Zašto bi Kalinjingrad mogao da postane novo „goruće pitanje“ u sukobu Rusije i Ukrajine?

Rusija je oštro reagovala nakon što je Litvanija zabranila tranzit sankcionisane robe preko svoje teritorije do Kalinjingrada. Litvanija je, međutim, saopštila da ona samo podupire sankcije EU, što je podržao evropski blok.

Sada postoji opasnost da taj spor produbi tenzije između Moskve i EU koja je uvela nekoliko paketa sankcija na rusku robu.

Stručnjaci još od početka invazije Rusije na Ukrajinu u februaru strahuju da bi Kalinjingrad mogao da postane „goruća tačka“ u okviru tenzija između Moskve i Evrope.

Kalinjingrad je najzapadnija teritorija Ruske Federacije i jedini deo zemlje okružen državama članicama EU. Na jugu se graniči s Poljskom, a na severu sa Litvanijom.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da je inicijativa Litvanije „bez presedana“ i da je Rusija smatra nelegalnom. „To je deo blokade, naravno“, dodao je. On je naglasio da će Moskva raditi na „osvetničkim merama“ koje će biti odgovor na „nelegalne sankcije“ EU. I drugi ruski zvaničnici su pretili odgovorom.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je rekla da odgovor Moskve na zabranu Litvanije tranzita robe koju je sankcinisala Evropska unija do ruske enklave Kalinjingrad neće biti isključivo „diplomatski već praktičan“ po prirodi.

Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije, koji je bio domaćin na sastanku u Kalinjingradu, je rekao da će „Rusija sigurno odgovoriti na takva neprijateljska delovanja. Na definisanju odgovarajućih mera se radi na nivou departmana i biće sprovedene u bliskoj budućnosti. Posledice će se ozbiljno negativno odraziti na stanovništvo Litvanije.“

Sankcionisani proizvodi koje je EU zabranila da se izvoze na rusku teritoriju uključuju građevinski materijal, mašine i drugu industrijsku opremu, izvestila je agencija Tass, pozivajući se na rusko ministarstvo za privredni razvoj. Na listi je i luksuzna roba.

Litvanija nije uvela „unilateralne, pojedinačne ili dodatne“ restrikcije, navodi se u saopštenju litvanskog ministarstva spoljnih poslova od ponedeljka.

Diplomatski predstavnik Litvanije u Moskvi je u ponedeljak pozvan u rusko ministarstvo posljnih poslova gde mu je rečeno da ukoliko ne bude u potpunosti obnovljen tranzit robe do regiona Kalinjingrad, Rusija zadržava pravo da preduzme korake u cilju zaštite svojih nacionalnih interesa.

EU je podržala svoju zemlju članicu. Dmitrij Liskov, predstavnik regionalne vlade, bio je prinuđen da apeluje na građane da panično ne kupuju robu, piše Si-En-En.

Sankcionisani proizvodi će sada morati da se transportuju preko mora. Litvanski zvaničnik Rolandas Kacinskas je u utorak rekao da „je nastavljen tranzit putnika i robe koja ne podleže sankcijama EU do regiona Kalinjingrad preko teritorije Litvanije …“

Šta je Kalinjingrad?

Kalinjingrad je ruska enklava između Poljske i Litvanije. Pripadao je nacističkoj Nemačkoj do aprila 1945. kada ga je osvojila sovjetska vojska, a zatim je Potsdamskim sporazumom postao teritorija SSSR-a. Do 1946. se zvao Konigsberg, a onda je preimenovan u Kalinjingrad.

Decenijama je bio militarizovana zona, zatvorena za strance. Poslednjih godina je počeo da važi za turističku destinaciju, a u njemu je održano i nekoliko utakmica za vreme Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. čiji je domaćin bila Rusija.

Region Kalinjingrad ima oko milion stanovnika, a većina živi u ili u blizini istoimenog glavnog grada. Enklava je jedan od prosperitetnih regiona Rusije, s bogatom industrijom. Njena luka Baltijsk je najzapadnija luka na ruskoj teritoriji, a ono što je važno, tokom godine u njoj nema leda.

Duž ulica grada, piše Si-En-En, pružaju se zgrade koje su primerci stare nemačke arhitekture zajedno sa sumornim stambenim blokovima u stilu SSSR-a.

Međutim, kako se navodi, Kalinjingrad je važan najviše zbog svog položaja na mapi. Uzak kopneni pojas južno od Kalinjingrada ga razdvaja od Belorusije i povezuje poljsku i litvansku teritoriju. Poznat kao Suvalki koridor, predstavlja jedinu kopnenu vezu između baltičkih država i ostatka Evropske unije.

U Kalinjingradu je i sedište Ruske baltičke flote. RIA novosti je izvestila u ponedeljak da je flota počela prethodno planirane raketne i artiljerijske vežbe, dodajući da je „u manevre uključeno oko hiljadu pripadnika vojnog osoblja i više od sto jedinica vojske i specijalne artiljerijske opreme i raketnih jedinica“.

EU i Moskva su 2002. postigle sporazum o putovanjima između Rusije i Kalinjingrada uoči prijema Poljske i Litvanije u Evropsku uniju 2004. Kada su se ove zemlje pridružile evropskom bloku, enklava je postala okružena teritorijom EU s tri strane. Rusija tvrdi da je sada sporazum iz 2002 prekršen.

Nuklarno prisustvo?

Kalinjingrad je Rusiji postao još važniji nakon planiranog pristupanja Švedske i Finske NATO. Dmitrij Medvedev, zamenik predsedavajućeg ruskog Nacionalnog saveta za bezbednost, rekao je u maju da planovi o pristupanju ovih zemalja Alijansi podrazumevaju da „više neće biti moguće govoriti o bilo kakvom nenuklearnom statusu Baltika – mora se obnoviti ravnoteža“.

Rusija se dugo žali na prisustvo NATO zemalja oko Kalinjingrada. „Premestili su NATO infrastrukturu uz naše granice“, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov za Si-En-En 2015. nakon izveštaja da je Rusija premestila rakete „iskander“ s nuklearnim kapacitetima u region. „A ovo nije teritorija SAD.“

Rusija nije priznala da ima nuklearno oružje stacionirano u Kalinjingradu, ali je Federacija američkih naučnika 2018. zaključila da je Rusija znatno modernizovala bunker za skladištenje nuklearnog naoružanja u regionu na osnovu analiza satelitskih snimaka.

Od invazije Rusije na Ukrajinu Litvanija je apelovala na NATO da poveća broj raspoređenih vojnika na njenoj teritoriji.