Zašto je ovog puta drugačije?

Baveći se tim pitanjem, možda ćemo moći da pospešimo svoje šanse da sprečimo još jednu pandemiju u budućnosti.

Aktuelna kriza teško da je prva tog tipa. Početkom 2003. se još jedan virus korona – SARS-CoV-1 – iznenada širio iz južne Kine Jugoistočnom Azijom, ali je na kraju zauzdan na regionalnom nivou.

Kasnije smo naučili da se SARS (severe acute respiratory syndrome – težak akutni respiratorni sindrom, prim.prev.) širio izvesno vreme po južnoj Kini i da su kineski zvaničnici bili nevoljni da čak priznaju njegovo postojanje i izdaju upozorenje, a kamoli da preduzmu odgovarajuće mere da ga zauzdaju.

Tek pošto je epidemija stigla do Hong Konga, ključnog globalnog finansijskog centra, upalila se lampica za uzbunu.

Međutim, ubrzo je usledilo koordinisano međunarodno delovanje. Zabeležen je nagli pad intenziteta vazdušnog saobraćaja u regionu i mnoga područja su bila zatvorena kordonima.

Lideri Svetske zdravstvene organizacije su u to vreme kritikovali Kinu zbog sporog reagovanja, a kineski ministar zdravlja je propisno smenjen. SZO je do početka jula mogla da proglasi da je kriza okončana, povlačeći preostale preporuke o restriktivnim merama. Svet se vratio u normalu.

Zašto smo tako senzacionalno omanuli 2020. pošto smo postigli uspeh 2003? Nijedan odgovor na to pitanje neće biti potpuno dorečen jer ima mnogo toga što još ne znamo o kovidu 19 ili o prvim mesecima epidemije.

Ipak, vidim četiri faktora koji možda mogu da pomognu da se objasni razlika između sada i tada.

Prvo, bilo je potrebno vremena da se kineske vlasti osveste u vezi sa onim što se dešavalo, da dignu uzbunu i počnu da preduzimaju odlučne korake.

Na osnovu onoga što znamo, kovid 19 se prvo pojavio u Kini sredinom novembra 2019. i do sredine decembra je primećeno da se širi Vuhanom kada su počeli da kruže izveštaji u Tajvanu.

Kina je konačno 31. decembra 2019. upozorila SZO na potencijalnu epidemiju.

Tokom tih prvih nekoliko nedelja lokalne vlasti u Vuhanu su nastojale da zataškaju epidemiju, između ostalog i tako što su krile informacije od centralne vlade u Pekingu.

Možda nikada nećemo znati koliko je samo vremena izgubljeno u zavaravanju vuhanskih zvaničnika. Ali znamo da je nakon prvog izveštaja Kine SZO kineskim vlastima trebalo još tri nedelje da provinciju Hubej stave u karantin.

Do tada su mnogi stanovnici otišli zbog Kineske Nove godine, šireći novi virus korone SARS-CoV-2 na ostale delove zemlje (Vuhan je u međuvremenu dozvolio da se nastavi sa slavljem na ulicama).

Drugi faktor zbog kojeg je ova kriza drugačija od krize iz 2003. jeste to da je SARS-CoV-2 izgleda mnogo zarazniji nego njegov prethodnik. To je znatno uvećalo posledice odugovlačenja Kine.

Tokom tih prvi pet do sedam nedelja i nedeljama pošto je SZO digla uzbunu, kada je ostatak sveta preduzimao veoma malo, kovid 19 je mogao da se raširi na mnogo daljem i širem području nego što je SARS i rezultat je mnogo smrtonosniji.

Treći povezani faktor jeste taj što su različiti delovi sveta 2019-2020. mnogo više međusobno povezani nego što je to bio slučaj 2002-2003. Vuhan, grad u kopnenom delu zemlje sa 11 miliona stanovnika, ponekad zovu Čikago Kine zbog njegove opsežne integracije u globalne lance snabdevanja.

Grad se u poslednjih nekoliko decenija razvio u veliki centar.

Pre karantina zbog pandemije bilo je šest letova nedeljno iz Vuhana u Pariz (kao i pet u Rim i tri u London) i čestih direktnih letova u San Francisko i Njujork.

Ono što se događalo u Vuhanu nije ostajalo u Vuhanu.

Poslednji faktor koji se ne može ignorisati jeste geopolitička dimenzija. Svet je mnogo pre nego što je izbila kriza s kovidom 19 već bio zapao u trajno stanje sukoba i haosa. Godine 2003. je bilo uobičajeno da se međunarodna zajednica brzo udruži da bi koordinisala zajednički odgovor. Ali 2020. taj scenario nije ni bio na stolu.

Čak i pošto je virus postao globalan, administracija predsednika SAD Donalda Trampa ga je i dalje negirala. I do današnjeg dana nije napravila ni najmanji gest ka pružanju globalnog rukovodstva.

Posledice istorijskog odricanja Amerike od njene tradicionalne uloge postajale su vidljive, inficirajući veći deo uspostavljenih instrumenata globalne saradnje.

Kada je SZO 11. marta proglasila kovid 19 pandemijom, možda je već bilo previše kasno. Ali zbunjena i mahnita reakcija SAD i drugih velikih zemalja očito je dosta pogoršala stvari.

Moj provizorni zaključak jeste da ova četiri faktora zajedno objašnjavaju zašto je ova epizoda mnogo teža nego epidemija SARS. Novi virus korone je bacio svet u mega-krizu, čije pandane nismo videli u moderna vremena. Treba da razmislimo šta to govori o stanju globalnog rukovodstva.

Opet, niko ne zna kako će se kriza završiti. Ali, razumevajući kako je počela, možda ćemo moći da sprečimo ili da bar ublažimo sledeću.

Autor je bivši premijer i šef diplomatije Švedske Copyright: Project Syndicate, 2020. www.project-syndicate.org