Zašto se muslimani protive spaljivanju Kurana: “Božja reč”

Muslimanske zemlje su brzo reagovale. Saudijska Arabija je pozvala danskog otpravnika poslova zbog toga, Iran je pozvao švedskog ambasadora u Teheranu, dok je Irak proterao glavnog švedskog diplomatu.

U Bagdadu je stotine ljudi pokušalo da upadne u Zelenu zonu, jako utvrđeno područje sa brojnim stranim ambasadama i sedištem iračke vlade.

Zašto su muslimani protiv spaljivanja Kurana?

Kuran je sveta knjiga islama i njegov najsvetiji tekst. To nije samo knjiga, već se smatra doslovnom rečju Božijom i muslimani se prema njoj odnose sa najvećim poštovanjem.

Muslimani veruju da je tekst Kurana sačuvan u svom izvornom obliku od njegovog otkrivenja pre otprilike 1.400 godina. Zato muslimani vide spaljivanje Kurana kao skrnavljenje Svetog pisma i neprihvatljiv čin.

„Ovo [spaljivanje Kur’ana] je poniženje vere i verovanja muslimana, ali ono što je još žalosnije je da se ova uvreda svetosti velikog broja ljudi dešava pod maskom zaštite sloboda“, rekao je za Al Džaziru Abas Salimi Namin, naučnik koji živi u Teheranu.

Poštovanje muslimana

Muslimani poštuju proroka Muhameda kao poslednjeg Božjeg poslanika.

Vređanje ili njegovo prikazivanje na način bez poštovanja muslimani smatraju teškim prestupom.

Džamije su bogomolje i kao takve se smatraju svetim prostorima. Svaki oblik vandalizma, skrnavljenja ili nepoštovanja džamija duboko je uvredljiv za muslimane, kao i za većinu drugih vera i njihovih svetih likova ili bogomolja.

Zločin iz mržnje?

Muslimani čine malu manjinu stanovništva u zapadnoevropskim zemljama, a većina je nebelog porekla. Neki muslimani veruju da je ciljanje islamskih svetih simbola radi skrnavljenja dokaz šire klime mržnje prema muslimanima i da ga podstiče evropska krajnja desnica.

Ovo je povezano sa pozivima krajnje desnice da se prekine imigracija iz muslimanskih zemalja, pa čak i proterivanje muslimanskih građana, u kontekstu teorije zavere da će muslimani „zameniti“ „domaće“ evropsko stanovništvo.

Dok je jedna od glavnih ličnosti iza nedavne bujice spaljivanja Kurana irački hrišćanin koji živi u Švedskoj, mnogi veruju da krajnja desnica pokušava da stvori tenzije između nemuslimana i muslimana u Evropi.

Kako su muslimanske zemlje reagovale na spaljivanje Kurana?

Muslimanske zemlje, uključujući Iran i Pakistan, rekle su da skrnavljenje Kurana predstavlja podsticanje na nasilje i pozvale su na odgovornost. Hiljade ljudi izašlo je na ulice u nekoliko zemalja da osudi paljenje.

„Čini mi se da protestujući protiv spaljivanja Kurana, muslimani zapravo redefinišu šta je ljubav, kao i razum“, rekao je Irfan Ahmad, profesor antropologije na Univerzitetu Ibn Haldun u Istanbulu, za Al Džaziru „jer, kako mi znajte, spaljivanje Kurana – za razliku od njegovog prikaza u zapadnim medijima – nije pitanje slobode izražavanja, već čin potpune mržnje i nerazumevanja“.

U julu je upućen zahtev telu Ujedinjenih nacija za ljudska prava, kao odgovor na spaljivanje Kurana u Švedskoj. U zahtevu se zemlje pozivaju da preispitaju svoje zakone i popune praznine koje bi mogle „ometati sprečavanje i krivično gonjenje dela i zagovaranje verske mržnje“.