Zašto je zaštita vukova postala političko pitanje u Evropi?

Samo tokom protekle decenije prisustvo vukova u Evropi se povećalo za 25 procenata.

Povratak i sve veća brojnost vukova našla se u centru pažnje u septembru 2023. nakon kontroverzne izjave predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen koja je rekla da je „koncentracija čopora vukova u nekim evropskim regijama postala stvarna opasnost za stoku, a potencijalno i za ljude. Pozivam lokalne i nacionalne vlasti da preduzmu mjere gde je to potrebno“. Zašto?

Kako piše Radio Slobodna Evropa (RSE), ova tema i lično je pogodila Fon der Lajen kada je prošlog septembra mužjak vuka ubio njenog ponija Doli, upavši u dobro čuvani kompleks imanja sa severozapadu Nemačke.

Vrsta je trenutno strogo zaštićena prema Direktivi o staništima, usvojenoj 1992, koja zabranjuje namerno hvatanje ili ubijanje vukova u divljini.

Ali, kako ispravno postupiti? Zašto se članice Evropske unije ne slažu po pitanju zaštite vukova? Kako je zaštita vukova postala političko pitanje u Evropi?

Evropska unija će razmatrati da li da produži status zaštićene vrste vukovima nakon zapanjujuće povećanog broja ovih mesoždera na kontinentu i nakon protesta poljoprivrednika i stočara čije su domaće životinje postale lak plen.

Pritužbi na vukove je sve više, a neka udruženja i organizacije poljoprivrednika i stočara traže pravo da pucaju.

Šta sa vukovima?

Proces konsultacija osmišljen je tako da uravnoteži interese zaštite i porasta divljih životinja sa komercijalnom poljoprivredom i brigom za javno zdravlje.

Tako da je Evropska komisija pozvala sve zainteresovane da dostavljaju podatke iz iskustava država članica kako bi se podaci o populaciji vukova ažurirali ali i o tome kako status zaštićene vrste funkcioniše u praksi.

Povratak vukova u Evropu postao je „prava opasnost“ za stoku i ljudske živote, upozorila je nedavno Evropska komisija dok je najavljivala planove za reviziju specijalnog statusa zaštićene vrste.

Prikupljanjem podataka iz lokalnih zajednica ušlo se u novu fazu u procesu odlučivanja da li da se ukine status očuvanja vukova, napisao je nedavno Gardijan.

„Moramo imati ažurirane informacije i podatke o statusu vukova kako bismo mogli da preduzmemo dalje korake“, rekao je portparol Evropske komisije.

Fon der Lajen je pozvala lokalne i nacionalne vlasti „da preduzmu mere gde je to potrebno“, provedbom odstupanja o Direktove o staništima.

Odstupanja od Direktive o staništima dopuštaju poljoprivrednicima da preduzmu ciljane mere za zaštitu svojih useva i sredstava za život, kao što je korištenje „mekih“ zamki za vukove.

„Povratak vukova u regije EU u kojima ga dugo nije bilo sve više dovodi do sukoba s lokalnim poljoprivrednim i lovačkim zajednicama, posebno tamo gde nisu raširene mjere za sprečavanje napada na stoku“, rečeno je iz Evropske komisije.

Poljoprivrednici i stočari smatraju da vukovima više ne treba status zaštićene vrste.

Oni žele da Komisija revidira Direktivu o staništima koja je uvedena 1992. kako bi uticala na očuvanje vrste, posebno u alpskim i šumovitim regijama Skandinavije i centralne Evrope.

Kršenje EU zakona?

Austrija, Belgija, Češka, Francuska, Nemačka i Italija su među državama članicama EU u kojima se dramatično povećao broj stoke koju su ubili vukovi, piše Euronews.

U Austriji je broj stoke koju su ubili čopori vukova navodno porastao za 230 posto, na 680 takvih slučajeva u 2021, zbog čega je nekoliko regija kontroverzno dozvolilo ubijanje vukova kako bi se suprotstavilo negativnom efektu na poljoprivrednike.

S druge strane, ekolozi i nevladine organizacije tvrde da je takav odstrel vukova kršenje EU zakona.

Vukovi igraju ključnu ulogu u održavanju zdravog ekosistema.

Pomažu u kontroli populacije jelena i losova, što može koristiti mnogim drugim biljnim i životinjskim vrstama.

Lešine njihovog plena takođe pomažu u redistribuciji hranjivih tvari i osiguravaju hranu za druge vrste divljih životinja, poput grizlija i strvinara.

Ranije ove godine, 12 ministara za zaštitu životne sredine EU pisalo je Virginijusu Sinkevičiusu, evropskom povereniku za životnu sredinu, pozivajući izvršnu vlast da „ne oslabi zakonsku zaštitu vuka“.

Pismo, koje je inicirala Slovačka, potpisali su ministri Bugarske, Nemačke, Grčke, Španije, Irske, Kipra, Luksemburga, Austrije, Portugala, Rumunije i Slovenije.

„Spori oporavak populacije vukova u EU mora da se slaviti, a ne da se od njega strahuje“, rekla je u septembru Rajneke Hamelers, izvršna direktorka Eurogroupa za životinje, odgovarajući na saopštenje iz Evropske komisije.

Prema Međunarodnoj uniji za očuvanje prirode (IUCN), vuk je među vrstama koje „najmanje zabrinjavaju“, a njegova se populacija u Evropi od 1970-ih „povećava u broju i širi područje staništa“.

Razilaženja među državama

Zbog stoke koja slobodno šeta Alpama, gornji dom Švajcarske je glasao da se olabave restrikcije zaštite populacije od oko 200 vukova koliko ih ima u ovoj državi.

S druge strane, Španija, koja ima više od 2.000 vukova, ali takođe i raširen sistem za ispašu stoke, zauzela je suprotan stav.

Španska vlada je 2021. proglasila vukove strogo zaštićenom vrstom.

Postavila je cilj da poveća populaciju vukova za 18 posto i ohrabrila je poljoprivrednike i stočare na nađu načine kako bi zaštitili stoku, kao što su zaštitne ograde ili držanje pasa čuvara.

Propitivanje motiva Španije za zaštitu vukova moglo bi dati određeni uvid u to šta potiče zemlje da usvoje tako različite pristupe koegzistenciji sa divljim životinjama, piše The Conversation.

Koegzistencija sa vukovima

U ispitivanju koje se navodi u The Conversationu, govori se o tri različita pristupa tome šta je suživot sa vukovima.

Tradicionalisti, protekcionisti i pragmatisti, to su tri grupe sa tri različite vizije za budućnost.

Tradicionalisti zastupaju ograničenu kontrolu vukova kojima, prema ovom stajalištu, ne treba dozvoliti da ometa aktivnosti stočara.

Protekcionisti bi da obnove divljinu i divlje životinje, „divlju“ prirodu sa minimalnim uticajem čoveka.
Oni zapravo zastupaju stav da se čovek treba kontrolisati kako ne bi remetio vukove.

Treći su pragmatičari su najviše lokalno orijentisani i za njih je najvažnija uravnoteženost grupa ražličitih vrsta.

Iz pristupa ove tri grupe, koje nude različite vizije postavljanja zakona u odnosu na zaštitu vukova, pitanje je postalo duboko politizovano.

Ideološke razlike u pristupu

Kako to izgleda u praksi očigledno je na primeru Španije gde su protekcionisti izašli sa predlogom zaštite vukova, što je opet bilo u skladu sa agendom aktuelne levičarske vlade.

Podemos, jedna od levih koalicionih partija, podnela je predlog za strogu zaštitu vukova 2016. (kada su bili u opoziciji) u saradnji sa grupama koje zagovaraju zaštitu vukova.

Suprotno tome, španske desničarske političke stranke bile su čvrsto protiv. Ove stranke ciljaju na ruralne birače za koje je povratak vuka mesoždera predstavljao simbol propasti stočarstva.