Zašto su penzije politička tačka žarišta u Francuskoj?

U poslednjem trenutku, međutim, francuski predsednik Emanuel Makron koji je i predložio paket penzionih reformi, je povukao set reformi iz parlamenta i iskoristio ustavna ovlašćenja kako bi progurao svoje planove, prenosi Gardijan.

Podsetimo jedna od stavki promena penzionog sistema predviđa da minimalna opšta starosna granica za odlazak u penziju bude povećana sa 62 na 64 godine.

Takođe, setom reformi neki radnici u javnom sektoru će izgubiti privilegije i doći će do ubrzanog povećanja broja godina rada potrebnih da se kvalifikuju za punu penziju. Promene su bile deo Makronovog manifesta za njegov reizbor na drugi mandat 2022.

Zašto je Makron odlučio da iskoristi posebna ovlašćenja?

Donji dom parlamenta, Narodna skupština, trebalo je da glasa u četvrtak popodne. Ali Makron je doneo iznenađujuću odluku u poslednjem trenutku da umesto toga koristi posebna ustavna ovlašćenja da progura planove bez glasanja, jer nije bio siguran u podršku dovoljnog broja poslanika.

Posebna ovlašćenja sadržana u članu 49.3 ustava dozvoljavaju vladi da zaobiđe članove parlamenta.

Premijerka Elizabet Born objavila je odluku u parlamentu usred haotičnih scena u kojima su poslanici radikalne levice iz sveg glasa pevali Marseljezu u pokušaju da je spreče da govori.

Upotreba posebnih ovlašćenja ilustruje Makronovu tešku poziciju u parlamentu. Ostao je ozbiljno potkopan u Narodnoj skupštini nakon što njegova centristička grupacija nije uspela da osvoji apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima prošlog juna budući das u partije krajnje desnice i radikalne levice zabeležile priličan uspeh.

Bez većine, vlada je morala da se osloni na poslanike desničarske stranke, Les Republicains, da podrže penzione reforme.

Francuski predsednik je tokom svog prvog mandata 2019. izneo drugačiji plan za ujedinjenje složenog francuskog penzionog sistema.

Tvrdio je da je oslobađanje od 42 posebna režima za sektore u rasponu od radnik u železničkom i energetskom sektoru do advokata bilo ključno da bi sistem ostao finansijski održiv.

Tada nije želeo da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju.

Protesti protiv tih predloga trajali su duže od bilo kog štrajka od 1968. i obustave rada radnika. Makronove promene su na kraju odložene na početku pandemije koronavirusa 2020.

Od početka godine u Francuskoj je viđeno retko jedinstvo – svi sindikati – uključujući umereni centar – priključili su se protestima od početka ove godine, organizujući neke od najvećih demonstracija u decenijama, koje su dostigle vrhunac prošlog utorka kada je, kako se procenjuje, 1,28 miliona ljudi izašlo na ulice.

Radnici u saobraćaju, energezskom sektoru, lučki radnici, nastavnici i radnici u javnom sektoru, uključujući muzejsko osoblje, štrajkovali su.

Komunalne službe koje odnose smeće i dalje štrajkuju zbog čega se nakupilo više od 7.000 tona otpada širom Pariza.

Sindikati strahuju da će ovim reformama biti kažnjeni ljudi sa niskim primanjima u fizičkim poslovima koji imaju tendenciju da rano započnu svoju karijeru, primoravajući ih da rade duže od diplomaca, koji su manje pogođeni promenama. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se dve trećine

Francuza protivi promenama penzija i podržava protestni pokret.

Zašto su penzije takva politička tačka žarišta u Francuskoj?

Penzijski sistem se vidi kao kamen temeljac negovanog modela socijalne zaštite u zemlji.

Za razliku od tržišno vođenog sistema Ujedinjenog Kraljevstva, Francuska ima penzioni sistem koji se ceni zbog onoga što političari nazivaju „solidarnost među generacijama“ – pri čemu radno stanovništvo plaća obavezne naknade za plate za finansiranje onih koji su u penziji. Svi francuski radnici dobijaju državnu penziju.

Francuska ima najnižu starosnu granicu za državnu penziju među glavnim evropskim ekonomijama i troši značajan iznos na podršku sistemu. Ali radno aktivno stanovništvo plaća visoke naknade za plate i vidi pravedne penzije kao osnovu načina na koji društvo treba da funkcioniše.

Svaki francuski predsednik u poslednjih 40 godina je na neki način menjao zakone o penzionisanju, što je obično izazivalo gnev i ulične proteste.

Šta se dalje dešava?

Političari levice pozvali su sindikate da nastave štrajkove i ulične proteste.

Glasanje o nepoverenju vladi biće u naredna 24 sata, njverovatnije u ponedeljak. Da li će biti izglasano nepoverenje vladi ili ne zavisi od toga kako će se opozicione stranke, koje su radikalno jedna protiv druge, grupisati. Radikalna levica ne želi da se pridruži krajnjoj desnici Marin Le Pen.

Prethodno glasanje o nepoverenju ovoj vladi nije prošlo jer nisu dobili apsolutnu većinu od 287. Mnogo zavisi od toga da li će desničarska stranka, Les Republicains, glasati za nepoverenje. Ranije to nisu činili. A lider stranke Erik Sioti nagovestio je u četvrtak da njegova stranka neće izglasati nepoverenje.

Ako inicijativa o nepoverenju vladi ipak prođe, Makron bi mogao da izvrši rekonstrukciju vlade. On takođe ima moć da odluči da raspusti parlament i raspiše vanredne opšte izbore, iako to nije njegov najverovatniji izbor.