Zašto se Iran i Pakistan međusobno gađaju – i kakve to veze ima sa Bliskim istokom?

Dve zemlje dele promenljivu granicu, koja se proteže oko 900 kilometara sa pakistanskom provincijom Beludžistan na jednoj strani i iranskom provincijom Sistan i Belučestan s druge.

Obe nacije su se dugo borile protiv militanata u nemirnom regionu Baluča duž granice. Ali dok dve zemlje dele zajedničkog separatističkog neprijatelja, veoma je neobično da bilo koja strana napada militante na tlu jedne druge, piše CNN.

Najnoviji udari dolaze kada iranski saveznici i zastupnici na Bliskom istoku – takozvanoj osovini otpora – pokreću napade na izraelske snage i njegove saveznike u pozadini rata u Gazi.

Šta se desilo?

U utorak je Iran izveo udare na pakistansku provinciju Belučistan – kada je ubijeno dvoje dece i ranjeno nekoliko drugih, prema pakistanskim vlastima.

Iran je tvrdio da je „gađao samo iranske teroriste na tlu Pakistana“ i da nijedan pakistanski državljanin nije bio na meti.
Ali napad je izazvao gnev u Pakistanu, koji je napad nazvao „neverovatnim kršenjem međunarodnog prava i duha bilateralnih odnosa između Pakistana i Irana“.

Iranska državna novinska agencija Tasnim saopštila je da je gađala uporišta sunitske militantne grupe Džaiš al Adl, poznate u Iranu kao Džaiš al-Dhulm, ili Vojska pravde.

Separatistička militantna grupa deluje sa obe strane iransko-pakistanske granice i ranije je preuzela odgovornost za napade na iranske ciljeve. Njegov krajnji cilj je nezavisnost iranske provincije Sistan i Belučestan.

Nuklearno naoružani Pakistan je većinski sunit – dominantna grana islama – dok su Iran i njegova „osovina otpora“ uglavnom šiiti.

Pakistan je uzvratio dva dana kasnije, kako je nazvao, „serijom visoko koordinisanih i posebno ciljanih preciznih vojnih udara“ na nekoliko navodnih separatističkih skrovišta u Sistanu i Beludžistanu.

Najavljujući napade u četvrtak, pakistansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je ubijeno više militanata.

Iranske vlasti saopštile su da je najmanje sedam osoba poginulo u seriji eksplozija – tri žene i četvoro dece.

Pakistan je rekao da se godinama žalio da separatistički borci imaju „sigurna utočišta i utočišta“ u Iranu – i da je bio primoran da preuzme stvari u svoje ruke udarima u četvrtak.

Zašto sada?

Borba Pakistana i Irana protiv separatista koji deluju sa obe strane granice nije nova.

Smrtonosni sukobi duž turbulentne granice dešavali su se redovno tokom godina. Iran je samo prošlog meseca optužio militante Džaiš al Adl da su upali u policijsku stanicu u Sistanu i Beludžistanu, što je dovelo do smrti 11 iranskih policajaca, navodi Tasnim.

Ono što je veoma neobično, međutim, jeste spremnost obe strane da pogode mete preko tih granica, a da prethodno ne obaveste jedna drugu.

I sve se ovo dešava u pozadini izraelskog bombardovanja Gaze, koje je izazvalo posledice u regionu.

Veći regionalni sukob je možda ohrabrio Iran da bude proaktivniji u gašenju ciljeva izvan svojih granica, kažu stručnjaci – posebno kada Sjedinjene Države hodaju po konopcu između deeskalacije neprijateljstava i savijanja sopstvene vojne moći kako bi odvratile dalje poteze Irana.

Dan pre udara u Pakistanu, Iran je lansirao balističke rakete na Irak i Siriju, tvrdeći da cilja špijunsku bazu izraelskih snaga i „antiiranskih terorističkih grupa“.

U međuvremenu, teške borbe se nastavljaju između Izraela i moćne grupe Hezbolah koju podržava Iran preko granice sa Libanom; a SAD se bore protiv pobunjenika Huti koje podržava Iran u Jemenu, koji su napali brodove u Crvenom moru u ime osvete za izraelski napad na Gazu.

„Ako ne osuđujete Iran i njegove zastupnike… onda nema troškova za njih da nastave da se bave tim aktivnostima“, rekao je Karim Sadjadpur, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

Dodao je da dominantna pozicija Irana na Bliskom istoku, za razliku od nacija zahvaćenih sukobima kao što su Jemen i Sirija, znači da on može imati koristi od regionalne nestabilnosti i „popunjavanja vakuma moći“.

A aktivnosti Irana sada služe unapređenju nekoliko njegovih glavnih ciljeva, koji uključuju osnaživanje Palestinaca i suzbijanje američkog uticaja na Bliskom istoku, rekao je on.

Penzionisani general američke vojske Vesli Klark, bivši vrhovni saveznički komandant NATO-a, rekao je da različita neprijateljstva odražavaju Iran „težu da učvrsti svoju ulogu lidera u regionu“.

Traži regionalnu hegemoniju“, rekao je za CNN. „A kada su Sjedinjene Države i Izrael tamo, a Izrael vodi ovu kampanju protiv Hamasa, onda Iran oseća potrebu da uzvrati udarac i da se potvrdi.“

Šta je sa graničnim sukobom?

Narod Beluč, takođe se piše Baludž, živi tamo gde se susreću Pakistan, Avganistan i Iran. Oni su dugo pokazivali žestoku nezavisnu crtu i uvek su bili negodovani što im vladaju i Islamabad i Teheran, dok su pobune decenijama bujale širom poroznog graničnog regiona.

Područje u kojem žive je takođe bogato prirodnim resursima, ali se separatisti iz Beluča žale da su njihovi ljudi, neki od najsiromašnijih u regionu, videli da malo bogatstva curi u njihove zajednice.

Belučistan, najveća pakistanska provincija po površini, bio je svedok niza smrtonosnih napada poslednjih godina, podstaknutih decenijama dugom pobunom separatista koji zahtevaju nezavisnost od zemlje, ljuti zbog, kako kažu, monopola države i eksploatacije minerala u regionu resursi.

Iran se takođe suočio sa dugom istorijom pobuna svojih kurdskih, arapskih i belučkih manjina.

Džaiš al Adl je samo jedna od mnogih separatističkih grupa koje deluju unutar Irana. Prvobitno je bio deo veće sunitske militantne grupe zvane Džundalah, koja se raspala nakon što je njenog vođu pogubio Iran 2010. godine, prema Nacionalnom centru za borbu protiv terorizma američke vlade.

Umesto toga, pojavio se Džaiš al Adl i Stejt department SAD ga je proglasio stranom terorističkom organizacijom.

Grupa često cilja na iransko bezbednosno osoblje, vladine zvaničnike i šiitske civile, navodi Nacionalni centar za borbu protiv terorizma.

Grupa je 2015. godine preuzela odgovornost za napad u kojem je ubijeno osam iranskih graničara, a militanti su navodno prešli u Iran iz Pakistana.

A 2019. godine preuzela je odgovornost za samoubilački bombaški napad koji je pogodio autobus u kojem su bili pripadnici iranske vojske, ubivši najmanje 23 osobe u Sistan-Balučestanu.

U sredu, dan nakon iranskih udara na Pakistan, Džaiš al Adl je preuzeo odgovornost za napad na iransko vojno vozilo u Sistanu i Beludžistanu.

Šta se može očekivati?

Iranski udari u utorak izazvali su diplomatski spor, pa je Pakistan opozvao svog ambasadora iz Irana i suspendovao sve posete na visokom nivou svog suseda.

A nakon pakistanskih udara, Iran je u četvrtak zahtevao „odmah objašnjenje“ od svog suseda, izvestio je Tasmin.

Obližnje zemlje su dale svoju težinu, a Indija je rekla da ima „nultu toleranciju prema terorizmu“ i da je napad „stvar između Irana i Pakistana“. Kina je pozvala obe nacije da budu uzdržane i izbegnu dalju eskalaciju tenzija.

U sredu je portparol američkog Stejt departmenta Met Miler rekao da Vašington radi na sprečavanju da Bliski istok izbije u sukob punog razmera.

„Videli smo kako Iran krši suverene granice tri svoja suseda u poslednjih nekoliko dana“, rekao je on, misleći na Pakistan, Irak i Siriju. Na pitanje o potencijalu Pakistana – dugogodišnjeg saveznika SAD – da uzvrati Iranu, Miler je rekao: „Nadamo se da je to pitanje koje se može rešiti mirnim putem“.

Kasniji udar Pakistana na iransko tlo pokazuje da je odlučio da odgovori ne samo diplomatskim posledicama.

Međutim, nije jasno da li bi Iran ili Pakistan želeli da se upuste u potpuna neprijateljstva protiv separatističkih grupa koje obojica smatraju neprijateljima.

Obe strane dale su saopštenja nakon svojih štrajkova u kojima je nagoveštena želja da se ne vidi eskalacija stvari.

Pakistansko ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je Iran „bratskom zemljom“ i naglasilo potrebu za „pronalaženjem zajedničkih rešenja“.

To je ponovilo i iranskog ministra spoljnih poslova, koji je ranije ove nedelje nazvao Pakistan „prijateljskom zemljom“ i rekao da su njihovi udari bili proporcionalni i usmereni samo na militante.