Zašto je ponovno otvaranje prelaza Rafa između Egipta i Gaze ključno za Palestince?

Ovaj prelaz je u fokusu usled intenziviranja sukoba između Izraela i palestinske militantne grupe Hamas, jer su stotine hiljada Palestinaca krenule prema jugu Gaze nakon što ih je Izrael upozorio da napuste grad Gazu i sever enklave, javlja Rojters, prenosi N1.hr.

Gde je prelaz Rafa i ko ga kontroliše?

Prelaz se nalazi na jugu pojasa Gaze, uskog kopna na kojem živi 2,3 miliona ljudi i koji je uklesan između Izraela, Egipta i Sredozemnog mora. Kontroliše ga Egipat.

Zašto je prelaz Rafa toliko bitan?

Kao odgovor na razornu prekograničnu infiltraciju Hamasovih boraca 7. oktobra u kojoj je ubijeno preko 1.300 Izraelaca, Izrael je uveo “potpunu blokadu” Gaze, prekinuvši struju na teritoriju i zaustavivši sve isporuke hrane i goriva.

To znači da je jedini verovatni put za ulazak humanitarne pomoći u Gazu preko Rafaa iz egipatske regije Sinaj.

To je ujedno i jedina izlazna točka za stanovnike Gaze koji žele pobeći.

Očekuje se da će vlasnicima stranih pasoša biti dopušteno izaći u skladu sa svakim dogovorom o ponovnom otvaranju prelaza, pa su zbog toga poslednjih dana krenuli u blizinu prelaza, tražeći da izađu.

Izrael je takođe pozvao stanovnike Gaze da se pomaknu na jug bliže ovom prelazu kako bi se sklonili od bombardovanja, iako stanovnici kažu da ne mogu pronaći sigurnost nigde u prepunoj enklavi.

Zašto je pristup prelazu Rafa ograničen?

Kako navodi Rojters, Egipat je oprezan u pogledu nesigurnosti u blizini granice s Gazom na severoistoku Sinaja, gde se suočio s pobunom koja je dostigla vrhunac nakon 2013. godine i sada je uglavnom ugušena.

Otkako je Hamas preuzeo kontrolu u Gazi 2007. godine, Egipat je pomogao da se sprovede blokada enklave i snažno je ograničio protok ljudi i robe.

Poput glavnih prelaza s Izraelom, ograničenja su ponekad ublažena, ali nisu ukinuta, a putnicima je potrebna sigurnosna dozvola i duge provere da bi prošli.

Godine 2008. desetine hiljada Palestinaca prešlo je na Sinaj nakon što je Hamas napravio rupe u graničnim utvrđenjima, što je Egipat navelo da izgradi zid od kamena i cementa.

Egipat je delovao kao posrednik između izraelskih i palestinskih frakcija tokom prošlih sukoba i perioda nemira.

Ali u tim situacijama je takođe gotovo potpuno zatvorio granicu, omogućavajući ulazak pomoći i odlazak ljudi koji su evakuisani iz medicinskih razloga.

Međutim, sprečeno je bilo kakvo kretanje ljudi velikih razmera.

Čak i dok Izrael nastavlja svoje najteže i najnemilosrdnije bombardovanje Gaze kao odgovor na napad Hamasa, Egipat do sada nije pokazao znakove da će se njegov pristup promeniti.

Više od 2.800 Palestinaca ubijeno je u izraelskim napadima.

Kakvi se napori ulažu da se otvori granica?

Ujedinjene nacije su pozvale Izrael da spreči “humanitarnu katastrofu” u Gazi, upozoravajući da su zalihe hrane, goriva, pa čak i vode za piće opasno niske.

Bolnice navode da se bore kako bi izašle na kraj s velikim brojem ranjenih jer u rezervnim generatorima ponestaje goriva.

Egipatski kamioni pomoći približili su se prelazu u utorak, ali nije jasno kada će i hoće li moći preći u Gazu.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u utorak da su se Sjedinjene Države i Izrael dogovorili da razviju plan za dostavljanje humanitarne pomoći civilima u Gazi bez koristi Hamasu.

Zašto arapske države ne žele da prime Palestince?

Arapske zemlje imaju duboko ukorenjene strahove da bi poslednji rat Izraela s Hamasom u Gazi mogao izazvati novi talas trajnog raseljavanja sa zemlje na kojoj Palestinci žele izgraditi novu državu.

Egipat, jedina arapska država koja deli granicu sa Gazom, i Jordan, koji okružuje Zapadnu obalu koju su okupirali Izraelci, upozorili su da Palestinci ne smeju biti prisiljeni da napuste svoju zemlju.

Egipatski predsednik Abdel Fatah al-Sisi rekao je da je od vitalnog značaja da Palestinci “ostanu postojani i prisutni na svojoj zemlji”, dok je jordanski kralj Abdulah upozorio “na svaki pokušaj prisilnog raseljavanja Palestinaca sa svih palestinskih teritorija ili izazivanja njihovog internog raseljavanja”.

Za Arape i Palestince, ideja da napuste ili budu proterani s teritorije na kojoj žele formirati državu nosi odjeke “Nakbe”, ili “katastrofe”, kada su mnogi Palestinci pobegli ili bili proterani iz svojih domova tokom rata 1948. koji je pratio stvaranje Izraela.

Izrael osporava tvrdnju da je isterao Palestince, govoreći da ga je napalo pet arapskih država nakon njegovog stvaranja.

Otprilike 700.000 Palestinaca, polovina arapskog stanovništva Palestine pod britanskom vlašću, je proterano i raseljeno, a mnogi su se prelili u susedne arapske države gde su oni i njihovi potomci ostali.

Mnogi još uvek žive u izbegličkim kampovima.

Kao rezultat toga, mnogi Palestinci kažu da ne žele napustiti Gazu – iz koje se Izrael povukao 2005. nakon 38-godišnje okupacije – čak i kada je ovaj poslednji sukob eskalirao.