Zašto Rusi preziru ukrajinsku nezavisnost?

Dodaje da je situacija danas, kada Kremlj sravnjuje Ukrajinu sa zemljom, znatno drugačija.

S obzirom na to, ukazuje Šulga, da ruski društveni stavovi idu ispred buduće vojne agresije, nisu samo sociolozi i političari ti koji treba da brinu o tome šta bi ovi stavovi mogli da predstavljaju za susedne države.

S jedne strane, ruska opozicija nastoji da prikaže rusko društvo kao odvojeno od rata, prebacujući krivicu na Putina lično ili njegov režim. Zbog toga lideri i predstavnici opozicije izbegavaju diskusiju o korenima prihvatanja rata protiv Ukrajine.

To je pogled od velike pomoći onima koji razmišljaju o posleratnom rešenju i post-putinovskom suživotu sa Ukrajinom. Ovo bi se moglo nazvati teorijom rata jednog čoveka.

Ali postoje mnogo šira pitanja, ističe. Zato što ankete jasno pokazuju da obični Rusi ne priznaju nezavisnost Ukrajine i da ovo nije samo rat jednog čoveka.

Ovo je rezultat široko prihvaćene ideje unutar Ruske Federacije o sada nezavisnim bivšim sovjetskim državama.

Može se nazvati modelom subordinacije-dominacije, a ne modelom zasnovanim na saradnji.

Kao rezultat toga, cilj u odnosu na Ukrajinu je asimilacija i apsorpcija, a ne međusobna razmena i koegzistencija.

Šulga naglašava da ovo nije puka tvrdnja već značajni podaci to potkrepljuju.

Posle više od godinu dana invazije punog obima protiv Ukrajine, sa desetinama hiljada ubijenih i ranjenih Ukrajinaca i stotinama uništenih naselja, većina Rusa (65 odsto) kaže da se njihov stav prema Ukrajincima nije promenio.

Štaviše, više od polovine ispitanika (54odsto) i dalje smatra da su Rusi i Ukrajinci jedna nacija, dok dodatnih 12 odsto smatra da su obe nacije veoma slične jedna drugoj. Samo osam odsto navodi da su Rusi i Ukrajinci potpuno različiti ljudi.

Brojke mogu izgledati zbunjujuće: nakon toliko smrtnih slučajeva na obe strane, uključujući i među Rusima (poslednje američke procene sugerišu da je broj stradalih ruskih vojnika oko 300.000), kako razmišljanja građana Ruske Federacije mogu da ostanu ista?

Model apsorpcije-asimilacije pomaže da se ovo objasni.

Veći deo ruskog društva doživljava invaziju na Ukrajinu kao unutrašnju rusku stvar, slično „nametanju ustavnog poretka“ u Čečenskoj Republici tokom 1990-ih i ranih 2000-ih.

Ako se Rusi i Ukrajinci suštinski ne razlikuju i pripadaju istom narodu, onda se na invaziju ne gleda kao na agresiju na suverenu državu, a sam čin se ne smatra napadom, već ponovnim uspostavljanjem reda.

Druga ključna karakteristika, koja proizilazi iz navedenog, jeste nedostatak empatije kod većine Rusa prema Ukrajini i njenim građanima.

Ovo je duboko usađeno u rusku javnu svest, koju karakteriše model podređenosti-dominacije.

Na pitanje o njihovoj podršci ruskim vojnim raketnim udarima na energetsku infrastrukturu Ukrajine, većina Rusa (63 odsto) je odgovorila pozitivno.

Ovde je važno uzeti u obzir kontekst u kojem je sprovedena ova anketa — pitanje je postavljeno u decembru, na vrhuncu napada na kritičnu civilnu infrastrukturu Ukrajine.

Ruska federalna televizija i drugi mediji, kako državni tako i opozicioni, aktivno su izveštavali o ovim dešavanjima.

Uprkos jasnom razumevanju da raketni napadi nanose patnju ukrajinskim civilima (za koje Rusi kažu da su „kao i mi“), većina je podržavala takve akcije.

Odbijanje ukrajinskog društva da prihvati ruski model dovelo je do njihove dehumanizacije – u očima Rusa oni koji pružaju otpor su nacisti.

Ključ leži u svesnoj ili nesvesnoj percepciji da Ukrajina mora biti apsorbovana i da se ne može tretirati kao jednak suveren.

Ovo je duboko usađeno u svakodnevnu svest i život ruske javnosti.

Uklanjanjem Putina i njegovog režima, zaključuje Šulga, takvo stanje svesti se neće promeniti bez obzira na tvrdnje ruske opozicije.