Zaposlenost u EU na najvišem nivou

Stopa nezaposlenosti se, istovremeno, stalno smanjuje, pa je broj ljudi bez posla u decembru 2017. bio najmanji od finansijske krize 2008.

Stopa zaposlenosti stanovnika starosti od 20 do 64 godine stalno je rasla protekle tri godine.

U 2017. je u odnosu na 2016. zaposlenost povećana za 1,7%, odnosno za četiri miliona stanovnika, od čega 2,7 miliona ljudi u evrozoni, prema najnovijem Kvartalnom izveštaju o zaposlenosti i socijalnom razvoju u Evropi.

„Uz podršku snažnog ekonomskog rasta, zaposlenost u EU je u trećem kvartalu 2017. nastavila da raste jače od očekivanog, dok je nezaposlenost dalje smanjena“, navedeno je u izveštaju Komisije.

Broj zaposlenih u stalnom radnom odnosu je za godinu dana, od trećeg tromesečja 2016, porastao za 2,8 miliona, a broj onih koji imaju ugovore na određeno vreme povećan je za 900.000.

Radnika sa punim radnim vremenom je 2017. bilo 181 milion, odnosno za tri miliona više, a onih koji ne rade puno radno vreme bilo je 42,7 miliona, 300.000 više nego 2016.

Evropska komesarka za zapošljavanje i socijalna pitanja Marijan Tisen izjavila je da treba iskoristiti taj pozitivan ekonomski zamah i raditi na tome da se građanima omoguće pošteni uslovi za rad, jednak pristup tržištu rada i pristojna socijalna zaštita.

„Rast se vratio u Evropu. Zaposlenost u EU je dostigla najviši nivo ikada zabeležen sa više od 236 miliona zaposlenih ljudi. A nezaposlenost stalno pada“, izjavila je Tisen.

U izveštaju Evropske komisije se napominje da ostaju velike razlike među državama članicama, od 58% zaposlenih u Grčkoj do 82% u Švedskoj.

Istovremeno, broj nezaposlenih se približava nivou od pre finansijske krize. Od aprila 2013, kada je bila najveća, smanjen je za oko 8,6 miliona i u decembru 2017. nezaposlenih je bilo manje od 18 miliona, što je najmanje od novembra 2008.

Poboljšano ekonomsko stanje u EU pokazuje i rast produktivnosti rada za 0,8% u odnosu na treće tromesečje 2016. Najveći rast zabeležen je u Letoniji, Litvaniji, Poljskoj i Rumuniji.

Finansijska situacija u domaćinstvima nastavila je da se poboljšava i prihodi rastu po prosečnoj godišnjoj stopi od 1,5%. U gotovo svim članicama EU domaćinstva su imala veći rast primanja, ali je u nekoliko zemalja, pre svega Hrvatskoj, Grčkoj, Italiji, Portugalu i Španiji, ukupan prihod domaćinstava bio ispod nivoa 2008.