Zašto je ruska ekonomija opstala uprkos zapadnim sankcijama?

Predsednik Rusije Vladimir Putin govorio je o otpornosti nacionalne ekonomije.

Međutim, navodi Klix.ba, analitičari ukazuju na slepe tačke zvanične statistike.

Ruska ekonomija se opire i daleko je od kolapsa koji je najavio francuski ministar finansija Bruno Le Mer posle prvog paketa sankcija zbog ruske agresije na Ukrajinu.

Prema podacima državne službe za statistiku, BDP ove zemlje će 2022. godine biti manji za samo 2,1 odsto. Prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ove godine se očekuje čak i rast ruske privrede od 0,3 odsto.

„Obezbedili smo stabilnost ekonomije i zaštitili naše građane“, rekao je Putin 21. februara govoreći o stanju nacije i dodao da Zapad nije uspeo da destabilizuje rusko društvo.

Kako prenosi France 24, očigledna otpornost ruske privrede prvenstveno je posledica rasta cena nafte i gasa, što je kompenzovalo smanjenje izvoza gasa od 25 odsto.

Evropska unija, kao jedan od glavnih trgovinskih partnera Rusije, uspela je da smanji uvoz ruskog gasa za 55 odsto kako bi smanjila mogućnost finansiranja agresije na Ukrajinu. Kako bi smanjila deficit, Rusija se okrenula novim kupcima, među kojima su Turska, Indija i posebno Kina.

Kako je izjavio potpredsednik Vlade Rusije Aleksandar Novak, distribucija gasa Kini preko gasovoda „Snaga Sibira” povećana je za 48 odsto. Kako rat u Ukrajini ulazi u drugu godinu, industrija oružja takođe doprinosi ekonomskoj aktivnosti.

„Metalurška industrija ima nagli porast proizvodnje. To je očigledan znak da su određene grane vojno-industrijskog kompleksa uspele da se prilagode. Na primer, na Uralu postoje fabrike koje rade 24 sata dnevno“, rekao je Dejvid Tertri. , viši predavač političkih nauka na Katoličkom institutu u Vandei na zapadu Francuske.

Prema Putinovim rečima, još jedan jak sektor ruske privrede je poljoprivreda.

„Do kraja poljoprivredne godine, odnosno do 23. juna 2023. godine, moći ćemo da povećamo izvoz žitarica na 55-60 miliona tona“, rekao je on.

„Navikli smo na probleme“

Gas, nafta, finansije, trgovina, tehnologija – svi sektori ruske privrede su pogođeni zapadnim sankcijama. Međutim, ruske kompanije se prilagođavaju. Isključen iz Udruženja za međunarodne međubankarske finansijske telekomunikacije (SVIFT). Banke zavise od posrednika da zaobiđu sankcije.

Zapadna roba se lako uvozi preko trećih zemalja kao što su Kirgizija, Jermenija ili Gruzija – pogranične države u srcu trgovinskog kruga koji snabdeva rusku industriju. Prehrambena industrija je takođe uspela da se oporavi, pojavom domaćih proizvođača koji su zamenili zapadne brendove poput Pepsija i Koka-kole.

„Od početka kapitalizma u Rusiji doživeli smo najmanje četiri velike krize. Navikli smo na probleme i da budemo iskreni, to nisu najgori problemi sa kojima smo se suočavali“, rekao je biznismen Jurij Saprugin iz grada Kaluge, koji nalazi se u centralnoj Rusiji.

Suočen sa zapadnim sankcijama, ovaj biznismen je bio prinuđen da delove iz Evrope i Tajvana zameni onima iz Rusije i Kine.

„Nije bilo lako, ali nikada nismo zaustavili proizvodnju“, rekao je biznismen čija kompanija prodaje medicinsku opremu za laboratorije.

Ne trpe svi sektori isto. U velikoj meri zavisan od uvoza, tehnološki sektor snosi najveći teret zabrane poluprovodnika koji su od suštinskog značaja za vojnu i aeronautičku industriju, kao i za automobilsku industriju.

Spora ekonomija

Automobilska industrija je jedna od ruskih industrija koja se najviše mučila pod teretom sankcija. Prema podacima Udruženja evropskih kompanija (AEB), prošle godine je u ovoj zemlji prodato milion vozila manje (59 odsto) u odnosu na 2021. godinu.

Kako navodi Frans 24, ovo je brojka koja mnogo govori o uticaju sankcija i slabljenju kupovne moći Rusa. Kako je saopštila Centralna banka Rusije, inflacija je porasla na 12 odsto u 2022. godini i trebalo bi da bude ograničena na pet do sedam odsto ove godine.

Dakle, situacija je daleko od idilične, pogotovo zato što neki sumnjaju u zvaničnu statistiku. Komentarišući podatke o ruskom BDP-u, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da ruska privreda mnogo pati i da ne veruje propagandi Moskve. Neki od podataka, poput onih o spoljnoj trgovini, više se ne objavljuju.

Agathe Demarais iz lista Foreing Polici smatra da je razlog tome verovatno to što Zapad poriče da su sankcije delotvorne.

Osim toga, više od 300.000 muškaraca je pozvano da se bori u Ukrajini, a stotine hiljada Rusa je emigriralo u protekloj godini. Ovo bi moglo značajno uticati na ekonomsku produktivnost.

Osim sankcija, ovaj aspekt je verovatno najnegativnije uticao na rusku ekonomiju u drugom delu godine, jer su otišli ​​uglavnom obrazovani i bogati Rusi“, istakao je Tertri.

Da li najgore tek dolazi?

Dok je ruska ekonomija još na nogama, čini se da je trajno oslabljena i da bi mogla dalje da se pogoršava. Neke sankcije se još nisu osetile, a to je slučaj sa sankcijama za naftu, primarni izvor prihoda. U decembru je stupio na snagu embargo EU na sirovu naftu.

Prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), EU je Rusiji od početka agresije platila 84 milijarde evra za naftu.

„Ovo je samo početak. Sankcije Rusiji su više maraton nego sprint. Moskva će u narednim mesecima morati da reši nemoguću jednačinu za finansiranje rata u Ukrajini, dok će socijalna davanja morati da budu visoka da bi izbegla nemiri“, smatra Demarais.

Tertri smatra da je Rusija daleko od toga da bude ekonomski osakaćena, kao što se Zapad nadao, i da još uvek ima put da se suprotstavi sankcijama.