Zašto i Rusija i SAD podržavaju Aleksandra Vučića?

Ali činjenica da i SAD i Rusija – uprkos tome što su geopolitički rivali – otvoreno podržavaju populističkog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, opozicionim liderima daje vrlo malo nade u njihovoj borbi za poništenje glasanja, piše britanski Byline Times.

U toj zemlji jugoistočne Evrope 17. decembra su održani vanredni parlamentarni i opštinski izbori, na kojima je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) osvojila 46,72 odsto glasova.

Od tada je opozicija održavala nekoliko dnevnih protesta, izražavajući neslaganje sa izbornim rezultatima.

Marinika Tepić, jedan od opozicionih lidera, štrajkovala je glađu tražeći poništenje parlamentarnih i lokalnih izbora u zemlji, dok glavni opozicioni savez Srbija protiv nasilja tvrdi da su izbori pokradeni, posebno na izborima za gradsku vlast Beograda.

Štaviše, međunarodni posmatrači iz Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Evropskog parlamenta i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope rekli su da je SNS „stekla nepravednu prednost pristrasnošću medija, pritiskom na zaposlene u javnom sektoru i zloupotreba javnih resursa“.

Iako je britanski Independent prenosio miting opozicije 30. decembra, čini se da Zapad nije jedinstven kada je reč o situaciji u Srbiji.

Čini se da su Sjedinjene Države, kao glavna strana sila koja deluje na Balkanu, otvoreno podržale srpsku vladu kojom dominira SNS.

Nakon što su demonstranti 24. decembra pokušali da uđu u gradsko veće Beograda i sukobili se sa policijom, ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil je na X napisao da „legitimitet demokratskih procesa zavisi od transparentnosti i spremnosti svih stranaka, pobede ili izgubiti, poštovati volju naroda izraženu na glasačkoj kutiji“.

Takođe je istakao da „nasilju i vandalizmu nad državnim institucijama nije mesto u demokratskom društvu“.

Takva izjava je bila jasan signal da Vašington, uprkos tome što je pozvao Srbiju da radi sa OEBS-om na rešavanju „nepravednih uslova“ u vezi sa izbornim procesom, verovatno neće podržati ono što Moskva prikazuje kao „pokušaj puča u stilu Majdana“ u Beogradu.

Zaista, i Kremlj i provladini mediji u Srbiji šire narativ „novog Majdana“, pozivajući se na proterivanje ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča sa vlasti 2014.

Stoga ne čudi da se, nakon nasilnih protesta, Vučić 26. decembra sastao sa ruskim ambasadorom u Srbiji Aleksandrom Bocan-Harčenkom, koji je optužio zapadne zemlje da „pokušavaju da uzvrate srpskom lideru“ jer navodno odbija da se pridruži antiruskim sankcijama uvedenim Moskvi nakon njene invazije na Ukrajinu.

Srpski provladini tabloidi usvojili su istu retoriku, tvrdeći da je Nemačka umešana u tekuće proteste zbog politike Beograda prema Moskvi.

U stvarnosti, ni Nemačka ni bilo koja druga zapadna zemlja nikada nisu izvršile ozbiljan pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, ali Kremlj koristi takav narativ da stvori iluziju kod kuće da Putin i dalje ima prijatelje u Evropi.

Takva ruska retorika ima koristi i Vučiću, jer u očima svojih proruskih birača sebe može prikazati kao „državnika koji odbija da sledi naredbe Zapada i uvede sankcije Moskvi“.

Sjedinjene Države, sa svoje strane, izgleda da ne obraćaju mnogo pažnje na ovu šaradu. Vašington ostaje fokusiran na sprovođenje predloga Evropske unije o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova od strane Beograda.

Prema tome, malo je verovatno da je čista slučajnost da je Vlada Srbije, nakon Hilove izjave, priznala kosovske registarske tablice, što je potez koji se može protumačiti kao implicitno priznanje Srbije jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova 2008.

Sasvim svestan toga, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da je odluka Beograda doneta „u pokušaju da smanji kritike međunarodne zajednice nakon neregularnosti i prevara“ na nedavnim izborima.

Ali izgleda da je njegova vlada sledila put Srbije i takođe napravila „gest dobre volje“.

Prema izveštajima, kosovski glavni tužilac Specijalnog tužilaštva ukinuo je nalog za hapšenje Vučićevog saveznika Milana Radoičića, koji je odigrao glavnu ulogu u terorističkom napadu u kojem su ubijene četiri osobe u selu Banjska na Kosovu.

Dakle, i Beograd i Priština koriste navodne srpske izborne neregularnosti kao manekenku za pregovaranje, dok tiho rade na normalizaciji odnosa, što je, čini se, jedan od prioriteta SAD u regionu.

Zbog toga je malo verovatno da će srpska opozicija postići svoje ciljeve i poništiti izbore. Iako se zalaže za brže evropske integracije, fer izbore, slobodu medija i vladavinu prava, za određene uticajne političke snage na Zapadu, posebno u Sjedinjenim Državama, čini se da stabilnost na Balkanu – a posebno u Srbiji – ima prioritet nad demokratija.