Zašto Netanjahu želi da UNIFIL ode iz Libana?

Stručnjaci veruju da je to usmereno na uklanjanje međunarodnih posmatrača koji bi mogli voditi evidenciju o izraelskim akcijama u Libanu.

Oko 10.000 pripadnika Privremenih snaga Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL) prisutno je na području koje se proteže na više od 1.000 kvadratnih kilometara između de facto južne granice Libana i reke Litani.

Izrael je pucao na nekoliko položaja UNIFIL-a na prvoj liniji otkako je pokrenuo kopneni upad u južni Liban početkom oktobra, tvrdeći da mu je cilj demontirati infrastrukturu Hezbolaha, libanske grupe koja razmenjuje vatru s izraelskom vojskom u znak solidarnosti s Palestincima u Gazi.

U nedelju je Netanjahu rekao da zahteva od šefa UN-a Antonija Gutereša da izvuče trupe UNIFIL-a iz “borbenih zona”, navodeći da njihova prisutnost predstavlja “ljudski štit” za Hezbolah.

Ali UN kaže da misija – s članovima iz 50 zemalja – ne ide nigde. “Zastava UN-a i dalje se vijori”, rekao je u nedelju portparol generalnog sekretara UN-a Stefan Dijarik.

Isključujući promatrače

Visoki diplomatski izvor, koji je želeo ostati anoniman, rekao je za Al Džaziru da je mandat UNIFIL-a deo međunarodnog poretka i da bi njegovo uklanjanje dalo Izraelu “laku pobedu nakon njegovog neprihvatljivog ponašanja”.

UNIFIL je osnovao UN 1978, nakon prve izraelske okupacije južnog Libana, kako bi potvrdio povlačenje izraelskih snaga, održao mir i pomogao libanskoj vladi u ponovnom uspostavljanju vlasti.

Izrael je ponovno napao Liban 2006, a Savet bezbednosti UN-a usvojilo je Rezoluciju 1701, proširujući mandat UNIFIL-a da nadzire prekid vatre i garantuje da nijedna oružana sila osim libanske vojske nije prisutna u tom području – što znači da nema Hezbolaha ili izraelskih boraca na jugu.

UNIFIL je uvek trebao samo pružiti okvir za Libance i Izraelce da reše svoje razlike i olakšaju uspostavu kontrole libanske vojske južno od reke Litani, ali to se nikada nije dogodilo, jer su i Hezbolah i Izrael rutinski kršili rezoluciju, a vojska je ostala na sporednim linijama.

Niz nedavnih izraelskih napada, za koje je UNIFIL rekao da su bili namerni, naširoko je osuđen kao flagrantno kršenje međunarodnog prava.

Šejn Dersi, profesor u Irskom centru za ljudska prava na Nacionalnom univerzitetu Galway, rekao je da bi uklanjanje UNIFIL-a s puta otežalo praćenje kršenja međunarodnog prava dok Izrael pojačava svoje napade u južnom Libanu.

“Isključivanje spoljnih posmatrača, bilo da se radi o novinarima ili mirovnim snagama UN-a, čini se kao namerna strategija da se ograniči nadzor nad izraelskim snagama u vreme kada su najpotrebnije”, dodao je Dersi.

To bi bilo u skladu s obrascem isključenja koji je već viđen u Gazi, gde je Izrael ubio najmanje 175 novinara, prema palestinskom medijskom uredu u Gazi, i zabranio međunarodnim izvestiteljima i promatračima UN-a za ljudska prava. U Libanu je takođe bilo smrtonosnih izraelskih napada na novinare.

Međunarodni sud pravde u maju je naložio Izraelu “da osigura nesmetan pristup Pojasu Gaze svim istražnim poverenstvima, misijama za utvrđivanje činjenica ili drugim istražnim telima koja su ovlašćena od strane nadležnih organa Ujedinjenih naroda da istražuju navode o genocidu”. Izrael nije udovoljio ovom zahtevu.

“Već je bilo užasnih kršenja međunarodnog humanitarnog prava i rizik od daljih zločina može se samo povećati kada se oči sveta namerno zatvore”, rekao je Dersi.

‘Zapreka’

Izrael je odbacio optužbe da je namerno naštetio mirovnim snagama, ali pritisak na njihovo uklanjanje dolazi dok neprestano preti prisilnom evakuacijom ljudima u južnom Libanu – opet slično upozorenjima ljudima u Gazi da napuste svoje domove ili se suoče s bombardovanjem.

Prema podacima koje je prikupila Al Džazira, izraelska vojska je u poslednje dve sedmice izdala takve naredbe za najmanje 233 sela – područje za koje UN procenjuje da pokriva četvrtinu teritorija Libana.

“Ako uspeju naterati civile da odu, uključujući mirovne snage, mogu ostati koliko god žele dok ne postignu dogovor koji žele”, rekao je Rob Gajst Pinfold, predavač međunarodnog mira i bezbednosti na Univerzitetu Durham.

To bi moglo biti političko rešenje prema kojem bi se Hezbolah povukao severno od reke Litani, dodao je Pinfold, ističući da Izrael na prisutnost UNIFIL-a gleda kao na “prepreku” svom napredovanju.

Postojanje UNIFIL-a u živoj ratnoj zoni znači da bi mirovne snage mogle biti slučajno pogođene, što bi moglo rezultirati značajnim pritiskom na Izrael da ograniči ili prekine svoju vojnu kampanju, rekao je Pinfold.

Ričard Govan, direktor UN-a u Međunarodnoj kriznoj grupi, rekao je da je Izrael već dugo “frustriran što UNIFIL nije sprečio Hezbolah da uspostavi jake pozicije” južno od reke Litani.

“Pretpostavljam da će Izrael tvrditi da bi UNIFIL-u trebalo ili dati snažniji mandat da se uhvati u koštac s Hezbolahom ili bi, alternativno, trebalo rasporediti nove snage koje nisu pod zapovedništvom UN-a kako bi osigurale južni Liban”, dodao je Govan.

Obraćajući se u ponedeljak novinarima u Njujorku, UN-ov šef mirovnih snaga Žan-Pjer Lakroa odbacio je sugestije da je UNIFIL kriv za nesprovođenje Rezolucije 1701.

“[To] nikada nije bio njegov mandat”, rekao je, pojašnjavajući da je mandat UNIFIL-a bio “podržavati” strane u sprovedbi rezolucije, a ne njeno provođenje.

“Važno je u odnosu na našu sadašnju odluku da ostanemo na poziciji jer se svi nadamo da će doći do povratka za pregovarački sto i da će konačno doći do stvarnog napora prema punoj sprovedbi Rezolucije 1701”, dodao je Lakroa.

U izjavi od ponedeljka, Savet bezbednosti UN-a izrazilo je podršku UNIFIL-u nakon izraelskih napada i pozvalo “sve strane” da poštuju sigurnost misije.

“Mirovne snage UN-a i objekti UN-a nikada ne smeju biti meta napada”, poručilo je 15-člano telo.