Zašto je policija u SAD tako moćna?

Najnoviji predlog budžeta grada Los Anđelesa je izazvao buru negodovanja na društvenim mrežama. Gradonačelnik Erik Garseti je policiji namenio najviše novaca od svih resora – 1,8 milijardi dolara od ukupno 5,4 milijardi dolara. Na primer, odeljenje za izgradnju stanova i komunalne investicije dobilo je 82 miliona dolara. Budžet još nije usvojen, pa je Garseti zbog negodovanja obećao da će deo sredstava koje je namenio policiji preusmeriti na dobrobit afroameričke i drugih etničkih zajednica. Ali će izdaci za policiju ostati ogromni.

Takva budžetska stavka je uobičajena u američkim gradovima. To je posledica dobrog lobiranja za policiju još devedesetih, kaže Stjuart Šrader, sozilog na Univerzitetu Džons Hopkins:

„Međunarodno udruženje šefova policije nije pokušalo samo da utiče na donošenje oštrijih zakona za suzbijanje kriminala. Oni su pokušali da nametnu obavezu da političari policiji polažu račune, a ne obrnuto“. Ovo je Šrader napisao u jednom tekstu iz 2019 koji je objavljen pod naslovom: „Sebe štititi i sebi služiti: Policija u SAD od šezdesteih do danas“.

Šrader naglašava da bi u mnogim delovima Amerike gde je stopa kriminala u stalnom opadanju bilo moguće da se samnji obim policijskih aktivnosti, ali po njemu policija štiti svoje resurse, umesto da oslobodi kapacitete: „Policija više nije spremna da odustane od svog profita, pa sve više stavlja zastupanje sopstvenih interesa iznad stvarne misije – suzbijanja kriminala“.

Poziv na ukidanja policije

U sjedinjenim Američkim Državama postoji pokret koji ima cilj da se policiji radikalno smanji budžet i da se ona potom potpuno ukine. Ovih dana je ta diskusija ponovo oživela.

Relik Hejz, osnivač organizacije „Organajzing blek“ koja okuplja aktiviste u Baltimoru. On kaže da bi novac koji dobija policija trebalo preusmeriti „na kreativne procese, kako bi se eksperimentisalo sa drugim idejama, i razmislilo kako bezbednost još može da izgleda:

„Trebalo bi da investiraju u stvari za koje znamo da su potrebne ljudima. Naime, znamo da kriminal nastaje tako što ljudi ne raspolažu resursima koji su im potrebni“. Hejz dodaje: „Kao što se vidi u opštinama širom Amerike, one su potpuno bezbedne kad tamo nema ni jednog jedinog policajca. Zašto onda opštine u kojima ima mnogo policajaca smatraju nedovoljno bezbednim?“

Policija pokušava dodatno da oteža posao istraživanja komunikacije sa građanima jer podatke i dokaze zadržava samo za internu upotrebu. U policijskim statistikama, kako kaže sociološkinja Alijasa Suel, koja predaje na  Univerzitetu Emori u Atlanti ,često nedostaju bitni podaci kao što su boja kože ili pol.

Rasizam od epohe ropstva

Kada beli policajac ubije nenaoružanu crnu osobu, njegove kolege, političari i delovi javnosti ga označavaju kao „trulu jabuku“ – sugerišući time da se radi o pojedinačnom slučaju. Na srpskom bi se reklo da u svakom žitu ima kukolja. Upravo tu formulaciju je upotrebio i savetnik za bezbednost Robert O’Brajen u intervjuu za Ci-En-En govoreći o policajcu koji je usmrtio Afroamerikanca Džordža Flojda:

„Ne verujem da postoji institucionalni rasizam“, rekao je on  i dodao: „Verujem da 99,9 procenta naših policijskih službenika jesu izvanredni Amerikanci. Naravno, uvek postoje „trule jabuke“.

Alijasa Suel smatra da nije dovoljno da se pažnja usredsredi na pojedinačne policajce: „Loš policajac je loša semenka. On stvara mreže pomagača. Da bi došli do koštice morate da razrežete jabuku. Ako je koštica pokvarena istruliće cela jabuka“.