Zašto Putin želi još jednu vojsku? Više ne veruje vlastitoj

Nadamo se da je Reznikov u pravu jer ovo što smo do sada videli u zadnjih nešto više od dve nedelje ne naliči na veliku ofanzivu koja će promeniti tok rata. Zapravo više naliči na propalu rusku veliku zimsku ofanzivu koja, osim velikih gubitaka, Rusima nije donela ništa.

Čini se da Ukrajina više simulira veliku ofanzivu nego što je stvarno i sprovodi

Za sada se čini da zapovednik ukrajinske vojske general Valerij Zalužni više simulira veliku ofanzivu nego što je stvarno pokušava sprovesti. Pritom ukrajinsko ministarstvo odbrane pokušava prikazati tamošnjoj javnosti kako se na bojištu događaju velike stvari. Kao recimo napredovanja od nekoliko stotina do hiljadu metara.

Što i ne bi bilo loše kad bi ta napredovanja bila svakodnevno isključivo na istom pravcu. Recimo dolinom reke Morki Jali. Pa bi ukrajinska vojska za dve nedelje došla do tzv. Surovikinove linije odbrane. Umesto toga svakodnevni izveštaji o napredovanju odnose se na više potpuno različitih pravaca na bojištu, koji zbog toga kumulativno ne daju skoro pa nikakav učinak.

Borbe oko Bahmuta sugerišu da se Zalužni ne može odupreti političkim pritiscima

Zanimljivo je da ukrajinska vojska silnu količinu energije troši na borbe oko Bahmuta, iako taj grad nema nikakav vojni značaj. To upućuje na ne baš dobar zaključak da se general Zalužni ne može odupreti političkim pritiscima. Uostalom, ova prolećno/letnja ofanziva osmišljena je u političkom vrhu Ukrajine, a onda prepuštena Zalužnom da je pokuša ostvariti.

I dok čekamo da se na bojištu počnu događati neke odlučujuće bitke, puno zanimljivije stvari događaju se u Rusiji. Ma koliko mu to bilo mrsko, Putin je svestan koliko je Vagner još uvek opasan pa i dalje mora biti vrlo taktičan. Uložio je silnu energiju da rusku javnost uveri kako se zapravo ništa nije dogodilo, i kako se sve vratilo u (rusku) normalu. Iako još ništa nije gotovo.

Kremlj pokušava stvoriti privid okončanja krize, ali..

Ruski mediji su još 27. juna objavili kako je započelo razoružavanje Vagnera pokušavajući stvoriti privid potpunog okončanja krize. Međutim, od tada nije došla niti jedna vest, a kamoli snimak ili fotografija koja to potvrđuje.

Naravno, američko ministarstvo odbrane je 29. juna utvrdilo kako se snage Vagnera još uvek nalaze na okupiranom delu Ukrajine. Ono što je sigurno je da su Prigožin i zapovedni vrh Vagnera definitivno odbili potpisati ugovore kojim bi se ta privatna vojska podvrgnula nadzoru ruskog ministarstva odbrane.

Vagnerovo oružje po prvim je informacijama trebalo završiti u Rosgvadriji – ruskoj Nacionalnoj gardi. To je lično potvrdio njen komadant Viktor Zolotov. Rosgvadrija (punog naziva Savezna služba jedinica Nacionalne Garde Ruske Federacije) je pod direktnim Putinovim nadzorom i do sada je trebala služiti za sprečavanje većih demonstracija i nemira.

Rosgvardija bi mogla postati druga vojska

Međutim, dobijanjem teškog naoružanja Rosgvadrija bi postala druga vojska. Prigožin je tokom oružane pobune izjavio da ima 25 hiljada vojnika, ali da je tokom bitke za Bahmut imao 85 hiljada. To se oružje, koje uključuje tenkove, oklopne transportere, artiljeriju, PZO sisteme, još uvek nalazi u Vagnerovim bazama. I teoretski bi bilo dovoljno da Rosgvadrija teškim naoružanjem naoruža najmanje 50 hiljada ljudi.

Tu se nameće pitanje zašto Putin želi još jednu vojsku? Zato što ovoj koju ima više ne veruje. Vagner je bez borbe zauzeo Rostov na Donu te došao na manje od 200 kilometara od Moskve. Pritom je jedino rusko ratno vazduhoplovstvo ozbiljnije delovalo protiv Vagnera i zbog toga platilo ogromnu cenu.

Ruski vojni vrh ne želi ostati bez Vagnera

S druge strane ruski vojni vrh je svestan koliku bi rupu ostavio odlazak Vagnera iz Ukrajine, ne samo kvantitetom već pre svega kvalitetom. Ma koliko im Vagner bio mrzak, ipak žele zadržati tu snagu na okupu. Zbog toga su odlučili odigrati na zadnji adut – novac.

Putin je par dana nakon pobune objavio da je skoro celo finansiranje Vagnera išlo iz državnih sredstava, te da je zadnjih godinu dana Vagner dobio 86 milijardi rubalja (milijardu evra). Moskva je spremna i dalje izdvajati toliki novac pod uslovom da se sprovede svojevrsna nacionalizacija Vagnera, kako u Rusiji tako i u Siriji i Africi.

S druge strane vagnerovcima se nudi nesigurna budućnost u Belorusiji s Lukašenkom, koji već izjavljuje da će ih uklopiti u tamošnje oružane snage, ili „skidanje” uz gubitak svih prihoda. I krajnje neizvesnu budućnost zbog vrlo izgledne mogućnosti da se kazneni procesi ponovno pokrenu nakon što opasnost od Vagnera mine.

Putinovi govori pokazuju koliko je situacija oko Vagnera još rizična

Koliko je situacija oko Vagnera još uvek vrlo rizična najbolje pokazuje Putinovi govori. U kojima ne spominje Prigožina te hvali vojne uspehe Vagnera. I dok su Prigožin i Vagnerovci dobili svojevrsni oprost greha Federalne sigurnosne službe (FSB-a) provodi intenzivnu istragu ko je sve od visokih ruskih časnika bio umešan u pokušaj vojne pobune.

Tu bi istragu moralo sprovesti rusko ministarstvo obrane, ali Putin očigledno ne veruje da će moći istražiti sami sebe. Za sada se najviše priča o privođenju generala Sergeja Surovikina jer je on daleko najpoznatiji. Međutim, intenzivne istrage s privođenjima provode se po celoj dubini zapovednog lanca.

Od zapovednika snaga koje su trebale braniti Rostov na Donu a nisu ispalile ni metak, pa sve do pilota koji su odbili napasti Vagnerove kolone koje su se kretale prema Rostovu i Moskvi. Tako bi se u Putinovoj Rusiji uskoro na sudu, pa posledično i u zatvoru, mogli naći oni koji su odbili ubijati Ruse (pa makar oni bili i Vagnerovci), a oni koji su isplanirali i pokrenuli oružanu pobunu proći nekažnjeno.