Zašto Amerika ne može ništa da učini da zaustavi masovne pucnjave?

“Zašto pristajemo da živimo sa ovakvim pokoljem? Zašto nastavljamo da dozvoljavamo da se ovakve stvari događaju”, poručio je Bajden iz Bele kuće.

“Vreme je da se ovaj bol pretvori u akciju. Za svakog roditelja, za svakog građana u ovoj zemlji, moramo svakom izabranom zvaničniku u ovoj zemlji jasno da stavimo do znanja: vreme je za akciju”, dodao je on.

Ali, uprkos tome što se svake godine u Americi dogode stotine masovnih pucnjava, Kongres je više puta bio neuspešan u usvajanju obuhvatnog zakona o kontroli oružja, piše Gardijan.

Prepreke za uvođenje oštrijih zakona o oružju u SAD su brojne i značajne, ali aktivisti kažu da neće odustati dok ne dođe do promena.

Koliko često se masovne pucnjave događaju u SAD?

Od početka ove godine, u Americi se već dogodilo 213 masovnih pucnjava, definisanih kao incidenti u kojima je najmanje četvoro ljudi pogođeno vatrenim oružjem ili ubijeno.

Prošle godine su zabeležene 692 masovne pucnjave, u poređenju sa 610 tokom 2020.

Amerika je već videla primere masovne pucnjave ovog meseca.

Manje od dve nedelje pre pucnjave u Juvaldeu, naoružani napadač je otvorio vatru u jednoj prodavnici namirnica u Bafalu, Njujork. Stradalo je 10 osoba, većina Afroamerikanci.

Koje politike su predlagane kako bi se rešio problem masovnih pucnjava?

Zagovornici kontrole oružja su izneli sveobuhvatan i precizan plan za smanjenje broja smrtnih slučajeva izazvanih vatrenim oružjem u SAD.

Ove politike uključuju obavezne detaljne provere za svaku kupovinu oružja, uključujući i one koje nadgledaju nelicencirani prodavci oružja onlajn ili na izložbama oružja, kao i uvođenje “perioda čekanja” nakon što neko kupi vatreno oružje.

Zagovornici su takođe pozvali na proširenje restrikcija za ljude koji mogu legalno da nabave oružje.

Kako navode, oni koji zlostavljaju svoje partnere, oni koji su osuđeni za zločine mržnje i osobe sa mentalnim bolestima koje predstavljaju bezbednosni rizik, između ostalih, bi trebalo da imaj uzabranu za kupovinu oružja.

Bilo je i predloga da se zabrani kupovina oružja osobama mlađim od 21 godinu, zahvaljujući čemu bi možda 18-godišnji napadač u Juvaldeu bio sprečen da nabavi oružje koje je koristio u napadu.

Pojedine države su već uvele oštrije zakone o oružju, ali zakon na federalnom nivou bi ojačao restrikcije širom SAD.

Da li Amerikanci podržavaju oštrije zakone o oružju?

U SAD postoji široka podrška pojedinim politikama koje zastupaju zagovornici kontrole oružja.

Prema rezultatima prošlogodišnje ankete koju su sproveli Morning konsalt i Politiko, 84 odsto američkih glasača podržava univerzalne provere prošlosti za kupce oružja.

Ali, pokazalo se da su razlike u mišljenjima veće kada su Amerikanci upitani o oštrijim zakonima o oružju uopšte.

Anketa koju je u novembru sproveo Galup pokazala je da 52 odsto Amerikanaca podržava oštriju kontrolu oružja, što je najmanji procenat po ovom pitanju od 2014.

Podrška zabrane pištolja je takođe bila rekordno niska 2021, kada je samo 19 odsto Amerikanaca reklo za Galupovu anketu da bi podržali takvu politiku.

Deo ovog oklevanja možda potiče zbog činjenice da desetine miliona Amerikanaca ima svoje oružje.

Četvoro od 10 Amerikanaca žive u domaćinstvu koje ima pištolj, dok 30 odsto kažu da lično poseduju jedan, pokazala je anketa koju je 2021. sproveo Pju istraživački centar.

Da li je Kongres ranije već pokušavao da uvede oštrije zakone o oružju?

Da, demokrate u Kongresu konstansno pokušavaju da proguraju oštrije zakone o oružju koji bi mogli da pomognu da se smanji broj masovnih pucnjava u Americi.

Najpoznatiji primer je kada je Kongres pokušao da usvoji kompromisni zakon kojim bi se proširile provere prošlosti 2013, nekoliko meseci posle razorne pucnjave u osnovnoj školi Sendi Huk u Njutaunu, Konetikat.

Taj zakon nije prošao pošto mu se protivila većina republikanaca i nekoliko demokrata.

Nakon što je ovo usvajanje zakona propalo, tadašnji predsednik Barak Obama održao je vatren govor tu kome je za neuspeh okrivio Nacionalnu streljačku asocijaciju, koja se žestoko protivila zakonu, te obećao da će povesti kampanju protiv svakog senatora koji je podržava.

“Umesto da podrže ovaj kompromis, lobi zagovornika oružja i njegovi saveznici su svesno lagali o zakonu. Ali mi možemo da uradimo više ako Kongres bude ujedinjen”, rekao je Obama tada.

Koji je put ka usvajanju zakona o kontroli oružja?

Predstavnički dom, koji kontrolišu demokrate, je već usvajao zakone o proširenju provera prošlosti za prodaju ili transfere vatrenog oružja i zatvaranju takozvane “Čarlstonove rupe”.

Ta “rupa”, kojom bi bio produženo vreme tokom kojeg licencirani prodavci oružja moraju da čekaju da bi dobili konpletnu proveru prošlosti pre nego što izdaju oružje nelicenciranom kupcu, je omogućila napadaču belcu da napadne crnačku crkvu u Čarlstonu 2015. godine.

Ali ti zakoni koje je usvojio Predstavnički dom imaju veoma malo šanse da prođu u Senatu koji je podjednako podeljen između demokrata i republikanaca.

Republikanski senatori bi verovatno sprečili bilo kakav predloženi zakon o kontroli oružja, a demokrate nemaju 60 glasova koji su neophodni za usvajanje ovih zakona.

Demokratski senator Džo Mančin je u utorak izjavio da neće podržati usvajanja zakona o kontroli oružja, što znači da demokrate nemaju dovoljno glasova.

Priznajući da je realnost takva, lider većine u Senatu Čak Šamer je juče rekao da su male šanse da će gornji dom uskoro glasati o zakonima koje je Predstavički dom usvojio.

“Verujem da su glasovi za odgovornost važni. Ali nažalost ne radi se o tome da Amerikanci ne znaju kakav je stav njihovih senatora. Oni to znaju”, rekao je Šamer.

To ne znači da demokrate odustaju od pokušaja da ojačaju zakone o oružju.

Senator Kris Marfi iz Konetikata, koji predstavlja okrug Sendi Huk i žestoko je kritikovao pasivnost Kongresa po pitanju kontrole oružja, kaže da glasači u novembru imaju šansu da isteraju republikance koji se protive reformi.

“Pokušavaću da pronađem neki kompromis, ali to je na kraju na glasačima. Ako kandidati podržavaju sadašnji zakon, a ne reforme, onda glasači ne treba da im dopuste da budu u Kongresu”, rekao je Marfi za Si-En-En.