Zašto Kosovo može, a Somaliland ne

Somaliland se nalazi na severozapadu Somalije. Prostire se na 176 000 kvadratnih kilometara i ima oko četiri miliona stanovnika. Glavni grad je Hargeisa. Nacionalna valuta je šiling, koja ne može lako da se menja van ove zemlje. Somalija je država koja je ujedinjena 1960. od dva kolonijalna dela: italijanskog i britanskog. Somaliland je deo koji je bio pod britanskom upravom. Nezavisnost je proglasio 21. maja 1991. u jeku raspada Jugoslavije i talasa priznanja nezavisnih država na njenom tlu.

U poređenju sa ostalim državama na Rogu Afrike, Somaliland izgleda kao Švajcarska: nema rata, vlada mir i red, nema terorista, izbori na kojima se vlast predaje bez protesta se održavaju svake četiri godine.

Stanovnici Somalilanda glasali su na referendumu o usvajanju novog ustava u maju 2001. NJih 97 odsto izjasnilo se za ustav u kome je izričito navedeno da je Somaliland nezavisna država.

Bivši predsednik Somalilanda, Ahmed Mohamed Silanjo imao je visoka očekivanja posle priznanja nezavisnosti Kosova i posle referenduma o nezavisnosti Južnog Sudana. „Princip da zemlje moraju da ostanu iste kao što su bile u vreme nezavisnosti je promenjen i zašto to ne bi bilo primenjeno isto na nas“, upitao se 2010. u Londonu.

Somaliland poseduje stratešku luku Barbera, koju je iznajmio Etiopiji. Istorijski, iza zahteva Somalilanda za nezavisnošću, stajala je podrška etiopskih komunista. Zbog toga bi nezavisni Somaliland bio pouzdan znak jačanja uticaja Etiopije u regionu, pa se nezavisnosti Somalilanda protive svi koji se protive regionalnom snaženju Etiopije.

Ovaj slučaj ima i druge osobenosti. Posle okončanja britanske kolonijalne vladavine 26. juna 1960, republika Somaliland bila je priznata kao nezavisna država od 35 drugih država, uključujući SAD. Ta nezavisnost je trajala samo pet dana, jer se 1. jula, Somaliland dobrovoljno pridružio južnom delu, čime je stvorena Somalija u današnjem obliku. U Somalilandu ističu da su dobrovoljno ušli u zajednicu i da sada imaju pravo da iz nje izađu. Svoj slučaj ne smatraju „secesijom“ nego „odvajanjem od unije“.

Glavna prepreka ovoj nezavisnosti je stav Afričke unije koji je prema promeni granica drugačiji od stava Evropske unije. Dok je Evropska unija napustila Helsinšku povelju koja je garantovala nepromenljivost granica u Evropi, Afrička unija to nije učinila. U geopolitici postkolonijalne Afrike postojala je tendencija da se poštuju kolonijalne granice, odnosno granice koje su uspostavile evropske kolonijalne sile u 19. veku. Za sve vreme bila su samo dva značajnija odstupanja od kolonijalne mape: odvajanje Eritreje od Etiopije 1993. i Južnog Sudana od Sudana 2011.

Na pitanju priznanja nezavisnosti Somalilanda, Afrička unija, kojoj je međunarodna zajednica prepustila da arbitrira u ovom slučaju, drži se tradicionalne linije prema kojoj bi priznavanje Somalilanda otvorilo „Pandorinu kutiju“ separatističkih tendencija na kontinentu. Samo uz saglasnost „Velike Somalije“, Somaliland može da dobije nezavisnost. Ali, taj argument, u Somalilandu, smatraju neodgovarajućim. Somaliland, za razliku od Somalije, zadržao bi kolonijalne granice.

Iako je Afrička unija prihvatila razmatranje zahteva Somalilanda 2005. on je ostao u vakuumu. Razlog za to nalazi se u Mogadišu i građanskom ratu koji traje već 25 godina. Mnogi se plaše da bi stvaranje nove države ojačalo zahteve drugih somalijskih secesionističkih regiona, Jube, Punta i Hirana. U Mogadišu i Afričkoj uniji se plaše, kako kažu, da bi ih to odvelo u „balkanizaciju“ Somalije po plemenskim granicama, dok bi obnovilo stare regionalne sukobe, koji su se tek primirili, poput somalijsko-etiopskog. Većina veruje da bi se desilo isto što se događa u Južnom Sudanu, da bi zemlja bila zahvaćena plamenom plemenskih sukoba koji su se pretvorili u građanski rat.

Pored Somalilanda nalazi se teritorija Islamskog emirata Somalije kojom vlada podružnica Al Kaide, Al Šabab. Ideja da jedna terorističko ekstremistička grupa dobije svoju državu, nije popularna u međunarodnoj zajednici. Somaliland šalje poruku, ako ste „de facto“ dovoljno dugo nezavisni, bićete na kraju zvanično priznati.

Za Somaliland postoje i problemi sa granicom koju bi želela da uspostavi jer većina regiona ima granične sporove ili nejasan status suvereniteta. Somaliland želi da bude nezavisan u okviru bivšeg Britanskog protektorata Somalilanda (1920-1960), ali plemenske grupe koje ne priznaju nezavisnost vlade Somalilanda ili žele da Somalija opstane kao ujedinjena zemlja, tome se protive postavljajući vlastite teritorijalne zahteve na sve ili na ostala četiri regiona. Sve one potpomognute su od susednih zemalja, koje ne bi želele da im se na pragu otvore vrata za secesionističke vojske ili centralnom vladom u Mogadišu, koliko je ona u mogućnosti da deluje.

Avdalski region koji sebe naziva „Avdaliland“ pripada unionističkoj struji koja ne priznaje Somaliland. Postoje i drugi regioni koji imaju svoje zahteve poput Tohgira, Sanaga i Sula. Punt, istorijsko središte Somalije, slično onom što je Kosovo za Srbiju, zahteva za sebe pogranični deo Somalilanda. Postoje i druge samoproglašene države, poput Katuma ili Makira, koja je kratko postojala u okviru Samag regiona.

Politikolog Muhamed Šemsudin Megalomatis, smatra da Somaliland ne može da se upoređuje s Kosovom jer se ne razlikuje verski, etnički ili jezički od dela od koga hoće da se odvoji, ali ističe da jesu u pitanju „dupli standardi“ primene prava na samoopredeljenje, te da će, uprkos svemu, jednog dana i Somaliland, poput brojnih drugih regiona u Africi i svetu, biti nezavisan.