Zašto su Kurdi na udaru susednih zemalja? 1Foto: Shutterstock/Felix Friebe

Najnovija eskalacija nasilja od strane Turske i Irana usmerena je protiv Kurda u Siriji i Iraku. Kao što je i ranije često bio slučaj, razlozi za to što se događa na Bliskom istoku su strateške prirode.

Kurda ima oko 35 miliona i oni su najveća etnička grupa na svetu bez sopstvene države. Većina živi na ogromnom području podeljenom na Tursku, Siriju, Irak, Iran i Jermeniju.

Iako ih povezuje etnički identitet i uglavnom su sunitski muslimani, Kurdi u tom regionu nemaju zajedničke prekogranične predstavnike, zajedničku politiku ili zajedničku vojnu, odnosno odbrambenu organizaciju.

Zašto Turska napada Kurde u Siriji?

Tokom proteklih godina, Kurdi na severoistoku Sirije redovno su bili izloženi napadima Turske. Ankara je nedavno pojačala napade i pokrenula vojnu operaciju protiv kurdskih separatista u Siriji, kao i protiv Radničke partije Kurdistana (PKK) u severnom Iraku, koje smatra odgovornim za teroristički napad u Istanbulu 13. novembra u kojem je ubijeno šest ljudi i ranjeno više od 80. I PKK i njihov sirijski ogranak, Kurdska narodna milicija (YPG), demantovali su da su na bilo kakav način umešani u taj bombaški napad.

Nakon što je u turskim napadima iz vazduha ubijeno najmanje 184 Kurda, uključujući i borce i civile, u Siriji i Iraku je pre desetak dana YPG ispalio rakete na turski pogranični grad Karkamis. Prema navodima turske državne novinske agencije Anadolija, najmanje tri osobe su poginule.

Turska, SAD i Evropska unija smatraju PKK terorističkom grupom, ali njihovi stavovi se razlikuju kada je reč o YPG. Te razlike posebno su izražene kada je reč o SAD, jer se YPG uspešno pridružio američkim jedinicama u borbi protiv „Islamske države“ u Siriji 2016.

Turski predsednik Erdogan zaoštrio je retoriku. „Operacija nije ograničena samo na vazdušnu kampanju“, rekao je novinarima tokom leta kući nakon što je prisustvovao ceremoniji otvaranja Svetskog prvenstva u Kataru.

Erdogan je potom sugerisao da bi Turska mogla da pokrene četvrtu kopnenu ofanzivu na Siriju. Turska je od 2016. već izvela tri invazije i efikasno kontroliše velike delove pograničnog područja u kojem živi oko četiri miliona ljudi, uglavnom Kurda.

U Siriji od 2011. traje građanski rat. Nakon početnih gubitaka jedinica lojalnih sirijskog predsedniku Bašaru al Asadu, Rusija je 2015. udružila snage sa Sirijom i otada je Asadova vojska povratila kontrolu nad većim delom zemlje. Međutim, regiona na severoistoku je, uz grad Idlib na severozapadu Sirije, jedno od poslednjih preostalih uporišta pobunjenika protiv sirijskog predsednika Asada i njegovih ruskih i iranskih saveznika.

Posmatrači tvrde da Erdogan možda planira ofanzivu kako bi prisilio kurdsko stanovništvo u regionu na bekstvo od granice, odnosno kako bi „očistio“ teritoriju za preseljenje sirijskih izbeglica koje su svojevremeno pobegle u Tursku od rata u svojoj zemlji. Takav potez mogao bi da smanji problem sve veće ogorčenosti prema sirijskim izbeglicama u Turskoj, što je doprinelo padu Erdoganove popularnosti kod kuće, usred ekonomske krize, a uoči predsedničkih izbora sledeće godine.

Zašto Turska gađa Kurde u Iraku?

Turski vazdušni napadi na Irak bili su usredsređeni na planinsko područje Kandilj na iračko-iranskoj granici, gde je, tvrdi se, sedište PKK. Prema navodima zvaničnika iračkih Kurda, u 25 napada ubijeno je više od 30 militanata.

SAD su te napade kritikovale. „Nastavljamo da se protivimo bilo kakvoj nekoordiniranoj vojnoj akciji u Iraku koja krši irački suverenitet“, saopštio je Ned Prajs, portparol američkog Stejt departmenta.

Zašto Iran napada Kurde u Iraku?

Nakon toga je i iranska Islamska revolucionarna garda takođe pojačala svoje napade na ono što je u svom saopštenju opisala kao „glavne štabove i centre zavere, osnivanja, obuke i organizacije antiiranskih separatističkih grupa“. Prema poluzvaničnoj veb-stranici novinske agencije Tasnim, 26 ljudi je ubijeno.

Teheran krivi iransku kurdsku opoziciju u egzilu u iračkom poluautonomnom kurdskom pograničnom regionu za aktuelne proteste u Iranu, koje je podstakla smrt Jine Mahse Amini, 22-godišnje Kurdkinje, za koju se smatra da je ubijena u policijskom pritvoru 16. septembra.

Početni protesti protiv vlasti pretvorili su se u širi pokret koji poziva na ljudska prava, a posebno prava žena, kao i na promenu režima. U tim protestima prednjače kurdski gradovi. Iranski režim reagovao je brutalnom represijom prema demonstrantima.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari