ilustracija Foto: Pixabay/RENE RAUSCHENBERGERPrvi razlog je očigledno logičan – Tihi okean je najveći okean na svetu i ako dođe do problema sa avionom, pilotu će biti izuzetno teško da pronađe bezbedno mesto za sletanje. Iskreno, ni Aljaska nema mnogo međunarodnih aerodroma, ali sletanje na Aljasku izgleda kao odlična opcija u poređenju sa sletanjem u okean.
Piloti uglavnom preferiraju rute sa što više aerodroma. Broj avionskih nesreća je zanemarljiv u odnosu na broj aviona koji svakodnevno poleću i sleću sa svih svetskih aerodroma, ali je teško zamisliti nešto strašnije od kvara motora na 10 hiljada metara iznad Pacifika.
Iako se često ističe da je bezbednost apsolutni prioritet prilikom letenja avionom, ne treba zaboraviti da je vazdušni saobraćaj izuzetno profitabilan posao, a cilj svake kompanije je da putnike preveze najkraćim mogućim putem, što kraćim putem, a istovremeno da uštede maksimalnu količinu novca. To je razlog zašto su odabrane rute uvek najkraće moguće, ako izuzmemo izbegavanje određenih elementarnih nepogoda, piše Punkufer.hr.
Ako pogledamo liniju između Severne Amerike i Azije (koja prelazi Tihi okean) na 2D mapi, može izgledati da je ova linija najbrža moguća. Međutim, treba uzeti u obzir zakrivljenost Zemlje. Ako posmatramo isto rastojanje na globusu, koji vernije prikazuje stvarna rastojanja između tačaka na Zemlji, primetićete da je ovo rastojanje mnogo veće.
Dok letite iznad velikih vodenih površina, postoji velika verovatnoća da ćete proći kroz neko loše vreme. Avioni će relativno lako savladati tropske oluje i neke vrste uragana, ali su posebno opasne munje. Avionima se savetuje da ih obilaze umesto da prolaze kroz njih ili iznad njih. U današnje vreme retko se dešava da se avioni sruše zbog nevremena, ali jake turbulencije mogu da izazovu paniku i nemir među putnicima.
Prilikom izbora rute leta važno je uzeti u obzir i vazdušne struje. Nastaju u troposferi, najnižem sloju Zemljine atmosfere.
Većina vremenskih (ne)prilika nastaje u ovom sloju. Troposfera se graniči sa stratosferom. Nadmorska visina ove granice nije konstantna, već se nalazi na nadmorskoj visini od 6 do 19 kilometara.
Upravo zbog ovih oscilacija u visini i velikih razlika u temperaturi i pritisku nastaju jake vazdušne struje koje mogu dostići brzinu i do 320 km/h! Letenje u pravcu vazdušne struje može znatno skratiti let, a letenje u pravcu protiv struje može značajno da ga uspori.
Naravno, ako želite da stignete iz, na primer, Amerike u Australiju – onda su sve opklade isključene. Ne postoji drugi put osim onog preko Pacifika, tako da ćete sigurno morati da letite preko okeana…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
