Zašto je Putin smenio Šojgua?

„Korupcija podmazuje sistem i nije neuobičajena ni za vojni sektor. Korupcija se toleriše, pa i podstiče, sve dok ona nema negativne efekte na ostvarenje ukupnog, velikog cilja. S povećanjem vojnih izdataka porasle su i mogućnosti bogaćenja aktera, a istovremeno je rat razotkrio i troškove do kojih dolazi zbog korupcije u vojsci“, pojašnjava nemačka ekspertkinja. Ona napominje da Rusija za odbrambeni sektor izdvaja čak 29 odsto svog budžeta: „To je ogromna suma, zbog toga Rusija želi da pobedi i zato se sada intenzivnije gleda i na korupciju u tom sektoru, intenzivnije nego u drugim oblastima.“

Kakav signal šalje Putin?

Tako je nedavno pred kamerama uhapšen jedan Šojguov zamenik, u uniformi Ruske vojske. To je, prema mišljenju Margarete Klajn, dokaz da se već odavno radi(lo) i na smeni samog Šojgua. Ona smatra da rukovodstvo u Kremlju više nije verovalo da je upravo on, Sergej Šojgu, kao ministar odbrane, zaista prava osoba za „transformaciju“ rata u Ukrajini u novu fazu.

Ali, šta imenovanje Belousova, kao civila, odnosno čoveka koji dolazi iz ekonomskih voda, znači u tom kontekstu? Kakav signal šalje Putin tim potezom?

„Rusko rukovodstvo očigledno smatra da se ovaj rat ne može odlučiti u kratkom periodu, i to zahvaljujući samo brojčanoj nadmoći, dakle broju vojnika, već se priprema za dugotrajni rat, u kojem će pobediti oni koji najefikasnije proizvode moderno naoružanje“, napominje nemačka ekspertkinja za Rusiju. Za Margarete Klajn je upravo to i objašnjenje za imenovanje Belousova na čelo Ministarstva odbrane, kao čoveka koji dolazi iz ekonomskog sektora, koji uopšte nema „vojni bekgraund“, čoveka koji je „lojalan i koji je tzv. tehnokrata“, a bez jake pozicije u novom okruženju.

„Tako se bira osoba koja ne mora da opslužuje interese nikakvih struktura u Ministarstvu odbrane, osoba koju Kremlj može lakše da kontroliše“, kaže Klajn. Istovremeno, s tim imenovanjem se povezuje i nada da bi ogromna sredstva iz budžeta za odbranu ubuduće moglo efikasno da se koriste, onako kako Kremlj to želi. A ujedno i da se pogura proces modernizacije u tom sektoru, dodaje Klajn za ARD.

Rusija se dakle priprema za dugotrajni rat na istoku Evrope. Šta to znači za Zapad? Kakve bi pouke iz toga zapadne zemlje trebalo da izvuku, dakle zemlje koje pomažu Ukrajini slanjem novčane pomoći i naoružanja?

Pouke za Zapad

„Što se tiče Ukrajine, Rusija karte polaže na to da Ukrajina od Zapada ne dobije toliko mnogo moderne vojne opreme, da ne dobije ono što joj treba, odnosno da Rusija u perspektivi može da proizvodi više materijala. I na to Zapad mora da se prilagodi“, smatra Klajn.

Ona dodaje da bi Zapad morao da povede računa i o kvantitetu, ali i o kvalitetu oružanih sistema koje će ruska industrija ubuduće da stavi na raspolaganje vojsci te zemlje: „…na primer na području veštačke inteligencije kod automatskih ili poluautomatskih borbenih sistema. To bi moglo da dovede do povećanja stepena ugrožavanja od strane Rusije i nas, a ne samo Ukrajine“, prenosi DW.