Zašto izraelska obaveštajna služba nije predvidela napad Hamasa?

S obzirom na kombinovane resurse Šin Beta, izraelske domaće obaveštajne službe i Mosada koja je agencija sa inostranim opsegom u obaveštajnom sektoru, kao i sve što na raspolaganju imaju Izraelska odbrambene snage, kako se slažu mnogi stručnjaci za kretanja na Bliskom istoku, zapanjujuće da niko nije naslutio da će doći do napada koji je izveo Hamas u subotu, 7. oktobra. Zašto?

Za Palestince u Gazi oči Izraela nikad nisu daleko. Dronovi za nadgledanje neprestano zuje po nebu. Dobro čuvana granica preplavljena je sigurnosnim kamerama i vojnicima na straži.

Ali, militanti Hamasa su prokrčili put preko bodljikave žice ili su upali na teritoriju Izraela sa mora i leteći paraglajderima.

Kako bi se pripremio i koordinisao ovako kompleksan napad pod nosom Izraelaca, Hamas je morao izuzetno da vodi računa o o sigurnosti operacije, piše BBC.

Američki i izraelski zvaničnici kažu da nijedna izraelska služba nije imala posebna upozorenja da Hamas priprema obimne napade.

Hamas je ispalio hiljade raketa na Izrael, upao u izraelske gradove, sela i kibuce, masakrirao civile i vojnike i uzeo taoce. Duže od 48 sati militanti Hamasa su se borili sa izraelskim snagama unutar teritorije Izraela.

Izrael je progasio ratno stanje i izolovao Gazu. Premijer Benjamin Netanjahu je rekao „naši neprijatelji će platiti cenu kao nikada do sada“.

Ništa slično se nije desilo u modernoj istoriji izraelsko-palestinskog konflikta, čak ni tokom krvave Druge intifade početkom 2000-ih nije bilo tolikog prodora na teritoriju Izraela.

Dešavanja su pokrenula dalju eskalaciju nasilja dok pitanje koje je ostalo da visi u vazduhu je to kako je došlo do ovako velikog propusta izraelskih obaveštajnih službi.

Sada su Izrael i Hamas u otvorenom ratu.

Stanovnici koji žive u regijama koje graniče sa Gazom, jednom od teritorija pod kontrolom Palestinaca, odnosno militantnog krila Hamasa, uzaludno su upozoravali izraelsku vladu na sigurnosne slabosti, kako piše u komentaru na portalu Čatam Hausa.

Mesecima je u Izraelu prevladavalo viđenje da je opao interes Hamasa da izađe iz „slepe ulice Gaze“, kako piše Čatam Haus, zbog nedavnog poboljšanja ekonomskih uslova pošto je Izrael izdao desetine hiljada radnih dozvola ljudima u Gazi koji su tako mogli da rade u Izraelu. Takođe je dopušteno da više robe ulazi u Gazu.

Međutim, ispostavilo se nešto sasvim suprotno – Hamas je udario na Izrael u trenutku dubokih unutrašnjih podela, višemesečnih protesta zbog pokušaja premijera Benjamina Netanjahua da se oslabi pravosuđe i generalno demokratski sistem što je ugrozilo i vojnu spremnost zemlje.

Napad Palestinaca, po ocenama stručnjaka, odražava frustraciju što je rešenje palestinskog pitanja zanemareno u političkim agendama regionalnih država Bliskog istoka kao i šire međunarodne zajednice.

Od 2020. kada su Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Maroko u okviru Abrahamskih sporazuma koje je inicirala administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa počela je normalizacija odnosa Izraela sa arapskim državama, što je naišlo na žestoke kritike Palestinaca.

Na pitanje kako to da izraelske obaveštajne službe nisu videle šta se sprema, David Kalfa, ekspert za severnu Afriku i Bliski istok rekao je za France24 da je Hamas iskoristio trenutak slabosti Izraela kako bi izveo operaciju pod nazivom „Oluja Al Aksa“.

„Ovaj propust bi se čak mogao opisati kao istorijski i, bez preterivanja, mogao bi se porediti sa onim što se desilo 1973. godine“, rekao je Kalifa.

Naime, napad se desio na 50. godišnjicu napada koji je iznenadio Izrael, a kojim je započeo Jomkipurski rat u oktobru 1973. kada su Egipat i Sirija potpomognuti drugim arapskim državama izveli napad na području Sueckog kanala i Golanske visoravni. Napad je počeo 6. oktobra na jevrejski praznik Jom Kipur.

„Izrael je država koja je u stalnom stanju pripravnosti, spremna da krene u borbu bilo kada. (…) Jasno je da je postojao određen stepen nespremnosti, možda zbog analitičke greške i pogrešne procene izraelskih službi ali i izraelskih specijalnih snaga. Čini se kao da se cela država Izrael našla u šoku. Zemlja je u oblaku rata, a uspeh Hamasa uveliko je zavisio od elementa iznenađenja ali i od zajedničkih vojnih manevara“, rekao je Kalifa, napominjući kako je napad bio „trodimenzionalan“ jer je izveden sa mora, kopna i vazduha.

Tokom decenija, izraelske obaveštajne službe su zbog svojih postignuća dobile auru nepobedivosti. Auru mističnosti održala se oko Šin Beta i Mosada iako su sumnjičene da su navodno upetljane u lov na operativce Hamasa u Dubaiju ili optuživane za atentate na iranske nuklearne naučnike u sred Irana, piše AP.

„Ovo je kardinalna greška“, rekao je Jakov Amidror, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost premijera Netanjahua. „Ova operacija zapravo dokazuje da obaveštajne sposobnosti u Gazi nisu dobre.“

Kako piše AP, neki navode da je prerano da se sva krivica prebaci na propust obaveštajnih službi. Ukazuje se na talas nasilja niskog intenziteta na Zapadnoj obali zbog kojeg su vojni resursi iz Gaze prebačeni tamo kao i politički haos u Izraelu zbog ultradesničarske Netanjahuove vlade da reformiše pravosuđe. Međutim, nedostatak prethodnog znanja o zaveri Hamasa verovatno će se smatrati glavnim krivcem u lancu dešavanja koji je doveo do najsmrtonosnijeg napada na Izrael poslednjih decenija.

Američki zvaničnici sada razgovaraju o frekventnijem deljenju obaveštajnih podataka sa Izraelom kako bi se podržao odgovor na napad, kako prenosi NBC News.

Dodatna obaveštajna aktivnost mogla bi uključi informacije koje su prikupljene putem bespilotnih letelica, prisluškivanja i satelita. Nije iznošeno više detalja.

Takođe je nejasno zašto američke obaveštajne agencije navodno nisu videle da se sprema napad, kao i prijateljske arapske države, Egipat, Jordan, Katar i Saudijska Arabija. Mada je, kako prenosi AP, jedan egipatski obaveštajni zvaničnik, govorio Izraelcima o „nečem velikom“ što se sprema. Egipat je često bio posrednik između Hamasa i Izraela.

Egipatski obaveštajac je govorio kako su Izraelci fokusirani na Zapadnu obalu i da su zanemarili pretnju iz Gaze.

Netanjahovu vladu čine oni koji podržavaju jevrejske doseljenike na Zapadnoj obali i koji su tražili jačanje sigurnosti zbog rastuće plime nasilja u poslednjih 18 meseci.

„Upozorili smo ih da će doći do eksplozivne situacije, i to vrlo brzo. Ali podcenili su takva upozorenja“, rekao je zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman, kako prenosi AP.

Netanjahua su više puta upozoravali njegovi šefovi odbrane, kao i nekoliko bivših šefova obaveštajnih agencija, govoreći mu da plan podele šteti koheziji sigurnosnih službi Izraela.

Martin Indik, koji je služio kao posebni izaslanik za izraelsko-palestinske pregovore tokom Obamine administracije, rekao je da su unutrašnje podele oko reforma pravosuđa kojim bi se smanjio uticaj Vrhovnog suda bile otežavajući faktor koji je pridoneo tome da Izraelci budu nespremni.

Izraelski zvaničnici su rekli kako je već pokrenuta velika istraga o tome šta se desilo o da će ona „trajati godinama“.

Istraga se može dotaći pitanja zašto je izraelski štit Čelična kupola, protivraketni sistem odbrane koji je sada stariji od 10 godina bio preopterećen baražnom paljbom jeftinih ali ipak smrtonosnih projektila Hamasa? Kako je Hamas uspeo da izgradi toliki arsenal raketa i projektila a da izraelske obaveštajne službe otkriju da se njihove zalihe uvećavaju.

Da li je Izrael bio previše fokusiran na pretnju od Hezbolaha i Zapadne obale i nije se bavio informacijama iz Gaze? Kao i zašto je toliko izraeslkih vojnika bilo na odsustvu ili je udaljeno sa južne granice što je omogućilo Hamasu da upadne u izraelske vojne baze u blizini Gaze?

U operaciju „Oluja Al Aksa“ moralo je biti uključeno na stotine ljudi što pokazuje kako je Hamas uspešno razbio mrežu doušnika Izraela.

Iako je šokantno to što je Izrael propustio pripreme za napad, kako je rekla Bet Saner za Njujork tajms, bivša visoka zvaničnica u obaveštajnim službama SAD, malo je špijunskih agencija koje tako dobro uče iz svojih grešaka kao što su to Izraelci.

Ključno pitanje koje sada muči američke obaveštajne agencije jeste kolika je uključenost Irana u snabdevanju Hamasa, planiranju i potsticanju da se izvrši ovakav napad. Verovatno je da je Iran mogao da odigra neku ulogu, rekli su američki zvaničnici, ali o čemu se tačno radi još nije jasno.

Za Iran je savezu sa Hamasom presudan za širenje daljeg uticaja. Prema navodima većine zapadnih zvaničnika, Teheran želi da spreči postizanje mira između Saudijske Arabije i Izraela a bilo kakav rat između Izraela i Hamasa koji bi uzrokovao značajne civilne žrtve na obe strane uveliko bi otežao postizanje takvog mira, prenosi RSE.

Sve o sukobu Hamasa i Izraela možete pratiti na Danasovom BLOGU UŽIVO.