Zašto još nije počela kopnena invazija Izraela na Gazu?

Pokazujući prema enklavi, spremni su za polazak, piše CNN.

Izraelske odbrambene snage (IDF) prikupile su ogroman broj vojnika i vojne opreme duž granice skoro odmah nakon što je Hamas 7. oktobra izveo najsmrtonosniji teroristički napad na tlu Izraela.

Pored svojih redovnih snaga, IDF je takođe pozvao 300.000 rezervista koji su se u roku od nekoliko sati javili u svoje baze.

Ali uprkos nagomilavanju i široko rasprostranjenim očekivanjima da je kopneni upad neizbežan, IDF se do sada uglavnom fokusirao na bombardovanje iz vazduha.

Izrael je preko noći izvršio ograničeni napad na Gazu za koji je rekao da je imao za cilj „stvarenje boljih uslova za kopnene operacije“.

Ali izostanak veće ofanzive izazvao je pitanja o izraelskoj strategiji i njenoj planiranoj završnici za Gazu.

Svima je na umu sudbina više od 200 talaca koje Hamas još uvek drži u Gazi i koji bi mogli biti ugroženi ako Izrael izvrši invaziju.

Među taocima su izraelski civili i vojnici, kao i strani državljani i deca od 9 meseci.

Među njima su desetine talaca koji imaju strane pasoše iz 25 različitih zemalja, uključujući Meksiko, Brazil, Sjedinjene Države, Nemačku i Tajland, saopštila je izraelska vlada.

Ovo čini situaciju još komplikovanijom za Izrael, jer mora da uzme u obzir interese svojih saveznika.

Četvoro zarobljenih ljudi – dve Izraelke i dve Amerikanke – puštene su poslednjih dana, dajući nadu da bi ih moglo uslediti još.

Američki predsednik Džo Bajden, britanski premijer Riši Sunak, nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron posetili su Izrael proteklih dana.

Svi su istakli da Izrael ima pravo da se brani i ponudili podršku.

Ali svaki od njih je takođe pozvao na oprez i tražio više vremena za pregovore.

Izraelski plan za ono što će uslediti nakon invazije ostaje nejasan, što je još jedan razlog zašto mnogi žele da kupe vreme.

SAD i njihovi saveznici pozivaju Izrael da postupa strateški i da bude jasan u pogledu svojih ciljeva, upozoravajući na produženu okupaciju, rekli su američki i zapadni zvaničnici za CNN.

Oni su takođe naglasili potrebu da se izbegnu dalje civilne žrtve.

IDF kaže da su napadi usmereni na Hamas i njegovu infrastrukturu, ali je broj civilnih žrtava ogroman.

Prema zdravstvenim vlastima u enklavi koju kontroliše Hamas, do sada je ubijeno više od 6.850 Palestinaca.

Najmanje 35 pripadnika UN je takođe ubijeno u Gazi, većinom zbog izraelskih vazdušnih napada, saopštile su Ujedinjene nacije.

Krvoproliće je izazvalo ogroman gnev i osudu širom arapskog sveta, kao i strah da bi, ako se kampanja nastavi, rat između Izraela i Hamasa mogao da preraste u regionalni sukob.

Ovaj strah je verovatno jedan od faktora koje izraelska vlada uzima u obzir dok odmerava prednosti i nedostatke velike kopnene ofanzive nakon njene trenutne vazdušne kampanje.

Mnoge zemlje i međunarodne humanitarne organizacije, uključujući Ujedinjene nacije, takođe vrše pritisak na Izrael da napravi pauzu i dozvoli da više pomoći stigne u enklavu.

Gaza je pod blokadom Izraela i Egipta već godinama, ali posle napada Hamasa Izrael joj je odsekao snabdevanje strujom, hranom, vodom i gorivom.

Izrael je saopštio da je ponovo uspostavio snabdevanje vodom 15. oktobra, iako vlasti u Gazi kažu da ne mogu to da potvrde zato što nema struje koja bi pokretala pumpe za vodu.

UN navode da civili i dalje nemaju pristup čistoj vodi i da su se okrenuli vodi iz bunara koja „ima ekstremno visoke nivoe soli i predstavlja neposrednu opasnost po zdravlje“.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je više puta pozivao na humanitarni prekid vatre i u utorak izjavio da svedočimo „jasnim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava“ u Gazi.

Iako je IDF saopštio da je spreman, odluku o pokretanju bilo kakve akcije treba da donese izraelska vlada, na čelu sa premijerom Benjaminom Netanjahuom.

Netanjahu se suočava sa najgorom krizom u čitavoj svojoj političkoj karijeri čak i pre napada Hamasa.

Njegovi planovi za reformu pravosuđa izazvali su višemesečne proteste velikih razmera i zahteve za ostavku.

Činjenica da je Hamasov napad 7. oktobra bio iznenađenje za njegovu vladu, IDF i izraelsku obaveštajnu zajednicu, razbesnela je naciju.

Ankete objavljene u izraelskim medijima pokazuju da je Netanjahuov rejting opao nakon napada.

Netanjahu je pokušao da ublaži ovaj bes imenujući ratni kabinet sa opozicionim liderima, ali u izraelskim medijima su se već pojavile spekulacije o problemima.

Netanjahu je oduvek bio nesklon rizicima kada su u pitanju velike odluke, a invazija na Gazu donosi ogromne političke rizike i na domaćem i na međunarodnom terenu.

Brutalnost napada Hamasa izazvala je ogroman talas solidarnosti među izraelskim saveznicima.
Ali ova podrška bi mogla početi da opada ako već užasan gubitak ljudskih života u Gazi nastavi da raste.

S druge strane, neki članovi vlade jedinstva i IDF insistiraju na tome da Hamas treba da bude „potpuno eliminisan“.

Možda zato da bi odbacio spekulacije o nesporazumima, Netanjahu je u ponedeljak izdao saopštenje da se u potpunosti slaže sa svojim ministrom odbrane i vojskom.

„Podržavamo jedni druge i podržavamo IDF – naše vojnike i naše zapovednike“, naveo je on.

„Donosimo odluke ovde i u ratnom kabinetu jednoglasno“, dodao je.

Ali, bar za sada, izgleda da nema nikakve odluke, navodi CNN.

Netanjahu se obratio naciji u sredu uveče i još jednom ponovio da se vlada „priprema za kopnenu invaziju“.

U međuvremenu, trupe na granici sa Gazom spremne čekaju.

To je napeto čekanje, sa dronovima koji zuje iznad glave i stalnim zvukom eksplozija koji odjekuje otvorenim prostorom.