Zašto su brazilski anketari toliko omanuli sa prognozama izbornog rezultata Bolsonara?

Nakon što je brojanje glasačkih listića gotovo završeno, rezultati ukazuju da je Luiz Inasio Lula da Silva, veteran i levičarski rival Žaira Bolsonara, obezbedio 48,3 odsto glasova dok populistički šef države za njim zaostaje samo pet procentnih poena sa 43,3 odsto, što je mnogo manja razlika nego što je ukazivala većina predizbornih procena.

Dve poslednje ankete u okviru izborne kampanje, čije su rezultate u subotu objavili Ipec i DataFolha, koje su među najuglednijim brazilskim agencijama za ispitivanje javnog mnjenja, pokazivale su da je Lula da Silva iznenađujuće blizu tome da izbegne drugi krug glasanja sa osvojenih 50 i više odsto glasova, isključujući prazne i nevažeće glasačke listiće.

Obe ankete su prognozirale da će Lula za 13-14 procentnih poena biti ispred Bolsonara, za koga je prognozirano da će osvojiti samo 36-37 odsto glasova. I u drugim anketama na kraju kampanje je levičar bio pozicioniran u okviru margine greške direktne pobede u prvom krugu.

Iskreno govoreći, ukazuje Gardijan, samo nekolicina istraživanja je omanula u prognozama konačnog rezultata Lule za više od par procentnih poena.

Ali su u mnogim prognoze bile dosta pogrešne kada je reč o rezultatima Bolsonara. Zašto je toliko veliki broj agencija za ispitivanje javnog mnjenja pogrešio u proceni nivoa podrške koju uživa ultradesničarski nominalni lider?

Poznato je da su rezultati ispitivanja javnog mnjenja u političkom domenu nepouzdani.

Upadljivo pogrešne prognoze u skorije vreme uključuju prognoze rezultata parlamentarnih izbora u Velikoj Britaniji 2015. kada je gotovo pedeset odsto anketa tokom šestonedeljne kampanje ukazivalo na vođstvo laburista, ali su pobedili konzervativci sa sedam procentnih poena prednosti.

Sledeće godine dok je u polovini anketa u okviru kampanje za Bregzit glas za napuštanje EU bio u prednosti, nijedna od sedam članica Britanskog veća za istraživanje javnog mnjenja nije tačno prognozirala konačan rezultat (mada je nekoliko bilo u okviru margine greške). Opcija za ostanak u EU je stalno bila precenjena.

Prognoze anketa broja glasova građana na predsedničkim izborima u SAD 2016. su bile tačne, pri čemu su rezultati bili u okvirima margina greške, ali su prognoze u vezi sa glasovima „kolebljivih država“ bile pogrešne, a one su na kraju progurale Donalda Trampa do Bele kuće.

Bilo je i uspešnih prognoza. Francuski anketari su 2017. prognozirali da će četiri vodeća kandidata u prvom krugu predsedničkih izbora osvojiti 24, 22, 20 i 19 odsto glasova. Prognoze su se pokazale tačnim.

A u skorije vreme su dobar posao obavili italijanski anketari, koji su potcenili pobednički rezultat koji je ostvarila Đorđa Meloni, liderka partije Braća Italije, za samo malo više od jednog procentnog poena.

Međutim, ljudi pamte neuspešne prognoze. Zašto do njih dolazi? Anketari rade tako što koriste uzorak birača, čiji se sirovi odgovori procenjuju da bi se učinili što reprezentativnijim.

Zato postoji tendencija da sve greške leže u metodi za odabir uzorka ili u statističkim poravnjanjima koja se vrše nakon toga, ili i u jednom i u drugom.

„Povremeno postoji i specifičan razlog, kao što je niska izlaznost ili promena odluke u poslednji čas“, rekao je Entoni Vels, šef Evropskog političkog i socijalnog istraživanja u agenciji za ispitivanje javnog mnjenja YouGov. „Ipak, gotovo uvek, ako dođe do velike greške, ona ima veze sa uzorkom.“

To obično znači, objasnio je Vels, „neuzimanje demografije u obzir, koja postaje važna za izbore“. Svi uzorci „sadrže neku iskrivljenost“, a najočigledniji domeni – starost, pol, društvena klasa – se kontrolišu rutinski.

„Problem nastaje kada je uzorak iskrivljen na način koji nismo očekivali i nismo u skladu s tim izvršili poravnjanje“, rekao je.

Tako na primer, kada je reč o referendumu o Bregzitu, britanski anketari su zaključili da su pogrešili uglavnom zato što nisu dovoljno u obzir uzeli obrazovanje.

Do istog zaključka su došli i američki anketari kada je reč o izborima 2016. godine, shvativši da birači bez fakultetske diplome, među kojima su mnogi na kraju glasali za Trampa, nisu bili dovoljno zastupljeni, naročito u državnim anketama.

Kada je reč o izborima u Brazilu, Andrei Roman, anketar iz agencije za ispitivanje javnog mnjenja AtlasIntel, rekao je za Blumberg da su u mnogim uzorcima siromašni birači, koji generalno podržavaju Lulu, bili previše zastupljeni.

Razlog za to je delimično taj što u Brazilu nije izvršen popis stanovništva od 2010.

Štaviše, dok agencije za ispitivanje javnog mnjenja vrše poravnjanja za „stidljive“ pristalice ekstremne desnice koje su nevoljne da kažu istinu o tome kako će glasati, mnogi glasači Bolsonara, baš kao i Trampovi birači, su možda odbili da odgovaraju na pitanja iz anketa, smatrajući da su one deo „establišmenta lažnih vesti“, te su anketarima onemogućili da dopru do znatnog dela izbornog tela.