovi koji su se u petak mogli videti ispred nekih biračkih mesta — na dan za koji je većina određen za glasanje, verovatno da bi se izbornim zvaničnicima dalo više vremena da podese rezultat na zadovoljavajući nivo — zapravo su bili prikaz ljudi koji su „lišeni svog pravo glasa“, rekla je Kankija.

„Kao u sovjetsko vreme, kada ste bili primorani da glasate, hteli to ili ne“.

„Kremlj je pretrpeo tri udarca po svoj imidž“, za nekoliko meseci, rekao je za Politico Nikolaj Petrov, konsultant u Četam hausu.

„Imidž koji je Putin želeo je uništen“, rekao je on, ali je dodao da još nema vidljivih političkih posledica.

Na više biračkih mesta širom zemlje, neki ljudi su takođe pokušali da nanesu štetu glasačkim kutijama i biračkim mestima, polivanjem glasačkih listića zelenom bojom i mastilom ili paljenjem vatre.

Iako je nejasno šta je tačno motivisalo ove ljude (jedna verzija je da su prevareni), mnogi posmatrači su u sabotažnim činovima videli izraz sopstvenog besa i frustracije.

Konačno, mnogi Rusi su odlučili da ponište svoj glasački listić tako što su označili nekoliko kvadratića i dodali svoje antiratne poruke ili zapisali imena opozicionih političara, kao što je Navaljni.

Putin neće pročitati poruke, ali će proći kroz ruke hiljada izbornih zvaničnika — i više.

„Objektivno, izbori nisu ojačali poziciju Kremlja. Ali subjektivno, Putin bi mogao biti pod utiskom da uživa potpunu podršku i da sada ima slobodne ruke“.

Ironično, više nego bilo ko drugi, upravo je Putin taj koji bi mogao biti najveći prevarant svog sopstvenog nameštenog glasanja, naveo je.

Za Viktoriju Nikiforovu, kolumnistkinju RIA Novosti, izbori u Rusiji su bili „odlični“.

Stotine posmatrača iz celog sveta, rekordno visok odziv birača, izuzetno transparentne i udobne procedure daljinskog glasanja, pošteni, građanska hrabrost, samopoštovanje, uzdizanje širom zemlje. Kome dugujemo ovaj praznik? Zahvalimo ovim ljudima.

Neki od njih bi voleli da budu pomenuti po imenu. Entoni Blinken, državni sekretar Sjedinjenih Država“, piše ona podsećajući na njegovu izjavu od prošlog septembra da „Sjedinjene Države nikada neće priznati lažne izbore koje Rusija održava na okupiranim teritorijama Ukrajine“.

„Čuli smo te, Toni“, piše ona. „Istorijske ruske zemlje, nedavno ujedinjene sa svojom domovinom, reagovale su na vaše reči sa rekordnim odzivom birača. DNR I LNR, Zaporožje i u regionu Kersona, ljudi su masovno izašli na birališta.

Blinkenov šef Džo Bajden upravo je javno uvredio predsednika Rusije. Čuli smo i ovo. Davno smo, od kraja osamdesetih, saznali jednostavan obrazac: ako vaša propaganda hvali ruskog lidera, to znači da nešto nije u redu sa njim. Ako ste ljuti i penite, onda naš vođa radi pravu stvar. Hvala ti, Džo“.

Ruska Gazeta piše da su ovi izbori bili „neverovatni“ citirajući izjavu Dmitrija Peskova, portparola Kremlja. „Pogledajmo, oko 87 odsto glasova posle 24 godine na vlasti je neverovatno nezabeležen rezultat“, rekao je Peskov.

Nezavisni ruski portal The Moscow Times u tekstu pod naslovom „Trijum, parodija, tragifarsa“ podseća na to ko je prvi čestitao Putinu  – „prijatelji Putinove Rusije – Venecuele, Nikaragva, Kuba, Bolivija, Honduras, Severna Koreja, Tadžikistan, Uzbekistan.

U zapadnim zemljama se događaj od 15-17. marta ne smatra izborima, a neki ne žele da priznaju Putinov legitimitet, navodi se.

Putinovi glavni međunarodni poštovaoci su uglavnom diktatori koji se silom i obmanom drže na vlasti, piše ovaj portal.

Kina je više volela da se uzdrži od grandioznih izjava, opisujući situaciju u smislu razvoja dobrosusedskog odnosa, navode.

Severnokorejska novinska agencija KCNA ograničila se na izveštaj od dve rečenice: „Poštovani drug Kim Džong Un“ u ponedeljak je „preneo čestitke Vladimiru Vladimiroviču Putinu na reizboru za predsednika Ruske Federacije“, a „čestitku“ Ruskom ministarstvu spoljnih poslova preneće ambasador DPRK.