Zašto požar u Sibiru podseća na Černobilj?

Poslednjih dana nam stižu katastrofalne slike i izveštaji o šumskim požarima ogromnih razmera koji su zahvatili velika prostranstva u Sibiru. Po čemu ovi požari podsećaju na dešavanja iz skoro završene aktuelne serije koja se bavila jednom od najvećih katastrofa koja je zadesila našu planetu.

Požari su česta pojava svuda u svetu, te s vremena na vreme mediji izveštavaju o tim nepogodama. Posebno je rizičan letnji period kada, uglavnom nesavesnim ophođenjem ljudi – bacanjem opušaka od cigareta ili ne gašenjem logorskih vatri, nastanu posledice, koje mogu biti jako pogubne. Takav slučaj se desio u julu u našem susedsetva, u Hrvatskoj, gde je jedan opušak cigarete napravio veliku štetu u blizini turističkog mesta Zrće. Međutim, ne treba zaboraviti i pomenuti da postoje i slučajevi kada se požari namerno podmetnuti, a sve zarad nekih većih ili ličnih interesa.

Svake godine vesti o požarima dolaze najčešće iz Grčke, Australije ili SAD (prvenstveno Kalifornija), ali ovog puta vesti stižu iz Rusije, tačnije njene velike oblasti Sibira. Iako se požari u Sibiru dešavaju svake godine, sada su po svojoj veličini i snazi daleko od prethodnih. Preko nedelju dana mediji izveštavaju o velikoj katastrofi koju izazivaju požari u Sibiru, a koji su vidljivi i na satelitskim snimcima. Prema poslednjim informacijama ruskog tužilaštva, najverovatnija posledica ovog požara je ljudski faktor, odnosno namerno podmetanje požara kako bi se prikrile česte nelegalne seče šuma po Sibiru. Ova ljudska pohlepa uspela je da izazove ogromnu štetu čije će se posledice u narednom periodu tek sumirati. Najviše zabrinjava prostor koji je pod vatrom čije procene variraju, a po nekim iznosi oko 30.000 km², što je otprilike jednako površini jedne i po Vojvodine.

U čemu je sličnost ovog ogromnog požara sa čuvenom katastrofom iz 1986. godine? Pre svega posledice nisu za potpuno upoređivanje, jer je jasno da je Černobilj izazvao štetu, koja se osetila ne samo u bivšem SSSR-u nego i širom evropskog i ostalih kontinenata. Takođe, njena štetnost je odnela veliki broj ljudskih života, ali i drugih vrsta. Za to vreme požari u Sibiru stvorili su posledice koje će se zbog uticaja vetra raširiti na velikoj površini, a uz to učiniti i veliko zagađenje. Pre svega, oni proizvode veliku količinu gasova sa efektom staklene bašte, a koji za posledicu imaju jako negativno štetno dejstvo za već i onako alarmantne klimatske promene i rast temperatura. Prema  procenama Greenpeace organizacije ovi požari će emitovati količinu CO2 u atmosferu koliko i 36 miliona automobila na godišnjem nivou. Uz to pored zagađenja vazduha tu je i zagađenje vode i zemljišta kao i uništavanje čitavih raznolikih staništa biljnog i životinjskog sveta. Takođe, vatra je izazvala gust dim koji je pogodio mnoga naselja i veće gradove poput Novosibirska, Krasnojarska, Jekaterinburga i drugih.

Na sve ovo treba dodati i rusko zakonodavstvo jer prema, od skora donetom zakonu, lokalne vlasti nisu dužne da gase požare, ako troškovi gašenja istih prelaze potencijalne štete. Upravitelji gradova se vode tim zakonom i ne upuštaju se u ozbiljnije akcije, jer se to sve pravda budžetskim manjkom. Ovo u mnogome podseća na situacije iz bivšeg SSSR-a i odnosa lokalnih i regionalnih lidera prema problemima, ali i njihovim načinima da izbegnu bilo koju odgovornost. Iako je poslato mnogo vatrogasaca, kao i članova ruske vojske, aviona i druge opreme, postavlja se pitanje, da li Rusija kao velika država raspolaže adekvatnim kapacitetima da spreči ovakve katastrofe. Da li je u mogućnosti da reši ovaka preozbiljan problem ne samo za nju, nego i za bilo koju državu na svetu.

Shodno tome početkom avgusta pres služba Kremlja javila je da je američki predsednik ponudio pomoć, na šta je ruski predsednik Putin odgovorio da je zahvalan i da će je prihvatiti ako bude bilo potrebe. A da li ima potrebe za prihvatanje, reklo bi se da i te kako ima. Međutim, da li je opet na delu želja da se pokaže da se problem može rešiti samostalno, bez tuđe pomoći, a da je zapravo po sredi cilj ne osramotiti se u svetu, posebno pred uvek ljutim suparnikom. Da li Rusija, Rusi, priroda i na kraju ceo svet treba da trpi zbog nekog inata, odgovor je naravno – ne, ali bojim se da se to neće promeniti u ovom slučaju, a verovatno ni u nekim budućim nesretnim slučajevima. Takođe, iako je Trampov potez za pohvalu, uvek mora postojati i doza skepticizma. Nije isključeno da je na delu samo jedan spoljnopoltički trik američkog predsednika, posebno kada se ima u vidu njegov odnos prema životnoj sredini i klimatskim promenama, a posebno sa Parskim klimatskim sporazumom.

Bilo kako bilo, posledice ćemo osetiti svi u svetu, a to prvenstveno kroz dalji proces globalnog zagrevanja. Da je situacija preozbiljna – jeste, da se može rešiti zajedničkim snagama – može, ali je pitanje samo razuma i popustljivosti u političkim stavovima. Sibir danas nije isto što i Černobilj pre 30 i više godina, ali je politika u mnogim aspektima i posle Hladnog rata ista, nepromenjena.

Autor teksta je programski direktor „Centra za kreiranje politika“