Zašto Moldavija strahuje da bi mogla biti uvučena u rat?

Predsednica Moldavije Maja Sandu optužila je Rusiju da koristi „sabotere“ prerušene u civile za podsticanje nemira u periodu političke nestabilnosti, ponavljajući slična upozorenja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u međuvremenu neosnovano optužio Kijev da planira napad na prorusku teritoriju u Moldaviji gde Moskva ima vojno uporište, pojačavajući strah da on stvara izgovor za aneksiju u stilu Krima.

Američki predsednik Džo Bajden sastao se sa predsednicom Sandu na marginama njegovog putovanja u Varšavu prošle nedelje, obeležavajući godinu dana od ruske invazije.

Iako nema znakova da je prihvatio njen poziv da je poseti, Bela kuća je saopštila da je potvrdio podršku „suverenitetu i teritorijalnom integritetu Moldavije“.

Šta se dešava u Moldaviji?

Ranije ovog meseca, Zelenski je upozorio da je ukrajinska obaveštajna služba presrela ruski plan da destabilizuje ionako nestabilnu političku situaciju u Moldaviji.

Nedavna ostavka premijera zemlje usledila je nakon tekućeg perioda krize, na čelu sa skokom cena gasa i inflacijom. Novi premijer Moldavije nastavio je vladinu pro-EU akciju, ali su se od tada u glavnom gradu Kišinjevu održavali proruski protesti, podržani od strane marginalne, promoskovske političke stranke.

Usred tenzija, predsednica Moldavije Sandu iznela je direktnu optužbu da Rusija pokušava da iskoristi situaciju.

Sandu je rekla da je vlada prošle jeseni planirala „seriju akcija u koje su uključeni diverzanti koji su prošli vojnu obuku i prerušeni u civile da bi izvršili nasilne akcije, napade na vladine zgrade i uzimanje talaca“.

Sandu je takođe tvrdila da će pojedinci prerušeni u „takozvanu opoziciju“ pokušati da iznude promenu vlasti u Kišinjevu „nasilnim akcijama“. CNN nije u mogućnosti da nezavisno proveri te tvrdnje.

„Jasno je da su ove pretnje iz Rusije i apetit za eskalacijom rata prema nama veoma veliki“, rekao je za CNN Julijan Groza, bivši zamenik ministra spoljnih poslova Moldavije, a sada direktor Instituta za evropsku politiku i reforme sa sedištem u Kišinjevu.

„Moldavija je najteže pogođena zemlja posle Ukrajine (od) rata“, rekao je on. „Mi smo još uvek mala zemlja, koja još uvek ima nerazvijenu ekonomiju i to stvara veliki pritisak.“

Šta planira Rusija?

Uprkos izjašnjavanju Moskve o nevinosti, njeni postupci u vezi sa Moldavijom zapanjujuće liče na poteze koje je preduzela uoči aneksije Krima 2014. i njene pune invazije na Ukrajinu prošle godine.

Putin je u utorak opozvao spoljnopolitički dekret iz 2012. kojim je delimično priznata nezavisnost Moldavije, navodi Rojters.

Zatim je u četvrtak rusko Ministarstvo odbrane optužilo Ukrajinu da „u bliskoj budućnosti priprema oružanu provokaciju“ protiv moldavskog proruskog separatističkog regiona Pridnjestrovlja, preneo je državni medij TASS.

Nisu ponuđeni nikakvi dokazi ili dodatni detalji koji bi podržali optužbe ministarstva, a Moldavija ih je odbacila.

Ali ova tvrdnja je stavila zapadne lidere u pripravnost, usledila je skoro tačno godinu dana nakon što je Putin izneo slične, nepotkrepljene tvrdnje da su Rusi gađani u Donbasu – istočnom krilu Ukrajine gde je Moskva podržavala militantne separatiste od 2014. godine – što mu je omogućilo da inavziju kao pitanje samoodbrane.

„To je bio slučaj i ranije – videli smo stalne aktivnosti Rusije koja pokušava da istražuje i eksploatiše informacioni prostor u Moldaviji koristeći propagandu“, rekao je Groza.

„Ratom su svi ovi instrumenti koje je Rusija ranije koristila umnoženi i intenzivirani“, rekao je on. „Ono što vidimo je reaktivacija ruskih političkih zastupnika u Moldaviji.

„Vidim mnogo otisaka ruskih snaga, ruskih službi u Moldaviji“, rekao je za CBS prošle nedelje poljski premijer Mateuš Moravjecki. „Ovo je veoma slaba zemlja i svi treba da im pomognemo.

Zašto Rusija ima uporište u Moldaviji?

Centralno za interese Rusije u Moldaviji je Pridnjestrovlje, otcepljena teritorija koja se provlači duž istočnog krila zemlje i decenijama je smeštala ruske trupe.

Teritorija – enklava od više od 2.000 kvadratnih kilometara na istočnoj obali reke Dnjestar – bila je mesto ruske vojne ispostave tokom poslednjih godina Hladnog rata. Proglasila se sovjetskom republikom 1990. godine, protiveći se svakom pokušaju Moldavije da postane nezavisna država ili da se spoji sa Rumunijom nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Kada je Moldavija sledeće godine postala nezavisna, Rusija se brzo ubacila kao takozvana „mirovna snaga“ u Pridnjestrovlje, šaljući trupe da podrže tamošnje promoskovske separatiste.

Usledio je rat sa moldavskim snagama, a sukob je završio u ćorsokaku 1992. Pridnjestrovlje nije bilo međunarodno priznato, čak ni od strane Rusije, ali su ga moldavske snage ostavile de fakto otcepljenom državom. Taj ćorsokak je ostavio teritoriju i njenih procenjenih 500.000 stanovnika zarobljene u limbu, a Kišinjev do danas praktično nema kontrolu nad njom.

Zašto je Moldavija važna?

Moldavija je država na raskrsnici između istoka i zapada. Njena vlada i većina njenih građana žele bliže veze sa EU, a zemlja je prošle godine stekla status kandidata. Ali to je takođe dom otcepljene frakcije čije raspoloženje Moskva željno pokušava da razbesni.

To je bila tačka žarišta na periferiji ruske invazije na Ukrajinu tokom prošle godine, sa ruskim projektilima koji su u nekoliko navrata prešli u moldavski vazdušni prostor, uključujući i ranije ovog meseca.

Serija eksplozija u Pridnjestrovlju prošlog aprila izazvala je zabrinutost da Putin želi da uvuče teritoriju u svoju invaziju.

Ruski spori vojni napredak od tada je privremeno ublažio te strahove. Ali zvaničnici u Moldaviji upozoravaju Zapad da bi njihova zemlja mogla biti sledeća na Putinovoj listi.

Prošlog meseca, šef moldavske službe bezbednosti upozorio je da postoji „veoma visok“ rizik da će Rusija pokrenuti novu ofanzivu na istoku Moldavije 2023. Moldavija nije članica NATO-a, što je čini ranjivijom prema Putinovoj agendi.

Ukoliko Rusija pokrene prolećnu ofanzivu koja se usredsređuje na jug Ukrajine, možda će ponovo pokušati da se provuče prema Odesi, a zatim da se poveže sa Pridnjestrovljem, u suštini stvarajući kopneni most koji prolazi kroz južnu Ukrajinu i još bliže teritoriji NATO-a.