Zaštitnik siromašnih, ali i seksualni nasilnik – mračna strana sveštenika, po kom brojne ulice nose ime

Otac Pjer dobitnik je Legije časti i 15 puta bio je proglašen omiljenom ličnošću među Francuzima. Od kada su objavljena svedočenja žena koje je zlostavljao, Fondacija „Otac Pjer“ odlučila je da promeni ime, a naziv će promeniti i desetine ulica i skverova širom Francuske koje nose njegovo ime.

Kada je u junu prošle godine jedna žena predstavnicima pokreta za solidarnost “Emaus” ispričala da ju je godinama seksualno zlostavljao Otac Pjer, imala je velike šanse da bude ismejana i prezrena od strane francuske javnosti. Ipak, pošto je detaljno ispričala kako ju je osnivač “Emaus-a” zlostavljao kada je imala 16 i 17 godina, odlučeno je da se istraži da li je ona jedina njegova žrtva ili je Otac Pjer, čije je pravo ime Anri Grues, (Henri Grouès) iza sebe ostavio još žrtava seksualnog nasilja, piše N1.

Godinu dana kasnije, izveštaj pokreta “Emaus” i 200 dokumenata pokazali su da je između 1950. i 2000. godine Otac Pjer seksualno zlostavljao najmanje 24 žene, da su Vatikan i Katolička crkva u Francuskoj znali za njegovu mračnu stranu, ali se niko nije usudio – ili nije želeo da o tome javno progovori.

Velika požutela fascikla – čuvar tajni

Da bi izašlo na videlo da je Otac Pjer bio seksualni nasilnik, francuska crkva morala je da prekrši pravilo da je za otvaranje arhiva potrebno da prođe najmanje 75 godina. Arhive, koje sadrže podatke o Ocu Pjeru, otvorene su prošle godine.

Prema izveštaju, objavljenom na sajtu BHM televizije (BHMTV) arhive sadrže više od 200 dokumenata koji svedoče o tome da je crkva znala da Otac Pjer zlostavlja žene – i to najčešće one koje su mu se obraćale za pomoć zbog očajne ekonomske situacije.

“Arhive pre svega čine pisma koje su razmenjivali visoki crkveni zvaničnici. To su pisma napisana rukom ili pisaćom mašinom, spakovana u jednu debelu, požutelu fasciklu”, piše na sajtu BHMTV.

U pismima se retko eksplicitno pominje seksualno nasilje Oca Pjera, pa tako direktor sekretarijata biskupije koristi reč “beda” ili govori o “incidentima moralne prirode”. Drugi crkveni zvaničnici pišu o Ocu Pjeru kao o “bolesniku”, koji ima psiholoških problema.

Svedočenja

Među žrtvama koje je Otac Pjer zlostavljao bile su odrasle žene, ali i maloletna deca, pišu francuski mediji. Posebnu pažnju poklanjaju svedočenju žene koja je 2019. godine u pismu nezavisnoj komisiji u okviru crkve, zaduženoj za sprečavanje seksualnog nasilja, ispričala da je pre 30 godina bila žrtva seksualnog zlostavljanja i da je njen agresor bio upravo Otac Pjer.

Javnost, međutim o tome ništa nije saznala dok se njene ćerke nisu odlučile da o tome progovore. Za jednu francusku televiziju ispričale su da su pismo majke, koja je u međuvremenu preminula, pronašle sasvim slučajno.

“Važno mi je da, posle toliko godina ćutanja, progovorim o seksualnom nasilju koje sam trpela između 1989. i 1990 godine od strane Oca Pjera”, piše u pismu.

Devojke su ispričale da je njihova majka u lošoj ekonomskoj sitaciji došla u Francusku 1989. godine, pošto je otišla od muža koji je bio nasilan. Pošto se Ocu Pjeru obratila za pomoć, pristao je da joj pomogne, ali je zatražio i kontrauslugu.

“Odvodio me je u jedan stan u Parizu gde me je zlostavljao“, piše u pismu koje su dve devojske pročitale u studiju francuske televizije.

One su posvedočile da je njihova majka imala depresivne epizode i da sada, pošto su saznale kroz šta je prolazila, to pripisuju traumi – o kojoj niko ništa nije znao gotovo 30 godina.

To je samo jedno od najmanje 24 svedočenja o seksualnom nasilništvu Oca Pjera, koje će on, 17 godina posle smrti, po svemu sudeći, platiti opštim prezirom u Francuskoj.

Fondacija “Otac Pjer“ odlučila je da promeni ime, dok su širom Francuske podnete inicijative za promenu naziva ulica i skverova koje nose njegovo ime.

Poseta javnim kućama

Na sličan prezir – ali očito zbog otkrivanja istine, naišla je 1990. godine jedna prostitutka koja je u emisiji državne francuske televizije TF1 ispričala da je Oca Pjera videla u jednoj javnoj kući u Ženevi.

“Ima neko ko čeka, rekla nam je žena koja je vodila javnu kuću. To je bio neko ko možda tu nije trebalo da bude… To je bio neko ko je učinio mnogo dobra čovečanstvu… To je bio jedan sveštenik… To je bio Otac Pjer“, rekla je na TF1 prostitutka koja je radila u javnoj kući u Ženevi.

Ipak piše BFMTV, “tada su joj se smejali u lice, a na ulici je, posle ove emisije nailazila na prezir“.

“Bože… Zašto?“

Zašto je Otac Pjer bio zaštićen, pitanje je koje u francuskoj javnosti ne prestaje da se postavlja, posebno pošto je i Vatikan potvrdio da je znao o seksualnom nasilju Oca Pjera, ali da je to tih saznanja došao tek posle njegove smrti, 2007. godine.

“Njegova harizma obezbedila mu je zaštitu, jer oni koji su to znali nisi mogli ili nisu hteli da o tome otvoreno govore. Njegove žrtve – jer su bile slomljene, ostali – zbog očuvanja institucije. Da, biskupi koji su znali šta se dešava i bivši šefovi “Emausa“ zataškali su ovaj slučaj… Bila je to banalna logika zaštite institucije“, objavio je nedavno francuski Mond.

Indikativno je da je i sam Otac Pjer, kome su posvećene desetine pesama u Francuskoj, kao i film “Zima 1954“, nekoliko puta izjavio da nije svetac.

Svoju mračnu prirodu na neki način je i priznao esejisti Frederiku Lenoaru (Frédéric Lenoir.) Pred kraj života, rekao je da je imao želje seksualne prirode – koje su “veoma retko bile i zadovoljene“, piše u Lenoarovoj knjizi “Bože… Zašto?“.