Zašto Nemačka zagovara iskopavanje litijuma u Srbiji?

Nemačka ima sve veće potrebe za litijumom kao najveći proizvođač električnih automobila u Evropskoj uniji (EU), koje pokreću baterije proizvedene od litijuma.

Litijum je u EU prepoznat kao kritična sirovina, dok Evropa pokušava da smanji zavisnost od Kine od koje nabavlja 56 odsto svojih potreba za tom sirovinom.

Za nemačku ekonomiju, koja umnogome zavisi od automobilske industrije, pouzdan izvor litijuma je „od velikog i kritičnog značaja“, navodi za RSE Fabijan Ničke (Fabian Nitschke) sa nemačkog Karlsruhe instituta za tehnologiju.

Mineral jadarit, koji sadrži litijum i bor, pronašli su na zapadu Srbije geolozi britansko-australijskog rudarskog giganta Rio Tinto.

Ta kompanija planira da otvori rudnik koji bi godišnje proizvodio oko 58.000 tona litijum karbonata, dovoljno za 1,1 milion električnih vozila.

Rudnik bi, prema navodima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, mogao da počne sa radom 2028. ako kompanija dobije neophodne dozvole.

Tome se međutim protive ekološki aktivisti tvrdeći da će rudarenje litijuma uticati na životnu sredinu.

Tokom julske posete Beogradu nemačkog kancelara i potpredsednika Evropske komisije Maroša Ševčovića, potpisan je između Srbije i EU Memorandum o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama.

Iako i sama raspolaže rezervama litijuma, u gotovo tri puta većim količinama, u Nemačkoj se ta sirovina trenutno ne eksploatiše.

Zašto se litijum ne eksploatiše u Nemačkoj?

Prema podacima Američkog geološkog instituta (USGS), Nemačka raspolaže rezervama litijuma u količini od 3,2 miliona tona.
To je tri puta više od onoga što je procenjeno da leži na zapadu Srbije, kod Loznice.

Međutim, kako pojašnjava Fabijan Ničke iz nemačkog Karslsruhe instituta za tehnologiju, taj litijum nije vezan za rudu, što je slučaj u Srbiji (jadarit), već se litijum razlaže u geotermalnim vodama.

„Vađenje litijuma iz takvog tipa depozita nikada nije urađeno u komercijalnim razmerama u svetu“, kaže Ničke.

Dodaje da trenutno ta tehnologija postoji samo na nivou pilot projekta.

„Ne radi se o tome da Nemačka nije voljna da eksploatiše svoje resurse, samo je tehnologiji za našu vrstu ležišta potrebno još neko vreme“, ocenjuje Ničke.

Na pitanje u kojoj meri se litijum može smatrati zelenom energijom, s obzirom na kontroverze koje prate projekte iskopavanja te sirovine širom sveta u vezi sa ugrožavanjem životne sredine, Ničke kaže:

„Nije ni veoma zeleno, ni geostrateški veoma značajno, kontinuirano se i u potpunosti oslanjati na lako proizvedene baterije iz Kine“.

Ničke pojašnjava da litijum koji se koristi u ovim baterijama potiče ili iz rudnika tvrdog kamena iz Australije ili iz Salara u čileanskim ili argentinskim Andima.

Dodaje da se u tom slučaju troši ogromna količina vode, što snižava nivo podzemnih voda u najsušnijim regionima zemlje, a to dalje „otežava ili čak čini nemogućim“ da lokalno stanovništvo koristi poljoprivredno zemljište.

„Ekstrakcija (litijuma) u Evropi bi svakako bila ‘zelenija’. U ovom slučaju, bilo bi još ‘zelenije’ izdvojiti ga iz geotermalnih fluida kada tehnologija bude spremna“, zaključuje Ničke.

Nemačka ekonomija na električni pogon

Podaci globalne data platforme Statista, osnovane u Nemačkoj, pokazuju da je broj električnih automobila registrovanih u Nemačkoj 2024. dostigao rekord.

Samo u proteklih pet godina, taj broj se udesetostručio. Ova zemlja je najveće tržište električnih vozila u EU.

EU i njene članice su takođe vođene time da do 2050. budu karbonski neutralne, to znači nultu emisiju ugljen-dioksida (CO2), koji proizvode vozila na fosilna goriva.

Isto tako, EU planira da do 2035. zabrani prodaju automobila na fosilna goriva.

U martu 2024. godine, Savet EU je usvojio Zakon o kritičnim sirovinama, jer se očekuje da će potražnja za njima eksponencijalno rasti u narednim godinama.

„Kritične sirovine (CRM) su sirovine od velikog ekonomskog značaja za EU, sa visokim rizikom od prekida snabdevanja zbog koncentracije izvora i nedostatka dobrih, pristupačnih zamena“, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Naglašava se da je Kina ujedno i najveći dobavljač EU, pa i globalno, za većinu kritičnih sirovina od ukupno 34 koliko ih je na listu stavila EU, među kojima je i litijum.

Zakonom o kritičnim sirovinama se predviđa da nijedna kritična sirovina proizvedena u pojedinačnoj trećoj zemlji „u bilo kojoj fazi prerade“ ne bi smela da pređe 65 odsto ukupne godišnje potrošnje u EU.

Prema podacima koje je objavila Evropska komisija, EU od Kine trenutno nabavlja 56 odsto ukupnih potrebnih količina litijuma.

Kakve garancije nudi Nemačka?

„Rudarstvo će se ostvarivati uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine i Nemačka će pomagati u tome“, poručio je Šolc 19. jula u Beogradu.

Odgovarajući na pitanje novinara kako Nemačka može da garantuje zaštitu životne sredine, Šolc je rekao da je od predsednika kompanije Rio Tinto tražio poštovanje svih ekoloških standarda tokom eksploatacije, navodeći da je dobio garancije za to.

„Standardi o zaštiti klime, životne sredine i biodiverziteta su visoki. Zbog toga sam veoma rano razgovarao sa šefom Rio Tinta“, rekao je Šolc.

Takođe je rekao da je predstavnicima Vlade Srbije odgovorio potvrdno na zahtev da Nemačka pomogne u kontroli zaštite životne sredine.

Nemačko Federalno ministarstvo za ekonomske odnose i klimatske akcije nije do zaključenja teksta odgovorilo na pitanje RSE kakve garancije Nemačka može dati Srbiji da će se iskopavanje litijuma vršiti uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine.

Vlasti Srbije i kompanija Rio Tinto uveravaju građane da će projekat u Srbiji biti po ekološkim standardima, te da će ceo proces biti transparentan.

Rio Tinto tvrdi da je suživot poljoprivrede i rudnika u dolini Jadar moguć.

Usmene garancije državnog vrha Srbije i evropskih zvaničnika nisu ubedile deo građana i ekološke aktiviste, koji više nedelja protestuju u gradovima širom zemlje, tražeći da se trajno zabrani iskopavanje litijuma.

Izveštavanje medija na nemačkom o ulozi Nemačke

Nemačka štampa prenosi vesti o protestima građana i ekoloških aktivista u gradovima širom Srbije koji traju više od mesec dana.

„Litijum je potreban za proizvodnju baterija i sve je važniji u jeku prelaska na električni pogon vozila, posebno za nemačku automobilsku industriju. Međutim, rudarenje je često praćeno ogromnom štetom po životnu sredinu“, pisao je, između ostalog, nemački Frankfurter algemajne cajtung 30. jula.

U tekstu naslovljenom „U litijumskom poslu Berlin se baca u zagrljaj autokrate“ bečki list Standard je ocenio da se belo zlato (litijum) koristi za političke poslove i da Nemačka izgleda kao da moli, a da Vučić poentira na svim nivoima. Tekst je objavljen u danu kada je Olaf Šolc došao u posetu Beogradu.

U okviru pres-konferencije Olafa Šolca u Bundestagu uoči njegovog odlaska na sastanak sa Vučićem i Šefčovićem u Beogradu 18. jula, Šolc je na novinarsko pitanje kako komentariše protivljenje dela građana iskopavanju litijuma odgovorio:

„Ne možemo se, s jedne strane, žaliti da su određena eksploatacija i određena prerada minerala koncentrisani u nekoliko zemalja, posebno u jednoj veoma velikoj zemlji na istoku, a da onda, s druge strane, nikada ne donesemo sami konkretne odluke o novim rudnicima.“

On je dodao da se litijum mora iskopavati i u Evropi „pod najboljim mogućim uslovima“.

Ekonomski i politički uticaj

Za Kurta Basenera (Bassuener) iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu, litijum ima ekonomski, ali i politički značaj, i za Nemačku i za Srbiju.

„Iskopavanje ovih rezervi (u Nemačkoj) izazvalo bi veliku domaću političku reakciju zbog straha od ekoloških rizika“, navodi Basener.

Prema njegovom mišljenju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji iskopavanje litijuma vidi kao „prekretnicu i kvantni skok u budućnost“ vrednosti od milijarde evra, od toga bi imao ekonomsku, ali i političku korist.

„Siguran sam da se Vučić u odnosima sa EU posle dogovora sa Nemačkom (i EU) oseća još sigurnije nego ranije“, ocenjuje Basener.

Odnosi Srbije i Nemačke varirali su poslednjih godina.

Ova zemlja je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. Jedan je od najvažnijih investitora i najveći donator, navodi se na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Srbija se na putu svojih evropskih integracija oslanja, uz Francusku, i na Nemačku kao najveće zemlje Evropske unije.

Stavovi Srbije i Nemačke se razilaze, pre svega, oko Kosova, čiju državnost Beograd za razliku od Berlina ne priznaje.

Vlasti u Beogradu su proteklih godina bile suočene sa pozivima iz Berlina o normalizaciji odnosa sa Kosovom, pridruživanju sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, te očuvanja stabilnosti Bosne i Hercegovine.

Neretko su stavovi Berlina izazivali „ljutnju“ zvaničnika u Beogradu.
Poslednji put to se dogodilo u vezi sa nedavnim usvajanjem u Ujedinjenim nacijama Rezolucije o genocidu u Srebrenici čiji su „sponzori“ bili Nemačka i Ruanda.

Sada je zajedničko interesovanje za iskopavanje litijuma ponovo približilo zvaničnike dve zemlje.

Ipak, Kurt Basener iz Saveta za politiku demokratizacije ne veruje da dogovor oko litijuma može dovesti do ubrzavanja evropskog puta Srbije, koja je pregovore o članstvu započela pre deset godina.

Međutim, dok vlasti Srbije prave planove za iskopavanje litijuma očekujući 6 milijardi stranih direktnih investicija, zemljom se šire protesti protiv rudarenja litijuma sa porukom „nećete kopati“.