Strahovanja da bi Moldavija, mala bivša sovjetska republika, mogla da bude uvučena u sukob u susednoj Ukrajini su sve veća nakon što je nekoliko eksplozija odjeknulo u otcepljenom regionu Pridnjestrovlje koji uživa podršku Moskve.
Kako navodi Gardijan, misteriozne eksplozije kojima je targetirano Ministarstvo za državnu bezbednost, radio-toranj i vojna jedinica, odjeknule su nekoliko dana nakon što je jedan visoko rangirani ruski komandant rekao da su govornici ruskog jezika u Moldaviji ugnjetavani – isti argument je koristila Rusija da opravda svoju invaziju na Ukrajinu.
Rustam Mnekajev, zamenik komandanta ruskog centralnog vojnog okruga, je rekao da bi uspostavljanje kontrole nad južnom Ukrajinom pomoglo Rusiji da se poveže sa Pridnjestrovljem koje se prostire preko granice gledano iz crnomorske luke Odesa.
Vlada moldavske predsednice Maje Sandu saopštila je u utorak da su eksplozije bile ruska provokacija čiji je cilj stvaranje tenzija između enklave i ostatka Moldavije. Nakon serije eksplozija bezbednosne snage Moldavije stavljene su u stanje visoke pripravnosti. Vlasti u Pridnjestrovlju podigle su opasnost od terorizma na najviši nivo, povećale borbenu gotovost snaga bezbednosti i proglasile vanredno stanje, sa vojnim kontrolnim punktovima postavljenim u blizini gradskih granica. “Opasnost je dostigla pravi nivo. U zemlji se čuju eksplozije“, napisao je Vadim Krasnoselski, predsednik nepriznatog Pridnjestrovlja. „Naravno, na svaki izazov će se adekvatno odgovoriti”, dodao je.
Pridnjestrovlje, pretežno rusko govorno podučje, nalazi se između reke Dnjestar i ukrajinske granice. Od Moldavije se otcepilo nakon raspada SSSR-a.
Separatisti su 1992. vodili rat sa snagama prozapadno orijentisane vlade Moldavije, koji se završio sa stotinama mrtvih i uz intervenciju ruske vojske na strani pobunjenika.
Na referendumu 2006. koji nije priznala međunarodna zajednica 97,1 odsto glasača je podržalo pridruživanje Rusiji, čime je zadat udarac nadama Moldavije da će slediti Rumuniju i druge bivše komunističke zemlje u istočnoj Evropi koje su se pridružile EU.
Pridnjestrovlje je pod kontrolom proruskih separatista i u njemu je trenutno stacionirano 1.500 ruskih vojnika kao i veliko skladište oružja.
U Pridnjestrovlju se i dalje koristi ćirilica, a ima sopstvenu valutu – pridnjestrovljensku valutu, snage bezbednosti i pasoš iako većina, kako se procenjuje, od 465.000 stanovnika ima dvojno ili trojno državljanstvo – moldavsko, rusko ili ukrajinsko.
Veći deo stanovnika govori ruski dok u ostalim delovima Moldavije dominiraju govornici rumunskog jezika.
Moskva podupire ekonomiju Pridnjestrovlja, besplatno ga snabdeva gasom i u tom području ima stacionirane trupe, stvarajući tako ruski satelit na granicama sa EU, piše Gardijan.
Kako se navodi, Pridnjestrovlje je puno sovjetskih simbola. Na njegovoj zastavi su srp i čekić, u centru glavnog grada Tiraspolja je podignuta velika statua Lenjina, a ispred gradske skupštine Doma Sovjeta je takođe bista lidera boljševika.
Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina je rekao juče novinarima da je „zabrinut“ zbog vesti koje dolaze iz Pridnjestrovlja dok je lider samoproglašene Republike Donjeck Deis Pušilin rekao za RIA novosti da Moskva treba da „uzme u obzir ono što se dešava u Pridnjestrovlju“ kada bude planirala sledeću fazu svoje vojne kampanje.
Sandu se nedvosmisleno protivi otcepljenju Pridnjestrovlja. Ona želi da ruske trupe koje su stacionirane duž granice Pridnjestrovlja s Moldavijom budu zamenjene posmatračkom misijom iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), što odbija Moskva.
Nakon sednice njenog Saveta za bezbednost ove nedelje, Sandu je rekla da su izvesne neimenovane „snage unutar Pridnjestrovlja za rat“ i da su zainteresovane za destabilizaciju situacije u regionu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.