Zašto je hrana sve skuplja: Svi misle da je Putin jedini krivac, ali istina je malo drugačija

SAD, EU i Ukrajina optužuju Rusiju da je zbog njene invazije stvorena ozbiljna pretnja globalnoj sigurnosti hrane, tvrdeći da Rusija gomila zalihe hrane, krade ukrajinsko žito i zabranjuje izvoz preko ukrajinskih morskih luka, piše portal Index.hr.

Rusija je, naravno, odbacila te optužbe te tvrdi da je Zapad uvođenjem sankcija Rusiji, velikoj svetskoj izvoznici žitarica, doveo do rasta cena i problema s namirivanjem siromašnih država Afrike i Azije, u koje je Rusija uglavnom i izvozila žitarice.

Rusija i Zapad optužuju jedni druge za korišćenje hrane kao oružja

„Glavni katalizator postojećih negativnih trendova bile su antiruske sankcije Zapada, koje su dovele do prekida veza u području globalne logistike i prometne infrastrukture“, rekla je nedavno portparolka ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

S druge strane, EU ima suprotan pogled na problem. „To je hladna, bešćutna i proračunata Putinova opsada nekih od najranjivijih zemalja u svetu. Hrana je postala deo arsenala terora koji koristi Kremlj“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u raspravi u Evropskom parlamentu.

„Čini se da ruska vlada misli da će korišćenje hrane kao oružja pomoći u postizanju onoga što njena invazija nije – da slomi duh ukrajinskog naroda“, rekao je državni sekretar SAD-a Entoni Blinken.

Ko je u pravu po pitanju hrane? Zbog čega cene pšenice, ulja, piletine i drugih osnovnih prehrambenih proizvoda toliko snažno rastu? Zbog rata u Ukrajini, sankcija prema Rusiji ili nečega trećega?

Jako raste cena pšenice

Do odgovora na pitanje kada je počeo rast cena hrane relativno je lako doći. Glavnim poljoprivrednim proizvodima se trguje na svetskim burzama, a cene na veliko su snažan indikator cena u maloprodaji, tj. cena finalnih proizvoda. Primjera radi, cena helba, jednog od glavnih svetskih prehrambenih proizvoda, određena je cenom bušela pšenice.

Trenutna cena bušela pšenice na svetskim tržištima je iznad 10 dolara, što zaista je rekordni nivo. Na tom nivou je poslednji put bila početkom 2008, izuzmemo li kratkotrajni skok cene 2012. Ta informacija sama po sebi daje naslutiti da je krivac za rast cena rat u Ukrajini ili sankcije prema Rusiji.

Ali pogleda li se trend kretanja cene pšenice u poslednjih nekoliko godina, od sredine 2016. do sredine 2020. ona je bila relativno stabilna, oko pet dolara po bušelu. Rast počinje od sedmog meseca 2020. a cena je narasla sve do osam dolara pred početak rata u Ukrajini.

Cene su eksplodirale nakon invazije Rusije na Ukrajinu, popevši se na gotovo 13 dolara po bušelu, ali su se postepeno stabilizovale na 10 dolara. Rusija i Ukrajina su veliki izvoznici te sirovine, odgovorne za otprilike četvrtinu svetskog izvoza.

Nagli skok cene s osam na 13 dolara u svega nekoliko dana je stoga bio reakcija na negativna očekivanja, ali najave dobre žetve u Australiji i drugim zemljama izvoznicama su smirile pesimistične duhove po pitanju cene pšenice, pa je ona pala na 10 dolara.

Isti trend rasta cene je i kod kukuruza

Među žitaricama se u svetu najviše proizvodi kukuruz, kojeg je Ukrajina jedan od najvećih izvoznika na svetu. Više od 10 odsto svetskog izvoza kukuruza dolazi iz nje, a veći izvoznici su samo SAD, Brazil i Argentina.

Od 2014. do početka 2020. cena bušela kukuruza je bila relativno stabilna i kretala se oko četiri dolara. Do sredine te godine je cena pala na 3,2 dolara, ali od osmog meseca raste. Sredinom 2021. je cena dostigla 7,58 dolara, pada na pet dolara u septembru, a od tada ponovo raste na 6,5 dolara po bušelu. Početak rata je katapultirao cenu na osam dolara, ali od početka juna opet pada na trenutnih 7,5 dolara.

Trend je sličan kao kod cene pšenice, iako haotičniji. Rast cena je počeo i pre rata u Ukrajini, ali ga je on pojačao. Ipak, izgleda da se situacija smiruje.

Isti obrazac se pojavljuje i kod cene suncokretovog ulja, koja se više nego udvostručila od marta 2020. do početka rata u Ukrajini. Cene ječma i šećera prate isti obrazac.

Cene hrane su počele rasti mnogo pre rata u Ukrajini

Predugo bi trajalo nabrajanje cena svih poljoprivrednih proizvoda, ali se mogu pogledati njihovi indeksi. Indeks cena meri relativnu promenu cene u odnosu na neko polazno razdoblje.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih naroda prikuplja cjnovne indekse za žitarice, biljna ulja, mlečne proizvode, meso i šećer. Polazno razdoblje je od 2014. do 2016. godine, što znači da se cene upoređuju u odnosu na prosek cena u tom razdoblju.

U maju 2022. je indeks cene žitarica bio 173.4 boda, što znači da su prosečne cene žitarica bile za 73.4 odsto veće od prosečnih cena od 2014. do 2016. godine. Indeks je iznosio 140 bodova u januaru ove godine i 134 boda u maju prošle.

Za poređenje, 2019. je indeks bio 100, što znači da su prosečne cene u toj godini bile približno iste cenama u razdoblju 2014.-2016. Jednostavno, cene žitarica su rasle i pre rata u Ukrajini, ali se može tvrditi da je rat intenzivirao rast.

Indeks cena biljnih ulja, u što osim suncokretovog spada i palmino, u januaru 2022. bio je 186 bodova, što znači da su u proseku cene bile 86 odsto veće nego u razdoblju 2014.-2016. Do marta se indeks popeo na čak 250 bodova, ali se poslednja dva meseca smanjio na 230. To je približno isti obrazac kao kod žitarica.

Takvo kretanje cena je Organizacija za hranu i poljoprivredu UN-a primetila i kod mesa, mlečnih proizvoda te šećera. Razlika između te tri kategorije proizvoda i žitarica te biljnih ulja je u tome što nije bilo naglog skoka cena poslednja tri meseca, ali je rast nastavljen.

Izračunat je i ukupni indeks kretanja cena hrane, koji pokazuje isti trend. 136 bodova u januaru 2022. znači da je prosečna cena hrane odabranih kategorija bila 36 odsto veća nego u razdoblju 2014.-2016. Pretpandemijske 2019. je indeks bio 95.1, što znači da su cene bile čak i niže nego u razdoblju 2014.-2016. Nakon rata u Ukrajini je ubrzan rast, pa je u martu iznosio 157 bodova.

Ni Putin ni sankcije nisu glavni krivac

Jasno je da se ne mogu samo Putin i rat u Ukrajini okriviti za rast cena hrane. Počelo je puno pre 24. februara 2022. i već se sredinom prošle godine pisalo o inflaciji. U početku ju je „gurao“ rast cena energenata, tačnije oporavak cena nakon velikog pada 2020. ali je do kraja godine postalo jasno da jako rastu i cene hrane.

Poslednjih mjeseci je, uz naftu i plin, hrana glavni izvor rasta inflacije, koja je dosegla istorijske nivoe. Još gore, smanjuje se rast svetske privrede koja je, po najnovijim prognozama Svetske banke, smanjen na 2.9 odsto BDP-a. Prošle godine je očekivanje bilo 5.7 odsto. Drastična je to revizija na niže u svega nekoliko meseci.

Krivac za to su ponajviše protivpandemijske mere, tačnije zabrane kretanja, trgovine, izvozne/uvozne barijere, prekidanje trgovačkih lanaca, otežavanje međunarodnog prevoza i generalno stvaranje haosa u svetskoj trgovini.

Cene pomorskog prevoza su rasle višestruko, a koliko je bila haotična situacija, svedoči danas zaboravljen događaj kada je u jednom trenutku cena nafte bila negativna. To se dogodilo prvi put u istoriji, a rezultat je višak proizvodnje uz smanjenju potrošnju zbog lockdowna, zabrana putovanja i prekida poslovanja.

Da bi se privreda u takvoj situaciji održala u životu, centralne banke država su provodile ekspanzivne monetarne politike, laički rečeno, štampale su novac. Države su uz veliki proračunski deficit delile tzv. „helikopterski novac“.

Rat je pogoršao situaciju, ali…

Nedavni masovni lockdown u Kini, dve blokade Sueckog kanala prošle godine, kasna reakcija centralnih banaka na rast cena, već pomenute ostale protivpandemijske mere, štampanje novca, „helikopterski novac“ itd. – uzroka rasta cena je mnogo.

Istina, rat u Ukrajini je pogoršao situaciju, ali rast cena je počeo puno pre. 2020. je u svetu bilo oko 811 miliona pothranjenih ljudi, prema podacima samog UN-a, više od 10 odsto. Činjenicom da je svaka deseta osoba na svetu bila pothranjena svet se vratio više decenija unazad jer je 13.2 odsto ljudi na zemlji bilo pothranjeno početkom milenijuma, a do 2017. se procenat spustio na 8.2 odsto.

Treba pogledati istini u oči i priznati da ni Putinova invazija na Ukrajinu ni sankcije koje je Zapad uveo Rusiji nisu glavni krivac za rast cena hrane i nadolazeću humanitarnu katastrofu, primarno u Africi i delovima Azije.