Zašto Rusija povezuje Kosovo s Ukrajinom?

Bilo je reči o tome zašto Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik Evropske unije za pregovore Beograda i Prištine, tvrdi da ima pomaka u sprovođenju Ohridskog sporazuma, dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) međusobno optužuju za sabotiranje tog sporazuma, da li Beograd prihvatanjem kosovskih automobilskih tablica i pristankom na nove izbore na severu Kosova u tišini pravi korake ka de facto priznanju, iako premijerka Srbije Ana Brnabić šalje pismo Evropskoj uniji u kome tvrdi da Srbija nikada ni de facto, ni de iure neće priznati Kosovo, i šta Beograd podrazumeva pod de facto priznanjem, a šta Priština.

Razgovaralo se i o tome šta znači izjava ruskog ambasadora u Beogradu Bocan-Harčenka da će se problem Kosova rešiti kada se promene geopolitičke prilike, namerava li Moskva da ga rešava u paketu sa Ukrajinom, kao i o tome kakvu poruku američka administracija šalje Beogradu time što je Kosovu odobrila kupovinu veoma efikasnih protivtenkovskih raketa Džavelin (Javelin) i kakve to ima sličnosti sa američkom politikom u Bosni i Hercegovini neposredno nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

Omer Karabeg: Izgleda da je sprovođenjem Ohridskog sporazuma jedino zadovoljan Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine. On kaže da ima pomaka u primeni tog sporazuma dok se predsednik Srbije Vučić i premijer Kosova Kurti međusobno optužuju za nesprovođenje sporazuma. Kakvo je vaše mišljenje? Ima li pomaka?

Milan Krstić: Iz ugla Evropske unije definitivno postoje neki argumenti koji ukazuju na to da je došlo do pozitivnog pomaka. Jedan od njih je činjenica da je prošlog meseca Beograd i zvanično priznao kosovske automobilske tablice. S druge strane, naznake da bi moglo da dođe do dodatne eskalacije ukoliko bi se prekinuo platni promet u dinarima koji se trenutno na Kosovu vrši kroz Poštansku štedionicu, kao i trka u naoružanju između Beograda i Prištine ukazuju da teren za dalju implementaciju nije povoljan.

U narednom periodu fokus će biti na nacrtu Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, koji će verovatno ići pred Ustavni sud Kosova, i od sudbine tog dokumenta mogla bi da zavisi održivost Briselskog sporazuma i Ohridskog dogovora o njegovoj implementaciji. Lajčakov optimizam je baziran delimično na činjenicama jer očigledno postoje neki pomaci, ali mnogo je više izazova i ja ne delim optimizam da je implementacija izvesna.

Lulzim Peci: Mislim da Lajčak i treba da bude optimista, ali situacija nije baš optimistična. Dve strane sada rade ono što je trebalo uraditi ranije, nema pomaka što se tiče Ohridskog sporazuma. Beograd strahuje da Priština neće realizovati obavezu o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, a Priština da Srbija neće sprovesti celokupni sporazum što podrazumeva de facto priznanje Kosova.

Situacija je postala još teža i komplikovanja nakon pisma koje je premijerka Srbije Ana Brnabić poslala u Brisel. To pismo de facto i de iure znači povlačenje Srbije iz Ohridskog sporazuma. Tako se to razume u Prištini. U Briselu i Vašingtonu kažu da taj sporazum mora da se sprovede jer su se Beograd i Priština sporazumeli oko toga. Ohridski sporazum ima dva stuba. To su Zajednica opština sa srpskom većinom i de facto priznanje Kosova.

De facto priznanje

Karabeg: Srbija je prihvatila kosovske automobilske tablice zbog kojih svojevremeno umalo nije izbio rat, postignut je dogovor o energetici, Srbi sa severa Kosova, koji više od 20 godina nisu plaćali struju, sada će je plaćati, Beograd je prihvatio da kosovski Srbi idu na lokalne izbore. Izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon (Von Cramon) vidi prihvatanje tablica kao korak ka de facto priznanju Kosova, dok premijerka Srbije Ana Brnabić u pismu koje je sredinom prošlog meseca uputila Evropskoj uniji poručuje da neće biti nikakvog ni de facto, ni de iure priznanja. Šta se u stvari dešava?

Krstić: Mislim da je upotreba termina de facto priznanje dosta nesrećna. Insistiranje na terminu de facto priznanje – Ursula fon der Lajen (Von Der Leyen), predsednica Evropske komisije, prva je to iznela krajem oktobra prošle godine prilikom posete Prištini kada je izjavila da Srbija treba de facto da prizna Kosovo – otežava implementaciju sporazuma od strane Beograda.

De facto priznanje je politički termin, nije međunarodno pravni termin. Iz ugla međunarodnog prava postoji samo de iure priznanje. Tumačenje de facto priznanja varira. Vlast u Beogradu teži da prikaže kompromise kao nešto što ne predstavlja de facto priznanje dok vlast u Prištini to predstavlja kao de facto priznanje. Ne postoji aršin kojim možemo to precizno da utvrdimo osim ukoliko ne bi došlo do članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama koje podrazumeva najveći mogući stepen međunarodne potvrde suvereniteta i državnosti jedne zemlje. Beograd je, međutim, rekao da pristaje na sve osim na članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama. To je bila usmena izjava predsednika Vučića najpre u Briselu, a potom u Ohridu.

Mislim da Evropska unija ne treba da upotrebljava termin de facto priznanje nego treba da ostavi mogućnost da obe strane tumače kompromise na način koji će biti prihvatljiv njihovim javnim mnjenjima. Evropska unija je upotrebila taj termin u jednom specifičnom kontekstu nakon događaja u Banjskoj kada je na neki način htela da izađe u susret Prištini zbog toga što se na Kosovu smatra da je prihvatanje Zajednice srpskih opština veliki kompromis koji vlada u Prištini treba da učini. Naročito imajući u vidu da je Albin Kurti gradio svoju političku platformu u velikoj meri na tome da ne želi da implementira ovaj aspekt dogovora koji je, kao što je gospodin Peci rekao, jedan od dva ključna stuba za implementaciju Ohridskog dogovora.

Karabeg: Gospodine Peci, mislite li da treba upotrebljavati izraz de facto priznanje?

Peci: Mislim da je ceo dogovor bio je u tom duhu. Jer sporazum je manje-više napravljen prema modelu dve Nemačke. Na osnovu tog modela je napravljen francusko-nemački predlog koji je u osnovi Ohridskog sporazuma. U tom sporazumu piše da Srbija neće praviti probleme kada je u pitanju uključivanje Kosova u međunarodne organizacije.

Međutim, u pismu, koje je premijerka Brnabić poslala u Brisel, piše da Srbija neće priznati ni teritorijalni integritet Kosova. Zbog toga kažem da se Srbija de facto i de iure povlači iz Ohridskog sporazuma. To je totalno protiv duha pomirenja koji je u suštini dogovora i u Briselu i u Ohridu. Znamo da Kosovo – i kada bi se Srbija s tim složila – ne može da postane član Ujedinjenih nacija zbog Rusije.

Treba obratiti pažnju na ono što je ovih dana u Beogradu izjavio ruski ambasador Bocan-Harčenko koji je rekao da će pitanje Kosova biti rešeno na pravi način kada se promene geopolitičke prilike. To znači da Rusija hoće da postavi Kosovo na sto zajedno sa Ukrajinom i Gruzijom. To je kalkulacija Rusije. Mislim da poruka iz pisma premijerke Brnabić da Srbija neće priznati teritorijalni integritet Kosova manje-više ide u pravcu ruske spoljne politike.
Ruski interes

Krstić: Mislim da se pismo premijerke Brnabić pojavilo u specifičnom kontekstu nekoliko dana pred izbore u Srbiji. Ponovljeno je ono što je Vučić rekao još početkom prošle godine, a to je da Beograd neće priznati Kosovo. U pismu je samo dodato da nema ni de facto, ni de iure priznanja. Jasno je rečeno da je za Beograd neprihvatljivo članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama što je, kao što sam rekao, Vučić izjavio i u Briselu i u Ohridu.

Tako da u tom pismu nema ništa novo. Jedino je retorike nešto oštrija. To pismo treba gledati u kontekstu izbora, ono je trebalo i da odvrati pažnju od onoga što je vrlo brzo usledilo nakon izbora, a to je prihvatanje kosovskih automobilskih tablica. Ne mislim da je to odustajanje od implementacije Ohridskog dogovora.

Implementacija i te kako moguća uz rezervu koju je Beograd od starta stavljao do znanja. Ne verujem da premijerkino pismo Briselu nešto bitno menja iako sam saglasan će negativno uticati na javno mnjenje u Prištini na isti način kao što izjave i jednostrani akti Aljbina Kurtija i vlasti u Prištini utiču na javno mnjenje u Beogradu.

Karabeg: A kako tumačite izjavu ruskog ambasadora Bocan- Harčenka?

Krstić: Ruski ambasador govori o opadanju moći Zapada i restrukturiranju političkog poretka na globalnom nivou u kome bi bilo više pravde za Srbiju. On šalje poruku javnom mnjenju u Srbiji da je korisno čekati sa rešenjem kosovskog problema. Ali on nije eksplicitno rekao – Kosovo je Srbija, niti suverenitet Srbije mora biti odbranjen, već da ne dolazi u obzir bilo kakvo rešenje s kojim se Beograd ne saglasi.

Rusija bi vrlo rado povezala Ukrajinu sa kosovskim pitanjem, ali to ne znači da bi nužno bila na strani maksimalnih zahteva Beograda. Mislim da bi bila spremna da podrži nekakav kompromis ukoliko bi to imalo pozitivne reperkusije i na rešenje pitanja u Ukrajini koje je Rusiji na prvom mestu.

Peci: Rusija gleda svoje interese. Nije joj u interesu da situacija na Balkanu bude stabilna. Moskva želi da Zapad što više bude angažovan na Balkanu u trenutku kada se je on fokusiran na Ukrajinu. Ta politika je jasna. Rusija nije podržala ni Briselski, ni Ohridski sporazum. Kad se Srbija saglasi sa nečim što nije u interesu Rusije, Moskva to neće prihvatiti.

U tom kontekstu smatram da je loše što je Srbija poslala pismo u Brisel. Nije to deklaracija, to je formalno pismo. Zbog toga sam rekao da se Srbija da facto i de iure povlači iz Ohridskog sporazuma. Druga je stvar kako na to gledaju Brisel i Vašington. Mislim da je njihova strategija da se sporazum sprovodi u tišini. Ne znam koliko će u tome uspeti.