Zašto glasači u SAD ne žele ni Bajdena ni Trampa, ali će ih svakako dobiti?

Nova anketa, prema pisanju i istraživanju CNN-a, pokazuje da 6 od 10 republikanaca i nezavisnih kandidata koji naginju Republikanskoj stranci želi da njihova stranka nominuje nekog drugog a ne Trampa izbore u 2024.

Na drugoj strani sličan deo nada se kandidatu koji nije Bajden.

Trka između Bajdena i Trampa pokrenula bi pitanja – da li je duboko polarizovan politički sistem, gde se i sama demokratija dovodi u pitanje – izgubio sposobnost samoobnavljanja koja je oduvek bila američka snaga.

To bi sugerisalo da se privlačnost autsajdera, koji su pobeđivali 1992., 2008. i 2016. godine, za sada ne pojavljuje.

Naravno, rano je. Međuizbori održani u novembru ove godine, nude još uvek svež podsetnik da se u nestabilnom dobu, koje je zasenjeno krizama u zemlji i inostranstvu – logika, istorija, ankete i predviđanja mesecima pre predsedničke trke često ne računaju mnogo.

Ali trka je u toku, hteli to birači ili ne. Tramp je već proglašen za kandidata, a Bajden daje sve znake da planira da se kandiduje, sugerišući da će zemlju sigurno obavestiti početkom nove godine.

Međuizbori na kojima su demokrate držale Senat, a republikanci osvojili sićušnu većinu u Predstavničkom domu, pomažu da se objasne nalazi ankete.

Anketa nagoveštava jedan od paradoksa za predsedničku trku.

Naime, iako su najmoćnije ličnosti u svojim partijama, i Bajden i Tramp izgledaju neobično ranjivi na početku dvogodišnje kampanje i mogli bi da se suoče sa komplikacijama zbog promenljivog političkog okruženja, spoljnih faktora ili starosti.

Čini se da Trampova privlačnost bledi. Anketa CNN-a pokazuje da kada se glasači Republikanske stranke pitaju koga bi više voleli, 47 odsto ima nekog drugog na umu. Skoro četvoro njih od 10 bira guvernera Floride, Rona DeSantisa, koji predstavlja veliku pretnju bivšem predsedniku.

Što se tiče Bajdena, predsedniku ne laska to što većina njegovih glasača želi da vidi nekog drugog kao svog kandidata.

Svaki predsednik sa rejtingom ispod 50 odsto kao što je slučaj s Bajednom, obično je ranjiv u trci za reizbor. Takođe, nikada nije bilo predsedničkih izbora kada predsednik od 80 godina traži drugi mandat.

Bajden je rekao da veoma poštuje sudbinu – što je nagoveštaj da razume da se u njegovim godinama dobro zdravlje potrebno za kampanju ne uzima zdravo za gotovo.

Međutim, predsednik završava godinu u boljoj političkoj formi od Trampa i čini se da je stabilizovao svoj pad.

Tramp na raskrsnici

Sve više republikanaca, podstaknuti neuspehom mnogih kandidata bivšeg predsednika na međuizborima, govori da je vreme da se ide dalje.

Takođe, Trampova večera sa ekstremistima kao što su „beli suprematista“ Nik Fuentes i reper Kanje Vest, potkrepljuje njihove argumente da je njegova održivost na opštim izborima nepopravljivo oštećena.

Pa ipak, saveznici bivšeg predsednika, poput predstavnice Mardžori Tejlor Grin iz Džordžije i Džima Džordana iz Ohaja, biće veoma uticajni u novoj republikanskoj većini Predstavničkog doma.

Još jedna kampanja će testirati da li je došlo do erozije u Trampovoj bazi. Ali čak i ako njegova veza sa biračima možda nije dovoljna da bude izabran za predsednika, to bi ga ipak moglo odvesti do njegove treće uzastopne nominacije.

Nespremnost većine republikanskih poslanika da odbace Trampa zbog komentara poput njegovog nedavnog poziva da se ukine Ustav sugeriše da su oni i dalje pod uticajem pristalica bivšeg predsednika.

U anketi CNN-a, 38 odsto republikanaca i nezavisnih kandidata naklonjenih republikancima reklo je da ponovo želi Trampa za kandidata.

Dok je DeSantis, na primer, impresionirao konzervativne glasače hvatajući se za aktuelna pitanja kao što su imigracija, prava transrodnih osoba, mere protiv kovida 19 i navodna prevara birača, on se još uvek nije suočio sa Trampom.

Guverner Floride, koji je prošlog meseca pobedio u lakoj trci za reizbor, nije rekao da li će se kandidovati protiv Trampa, koji ga je podržao u njegovoj prvoj trci za guvernera.

Bajden neće početi da sluša ankete

Nije ništa novo da Bajden nema poverenje svoje stranke. Njegove prethodne dve predsedničke kampanje su rano propale i njegovi napori 2020. godine bili su u rasulu sve dok pobeda na unutarpartijskim izborima (u Južnoj Karolini nije spasila njegove nade za Belu kuću.

Dakle, predsednik koji je stalno prkosio očekivanjima o svojoj političkoj vitalnosti verovatno neće obraćati mnogo pažnje na ankete koje sugerišu da birači žele nekog drugog.

Bajdenu pomaže i nedostatak alternative jakog demokrate. Potpredsednica Kamala Haris nije se pokazala dovoljno snažnom da bi njena stranka zahtevala da se Bajden povuče u njenu korist.

Anketa CNN-a pokazuje da je Bajden na uzlaznoj putanji i u boljoj poziciji u svojoj stranci nego što je Tramp u svojoj, a ekonomski pokazatelji ove nedelje, koji su pokazali da bi visoki troškovi života mogli biti sniženi, takođe bi mogli da idu u prilog Bajdenu.

Ipak, svaki predsednik je duboko ranjiv na neočekivane spoljne događaje koji bi mogli da uzdrmaju njegov rejting i šanse za reizbor.

Najstariji predsednik u istoriji SAD moraće da se svakodnevno suočava sa pitanjem starosti. Republikanci će iskoristiti svako smanjenje tempa kampanje, ili čak prehladu, kao dokaz da nije sposoban za drugi mandate.

Pitanje njegovih godina bi, međutim, moglo biti manje važno ako se Bajden suoči sa Trampom, koji već ima 76 godina.

Ali sadašnji predsednik bi mogao biti ranjiv prema mladom republikanskom izazivaču kao što je DeSantis, na primer, koji ima 40 godina.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.