Zašto je švedski grad Eskilstuna nacionalni i svetski uzor?

Bogatu istoriju ovog grada upotpunili su i ljudi koji su pobegli iz Drugog svetskog rata i koji su pronašli posao po dolasku.

Fabrike su, između ostalih, regrutovale i radnike iz ostatka Švedske i Nemačke, Grčke, Finske, ali i bivše Jugoslavije.

Međutim, tokom 70-ih godina prošlog veka, ovaj grad se našao u teškim vremenima zbog brzog pada industrije.

Stopa nezaposlenosti bila je skoro dvostruko veća od nacionalnog proseka od osam odsto.

Bile su potrebne godine da bi ovaj grad procvetao u svakom smislu.

Danas se može reći da je Eskilstuna moderan industrijski grad, ali i nacionalni i svetski uzor zbog rada na zaštiti životne sredine i održivosti.

Kako je do toga došlo?

Razvoj ovog grada se menja od 2012. jer je lokalna samouprava Eskilstune pronašla odličan način da preživi – reciklažom.

Grad je sproveo niz zelenih inicijativa, boreći se da bude ekološki najprihvatljiviji grad u Švedskoj, pa čak i u svetu.

Javni autobusi i automobili rade na biogas i struju.

Stanovnici svoj otpad kod kuće sortiraju u sedam raznobojnih kategorija – zelena za hranu, roze za tekstil, žuta za papir, plava za novine, siva za metal, narandžasta za plastiku i crna za mešanu.

Kako je novinarima i novinarkama iz Srbije, koji su preko Pulsa Evrope imali priliku da posete Eskilstunu, rekla Kristina Birat iz gradske upave zadužene razvoj i životnu sredinu, plan je da ovaj grad bude klimatski pozitivan do 2045. godine.

To znači manje od nula emisije gasova sa efektom staklene baste.

Autombilski gigant Volvo je poreklom iz ovog grada, a oko 700 kompanija učestvuju u naporima za postizanjem održivosti i prelazak na elektrifikaciju umesto fosilnih goriva.

Proizvodnja biogasa iz otpadnih voda i reciklaža su takože deo plana održivog uranog razvoja.

Iz Stokholma do Eskilstune i obrnuto lako se dolazi auoputevima i železnicom.

Saznali smo i to da u ovom gradižu živi veliki broj Srba.

Kao počast industriji čelika, lik radnika čelika je uvršten u gradski grb.

Najveći reciklažni centar

Na periferiji Eskilstune nalazi se najvei reciklažni tržni centar na svetu – ReTuna mall.

Otvoren je 2015. kao prvi u svetu.

Građani i građanke u tom centru ostavljaju sve vrste otpada (osim građevinskog) za reciklažu, ali i kupuju recikliranu i popravljenu robu.

Predmete ostavljaju u kontejnerima za reciklažu, a one stvari koje mogu da se prodaju se redistribuiraju u prodavnice.

Kako je novinarima i novinarkama iz Srbije objasnio Sajmon Glimtoft, menadžer ReTune, lokalna samouprava je u ovaj projekat uložila 4 miliona evra.

Na godišnjem nivou reciklira se i upotrebi roba vredna dva miliona evra.

“Cilj ove inicijative nije profit već da se utiče na zaštitu životne sredine”, naglasio je Glimtoft.

Dok nam je objašnjavao kako funkcioniše ovaj reciklažni i tržni centar, veliki broj građana i građanki su svojim automobilima donosili stvari i otpad za reciklažu.

Čak 11 kompanija ima prodavnice u ovom tržnom centru, među kojima je i IKEA.

Radnje imaju sve, od odeće i obuže do igračaka, ploča, posuđa…

Dakle, svaki prodati artikal proizvodi se organski ili održivo.

Tu je prodajni objekat za građevinske i unutrašnje materijale, cvećara, prodavnica igračaka, prodavnica nameštaja, prodavnica second hand odeće, kafić i još mnogo toga.

Cene su zaista pristupačne.

Na primer, novinarka Danasa je kupila jaknu za samo 20 evra, odnosno 200 švedskih kruna.

Odeća, koja je u odličnom stanju, može da se pazari za „male pare“.

Posetioci mogu da predahnu uz kafu ili da prezalogaje u restoranu na spratu.

U ovom tržnom centru se takođe održavaju događaji kao što su radionice i seminari.

Puls Evrope je projekat koji organizue medijska putovanja po državama članicama Evropske Unije.

Projekat finansira EU u Srbiji.