Zašto raste broj HIV pozitivnih u Brazilu?

Zdravstveni sistem Brazila (SUS) dugo je važio za primer u borbi protiv HIV i side. Brazil od 1996. garantuje besplatno lečenje obolelima u javnim bolnicama, kao i besplatne lekove. Ministarstvo zdravlja Brazila procenjuje da je u ovom trenutku u toj zemlji 866.000 ljudi HIV pozitivno. Više od pola miliona njih medicinski prati SUS.

Programi Zdravstvenog sistema Brazila za HIV i sidu su uspešna priča. Brojke Ministarstva zdravlja pokazuju da je očekivani životni vek nakon infekcije od 1996. sa pet porastao na 12 godina u proseku. Broj novozaraženih je bio konstantan, čak je u rizičnim grupama i opadao.

Ali, u poslednje vreme ponovo raste broj zaraženih virusom, rezultati su jedne studije UNAIDS. UNAIDS je program Ujedinjenih nacija, koji je osnovan 1994. u cilju smanjenja infekcija.

U Brazilu, zemlji u kojoj je 2010. registrovano 44.000 novozaraženih, 2018. taj broj je iznosio 53.000 – dakle 21 odsto više. To je znatno više nego u istom vremenskom intervalu u celoj Latinskoj Americi, gde je u proseku zaraženo sedam procenata više ljudi. Šta je pošlo naopako?

Malo preventivnih mera

„Razlog za to je mali broj preventivnih mera poslednjih godina“, kaže Veriano Terto Žunior, potpredsednik Interdisciplinarnog udruženja za sidu (ABIA). To bi trebalo da znači da su državne službe drastično smanjile javne kampanje. „O temi sida se ćuti, a vlada zaboravlja da se o tome brine. Čak je i u školama sprovedeno jako malo kampanja o prevenciji.“

Za smanjenje kampanja može se okriviti i društveni trend – sve veće naginjanje konzervativizmu, smatra lekarka specijalistkinja za HIV i sidu, Vilca Vijela. „Vlade su morale stalno da daju sve više ustupaka konzervativnim snagama, kako bi uopšte mogle da vladaju.“

U školama je oduvek postojalo protivljenje seksualnom obrazovanju i učenju o polno prenosivim bolestima. Ali, ranije je barem pritisak državnih službi bio jači.

Poslednjih godina je i protivljenje podeli kondoma u školama postalo snažnije, a nastavnici pokazuju sve manje spremnosti da se bave temom. „Kampanje u školama su postale slabije, jer nema više ni pritiska sistema“, kazala je ova lekarka za DW.

Kampanja sa fokusom na tradicionalno rizične grupe

S početkom ekonomske i finansijske krize 2013, javni sektor je obustavio izdvajanje sredstava za kampanje. Ali, ne samo to. Oni su prekinuli i saradnju sa civilnim društvom, a nevladine organizacije su zapravo bile okosnica kampanja borbe protiv side.

Umesto toga se odgovornost za prosvećivanje prebacila ponovo na Zdravstveni sistem Brazila – SUS. „Teoretski je to ispravno, ali u praksi je to bio kontra efekat“, kaže Vijela.

Saradnici SUS možda imaju dobru volju, kaže ona, ali oni nisu edukovani o prevenciji bolesti. „Zamislite jednog običnog saradnika SUS koji pokuca na vrata. Ako uopšte progovori o kondomima to će biti površno ili se odmah sklizne u opšte predrasude o gejevima.“

Tako se SUS u kampanji koncentriše na tradicionalno rizične grupe: prostituke, zavisnike od droge i homoseksualne muškarce. Ali, bez saradnje sa NVO, oni ne mogu da dopru do ovih grupa, mišljenja je Vijela.

Tako su mnoge žene razapete između normalnog života i prostitucije, dok zavisnici od droge jednostavno umiru. Ovaj problem je akutan posebno u velikim gradovima poput Sao Paola ili Rio de Žaneira. A onda su tu još i homoseksualni muškarci koji su vremenom postali umorni od korišćenja kondoma, analizira lekarka speciajlistkinja Vijela.

Protivljenje upotrebi kondoma

Još jedan trend je protivljenje upotrebi kondoma. Tokom karnevala u Riju se na primer podeli oko sto miliona kondoma, ali jedno istraživanje iz 2018. pokazuje da je opala upotreba kondoma među mladima. I to kako pri prvom seksualnom odnosu, tako i sa stalnim partnerom.

Istovremeno je još uvek mnogo ljudi uvereno da opasnost preti samo klasičnim rizičnim grupama, kojima oni ne pripadaju. Ljudi koji ne pripadaju ovim grupama čak se preventivno i ne testiraju, već tek kada se bolest manifestuje.

„Ova stigma je još uvek najveća prepreka za lečenja od side u Brazilu. Tome vodi i činjenica da se trideset odsto oboljenja otkrije prekasno, što je ogroman broj za zemlju u kojoj je slobodan pristup lekovima.“

Brazil u međuvremenu ne može više da važi za pozitivan primer u borbi protiv HIV i side, smatra Terto, predsednik ABIA.

„Garancija da svako ima pristup javnom i besplatnom lečenju je i dalje primer, pa čak i ako se prevazišla praksa ‘testiranja i lečenja’“, tvrdi Vijela.

„To je dovelo do toga da je porastao broj pacijenata. Ranije smo, naime, počinjali sa lečenjem kada bi koncetracija virusa u organizmu bila jako visoka“, kaže ova specijalistkinja za HIV i sidu i dodaje: „Danas je drugačije, s lečenjem se počinje čim se otkrije infekcija.“