Zapadnim zagovornicima pomirenja nužan ubrzani kurs putinologije

U stvarnosti, ni liberali ni okoreli realisti ne razumeju zaista Vladimira Putina, ukazuje Anders Oslund, vodeći stručnjak za ekonomije Istočne Evrope, posebno Ukrajine i Rusije.

Oni ne shvataju da je on autoritarni kleptokrata koji ne mari za nacionalne interese Rusije i umesto toga je fokusiran na svoju moć i bogatstvo, ističe Oslund koji je autor knjige autor knjige “Ruski kroni kapitalizam: put od tržišne ekonomije do kleptokratije“.

On krije ovaj sopstveni interes iza fasade revizionističkog ruskog nacionalizma koji pomaže da obezbedi podršku javnosti za svoju zločinačku vladavinu.

Kao što sam tvrdio u svojoj knjizi “Ruski kroni kapitalizam: put od tržišne ekonomije do kleptokratije“, Putinova lična politika kombinuje autoritarizam i kleptokratiju. Rat mu je potreban ne da bi Rusiju ponovo učinio velikom, već da bi povećao svoju popularnost i opravdao svoju represivnu unutrašnju politiku.

Putin se, takođe, plaši uspona demokratske Ukrajine i vidi evroatlantske integracije zemlje kao egzistencijalnu pretnju njegovom autoritarnom režimu.

Razumevanje Putina je ključ za formiranje efikasne zapadne politike prema Rusiji i Ukrajini.

Strahovi Zapada od “provociranja Putina“ naročito su beskorisni

Ukrajinci imaju tendenciju da veoma dobro razumeju Putina, ali iznenađujuće mali broj zapadnjaka njega razume. Ako Zapad želi da ispravi Rusiju molra se pozabaviti i razotkriti brojne uobičajene zablude.

Jedan od ključnih problema u vezi sa Putinom je strah Zapada od eskalacije. Ruski diktator je toga dobro svestan i uvek eskalira sve dok ne pobedi ili ne bude poražen. Zapad stoga ne sme da teži da izbegne eskalaciju, već treba da pokaže spremnost da eskalira više i brže. Ovo je jedini način da se osigura da Putin ne uspe, a Ukrajina pobedi.

Strahovi Zapada od “provociranja Putina“ naročito su beskorisni.

Iz tog razloga, američki predsednik Barak Obama je odbio da isporuči smrtonosno oružje Ukrajini. Čini se da članovi sadašnje američke administracije prihvataju istu pogrešnu ideju.

U međuvremenu, slični argumenti dominiraju debatom u Evropi i podstiču raspoloženje preteranog opreza koje samo ohrabruje Putina.

Razumevanje Putina je ključ za formiranje efikasne zapadne politike prema Rusiji i Ukrajini. Ukrajinci imaju tendenciju da veoma dobro razumeju Putina, ali iznenađujuće mali broj zapadnjaka razume. Moraju se pozabaviti i razotkriti brojne uobičajene zablude ako Zapad želi da ispravi Rusiju.

Jedan od ključnih problema u vezi sa Putinom je strah Zapada od eskalacije. Ruski diktator je toga dobro svestan i uvek eskalira sve dok ne pobedi ili ne bude poražen. Zapad stoga ne sme da teži da izbegne eskalaciju, već treba da pokaže spremnost da eskalira više i brže. Ovo je jedini način da se osigura da Putin ne uspe, a Ukrajina pobedi.

Strahovi Zapada od “provociranja Putina“ posebno su beskorisni. Iz tog razloga, američki predsednik Barak Obama je odbio da isporuči smrtonosno oružje Ukrajini. Čini se da članovi sadašnje američke administracije prihvataju istu pogrešnu ideju.

Ukrajina je bila neutralna tokom svojih trideset godina nezavisnosti i nikada nije imala ozbiljne izglede da uđe u NATO. Daleko od straha od integracije Ukrajine u NATO, Putin je izvršio invaziju na zemlju upravo zato što nije bila članica NATO-a

U međuvremenu, slični argumenti dominiraju debatom u Evropi i podstiču raspoloženje preteranog opreza koje samo ohrabruje Putina.

Mnogi zavedeni zapadni političari i komentatori nastavljaju da pozivaju Ukrajinu da pregovara sa Putinom.

Problem sa ovim stavom jeste u tome što je sam Putin uporno odbijao da se sastane, pregovara ili čak razgovara telefonom sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Putin je takođe ubedljivo pokazao da njegova reč nema vrednost i da se ne oseća obaveznim da ispuni bilo koje od svojih obećanja. Putin je decenijama rutinski kršio međunarodne sporazume za sporazumom dok je javno branio svoje ponašanje golim lažima i očigledno neuverljivim poricanjima. Zašto se truditi da sa ovim bezakonim likom sklopimo još jedan bezvredni ugovor?

 Zapadni pozivi na ukrajinsku neutralnost su na sličan način uzaludni. Ukrajina je bila neutralna tokom svojih trideset godina nezavisnosti i nikada nije imala ozbiljne izglede da uđe u NATO. Daleko od straha od integracije Ukrajine u NATO, Putin je izvršio invaziju na zemlju upravo zato što nije bila članica NATO-a i nije dobila dovoljnu vojnu podršku od Alijanse.

Članstvo u NATO-u ostaje jedina kredibilna garancija bezbednosti Ukrajine. Finska i Švedska su izvukle očigledan zaključak iz ruske invazije i sada su napustile dugogodišnju politiiku neutralnosti. Isključivanje bližih veza između NATO-a i Ukrajine samo će podstaći dalju rusku agresiju u Ukrajini i drugde.

 Kada zagovornicima pomirenja ponestane drugih argumenata, oni imaju tendenciju da traže hitan prekid vatre. Iako naizgled razumni, ovi apeli ignorišu dugu istoriju Rusije u tretiranju sporazuma o prekidu vatre kao mogućnosti za pregrupisavanje i pripremu za nove napade.

Ovaj trend je bio posebno izražen tokom sedam godina tinjajućeg sukoba u istočnoj Ukrajini nakon potpisivanja drugog Minskog sporazuma u ​​februaru 2015. Rusija je odbila da se pridržava uslova o prekidu vatre dogovorenih u Minsku i redovno je pokretala lokalizovane eskalacije u skladu sa interesima Moskve.

Mirovnici često izjavljuju da Zapad mora izbegavati da Putina zaglavi u ćošak. Slično, upozoravaju na destabilizaciju Rusije, ali je potpuno iracionalno pozicionirati Putina kao izvor stabilnosti kada je on očigledno glavni destabilizujući faktor i u Evropi i u samoj Rusiji. Gde bi Evropa bila danas da je ova izopačena logika primenjena na Adolfa Hitlera?

Rat Rusije protiv Ukrajine najveća je geopolitička kriza za jednu generaciju. Sasvim je razumljivo da mnogi međunarodni posmatrači očajnički žele da okončaju pokolj i veruju da je dogovoreni mir najbolji način da se obezbedi mir. Međutim, takve nade su kratkovide i ne shvataju karakter Putinovog režima.

Jedini način da se rat konačno okonča je odlučna ukrajinska pobeda koja primorava Rusiju da prizna svoj poraz i vidi da Ukrajina povrati svu zemlju koju je izgubila od 2014. Ako kompromisni mir omogući Putinu da zadrži svoje najnovije teritorijalne dobiti u Ukrajini , on će iskoristiti svaku pauzu u neprijateljstvima da se pripremi za sledeću fazu u svojoj kampanji da potčini ostatak zemlje. Ako dobije rat, ruska agresija će se neizbežno proširiti van granica Ukrajine.

Godine zapadnjačkih želja i ustupaka Kremlju nisu uspele da spreče Putinovo pojavljivanje kao najveće pretnje svetskom miru. Sada je vreme da se prepozna realnost moderne Rusije i da se sa zakašnjenjem napusti put smirenja.