Zašto se Putin i Tramp nadvijaju nad predstojećim predsedavanjem Poljske Savetom EU?

Za Varšavu, glavna preokupacija je ruska invazija na susednu Ukrajinu i ogroman bezbednosni rizik koji predstavlja po Kijev, Poljsku i celu EU.

Dok se Poljska priprema za predsedavanje, koje počinje 1. januara, bezbednosna situacija u Ukrajini je teška: Rusija stalno napreduje duž fronta, Sjedinjene Države, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo dale su Kijevu dozvolu da koristi rakete dugog dometa za pogađanje ciljeva unutar Rusije, a Moskva je uzvratila udarom na Ukrajinu balističkom raketom koja se inače koristi za nuklearno oružje.

Uz to, Tramp će položiti zakletvu kao predsednik SAD tri nedelje nakon početka poljskog predsedavanja. Brisel je fiksiran na to da li će Tramp napustiti NATO i naterati Ukrajinu na nepovoljan mir i da li će pokrenuti trgovinski rat protiv EU.

„Izbori u Nemačkoj, promena vlasti u Vašingtonu, rat u Ukrajini, rat na Bliskom istoku. To su faktori koji će uticati na predsedavanje Poljske i mi ih uzimamo u obzir“, rekla je u novembru za poljsku državnu televizijsku mrežu TVP Magdalena Sobkoviak-Czarnecka, državna podsekretarka za pitanja EU.

„Glavna poruka poljskog predsedavanja je bezbednost“.

Predsedništvo će se fokusirati na različite vrste bezbednosti: spoljnu i vojnu, energetsku, ekonomsku, hranu i klimu, zdravstvo i informacije.

Spoljna i vojna bezbednost je vezana za rat u Ukrajini i Rusiji. Poljska želi da EU nastavi da podržava Ukrajinu i da razvija odbrambenu industriju bloka. „To će biti jedna od najvažnijih tema za nas“, rekla je Sobkoviak-Czarnecka.

Varšava će razgovarati o tome kako da poveća finansiranje vojno-industrijskog kompleksa bloka — priznajući da su neke zemlje članice, poput Nemačke i Holandije, alergične na ideju izdavanja zajedničkih obveznica za plaćanje odbrambenih projekata.

„Trenutna holandska vlada je još neprijateljskija od prethodne, ali ako se Nemačka pomeri posle izbora sledeće godine teško da mogu da zamislim da će manji protivnici insistirati da kažu ne“, rekao je jedan diplomata pod uslovom da ostane anoniman.

Pomoći će to što je novi komesar za budžet Pjotr Serafin, iskusni poljski zvaničnik.

Tokom svog predsedavanja, Varšava će morati da se pozabavi Programom evropske odbrambene industrije (EDIP), predloženim fondom od 1,5 milijardi evra za pomoć kompanijama iz bloka za oružje. To je samo delić onoga što će EU morati da potroši.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je bloku potrebno 500 milijardi evra dodatnog novca za odbranu u narednoj deceniji.

Komisija takođe planira da objavi dokument o politici odbrane tokom poljskog predsedavanja.

Fokus Varšave je jasan iz njenog predsedničkog budžeta. Vlada premijera Donalda Tuska izdvaja 412 miliona zlota (96 miliona evra), što je samo trećina onoga što su planirali njeni nacionalistički prethodnici, koji su imali za cilj da potroše bogatstvo na kulturne događaje u SAD. Novi pristup je mnogo strožiji.

Pritisak da se poveća potrošnja za odbranu

Postoji i Trampov element.

„Posle izbora u SAD, mi u Evropi moramo da imamo sopstvene odbrambene planove“, rekla je Sobkovjak-Čarnecka.

Međutim, Varšava, koja ima za cilj da sledeće godine potroši 4,7 odsto bruto domaćeg proizvoda na odbranu što je najviši nivo u NATO  u udobnijem je položaju od mnogih drugih zemalja kada je suočena sa Trampovim zahtevima da troše više na svoju vojsku.

„Kada je reč o njegovim komentarima o odbrani nemamo velike strahove“, rekla je ona.

Riho Teras, bivši šef odbrane Estonije, a sada član Evropskog parlamenta Evropske narodne partije desnog centra, rekao je da očekuje da će Varšava „pogurati druge zemlje članice da povećaju svoju potrošnju za odbranu“, jer Poljska „ovde služi kao izuzetna uzor“.

Poljska, takođe, želi da ostatak EU pomogne u finansiranju East Shield, projekta vrednog 2,3 milijarde evra koji predvodi Varšava za jačanje odbrane duž njenih granica sa Belorusijom i Rusijom. „Želimo sufinansiranje od drugih zemalja“, rekla je Sobkoviak-Czarnecka.

Spoljna bezbednost uključuje i zaustavljanje protoka migranata preko granice sa Belorusijom. U oktobru je Varšava dobila podršku drugih prestonica EU da privremeno zabrani zahteve za azil onima koji dolaze iz Rusije ili Belorusije.

„Pristup migraciji mora da se promeni“, rekla je Sobkovjak-Čarnecka. „Ono sa čime se suočavamo na istočnoj granici sa Belorusijom je hibridni rat“.

Drugi aspekti bezbednosti takođe imaju kremaljsku notu. Napor Varšave da pojača energetsku bezbednost znači nastojanje da se smanji zavisnost od ruske energije, dok će informaciona bezbednost imati za cilj „borbu protiv dezinformacija, jednog od oruđa hibridnog ratovanja“, rekla je Sobkovjak-Čarnecka.

Trampov faktor

Predsedništvo Varšave će se takođe pozabaviti ekonomskom bezbednošću i tu se Tramp uveliko nazire. Tokom predsedničke kampanje, Tramp je obećao da će uvesti carine na uvoz koji dolazi u SAD, a EU se sprema da odgovori.

„Danas niko ne zna tačno šta će predsednik Tramp uraditi u pogledu tarifnih barijera“, rekla je Sobkovjak-Čarnecka.

Uprkos pozivima Poljske za jačanje evropske odbrambene industrije, postoji bojazan da bi Varšava sa svojim istorijski bliskim vezama sa Vašingtonom mogla oslabiti pod pritiskom Trampa.

Tramp će nas „naterati da trošimo više nema sumnje u to“, rekao je drugi diplomata EU.

Poljska se ubrzano naoružava i ide ka tome da ima najveću kopnenu vojsku u Evropi, ali do sada najveći deo njenih nabavki mlaznih lovaca, tenkova i artiljerije dolazi iz SAD i Južne Koreje. Poljska je jedan od pet najvećih uvoznika američkog oružja.

Verovatna tačka trvenja sa novom Trampovom administracijom je Ukrajina – gde je Poljska davala jaku podršku nadajući se jasnom porazu Rusije.

Ovde se pozicije Varšave i Vašingtona „drastično razlikuju“, rekao je Antonio Misiroli, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a.