Zašto je invazija na Gazu greška za Izrael?

U kolumni u Njujork tajmsu (NYT), Fridman na početku teksta spominje da je odgovor jednog izraelskog vojnika, koji je upitan o svrsi neminovne izraelske invazije na Gazu, glasio da treba “vratiti čast Izraelu“, prenosi Al Jazeera.

“Građani računaju na nas da ćemo poraziti Hamas i ukloniti pretnju iz Gaze jednom zauvijek“, rekao je.

Fridman kaže kako mu je to zaparalo uho, jer je tokom godina naučio da su najopasnije reči na Bliskom istoku “jednom zauvek“.

Nijedan islamistički/džihadistički pokret do danas nije eliminisan “jednom zauvek”, jer imaju duboke kulturne, društvene, verske i političke korene u svojim društvima.

Podrivanje Abrahamovog sporazuma

Ti pokreti imaju pristup neograničenim količinama nezadovoljne omladine koju je lako mobilizovati za haos.

Fridman je izrazio podršku izjavi američkog predsednika Džoa Bajdena da bi bila “velika greška da Izrael ponovo okupira Gazu“, pogotovo jer bi to moglo uvući Vašington u još jedan rat na Bliskom istoku i potkopati tri trenutno najvažnija spoljnopolitička interesa Amerike: pomoć Ukrajini da se pridruži Zapadu, obuzdavanje Kine i formiranje arapskog bloka koji podržava Vašington.

Ali, ako Izrael sada uđe u Gazu, to će potkopati Abrahamov sporazum, kako piše Fridman, dodatno destabilizovati Egipat i Jordan i onemogućiti normalizaciju sa Saudijskom Arabijom.

To će, takođe, omogućiti Hamasu da zapali Zapadnu obalu i pokrene rat između jevrejskih doseljenika i Palestinaca, što će direktno pomoći iranskoj strategiji.

Fridman smatra da izraelski premijer Benjamin Netanjahu nije sposoban voditi ovaj rat kao racionalan igrač.

Bajden očekuje jasne odgovore od Netanjahua

Najbolja stvar koju bi mogao učiniti je da raspiše nove izbore za šest ili devet meseci na kojima se neće kandidirati, kako bi Izraelci mogli biti sigurni da će prilikom donošenja bilo kakvih odluka uzimati u obzir samo izraelske nacionalne interese te da neće imati na umu vlastite interese kako bi se spasio zatvorske kazne zbog optužbi za korupciju.

Ako bi Izrael danas objavio da je odlučio odustati od invazije na Gazu i da će tražiti više hirurških načina da eliminira ili uhapsi vodstvo Hamasa, dok istovremeno pokušava osmisliti razmenu za više od 150 izraelskih zarobljenika koje Hamas drži, na taj način će izbeći, smatra Fridman, dalje traumatiziranje vlastitog društva, kao i za palestinskih civila u Gazi.

Takođe, to bi Izraelu i njegovim saveznicima dalo vremena da razmisle, zajedno s Palestincima, o tome kako izgraditi legitimnu alternativu Hamasu.

Ako Izrael ipak odluči da mora ući u Gazu kako bi zarobio i ubio vodstvo Hamasa, to bi trebao učiniti samo ako ima legitimno palestinsko vodstvo koje će zameniti Hamas.

U tom slučaju Bajden mora dobiti jasne odgovore od Netanjahua sada, pre nego što bude prekasno, na pitanja: Ko će vladati Gazom? Ako Izrael namerava vladati, hoće li platiti troškove obnove infrastrukture koju uništava? Planira li tamo graditi doseljenička naselja? Hoće li se granice Gaze poštovati? Ima li plan da pomogne obnovu Palestinske uprave na Zapadnoj obali?

Kome će biti drago, kome će laknuti, koga uznemiriti?

Ako Izrael danas objavi da za sada odustaje od sveobuhvatne invazije na Gazu, kome će to biti drago, kome će laknuti, a koga uznemiriti?

Fridman na kraju članka kaže da će to frustrirati Iran i razočarati libanski Hezbollah.

Hamas će se osećati shrvano, jer će njegov ceo ratni plan propasti.

Takođe, to će slomiti ruskog predsednika Vladimira Putina, jer Izrael neće trošiti municiju i oružje koje bi Sjedinjene Američke Države trebalo da pošalju u Ukrajinu.

Doseljenici na Zapadnoj obali će biti besni.

U međuvremenu, roditelji svakog izraelskog vojnika i svakog izraelskog taoca, svaki Palestinac u Gazi uhvaćen u unakrsnoj vatri i svaki prijatelj i saveznik Izraela u svetu, počevši od Bajdena, osetio bi olakšanje, zaključio je Fridman.